Kampanje
×

Upozorenje

JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160312326419190
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/bac-psi-masakrirali-ovce _m.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160312326419190/bac-psi-masakrirali-ovce _m.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160312326419190
Okrutna metoda sakaćenja australijskih ovaca komentarisana iz ugla stručnjaka veterine

1. Akcija Benetton: Slep
za patnju životinja- Izveštaj

2. Film: Tajna sramota Australije
3. Alternativa za ''Mulesing''
4. Foto galerija akcije
5. Protestno pismo
6. Reakcije gradjana

Ovo su delovi razgovora koji smo vodili sa veterinarom iz naše zemlje, koji ima iskustva u lečenju ovaca, na temu Mulesinga, povodom akcije ''Benetton:Slep za patnju životinja'' koja će se održati 25.03.2005 u Beogradu :


Želim da, kao veterinar, prokomentarišem tzv."mulesing". Ne razumem takav surovi i naučno-veterinarski neprihvatljiv metod "lečenja" koji to zapravo nije, niti mogu da razumem moje kolege u Australiji koji nisu našli načina da iskorene takvu neprofesionalnu praksu.

1. Kao prvo, postoje efikasni metodi borbe protiv insekata i drugih spoljašnjih i unutrašnjih parazita životinja. Konkretno, kod nas se već decenijama praktikuju kupanje ovaca u insekticidima ( specijalno izgradjeni bazeni sa rastvorom tih supstanci, koje nisu smrtonosne za toplokrvne životinje ali jesu za insekte i akarine - krpelje i šugarce ).

U poslednje vreme se radi jednostavna aplikacija vrlo efikasnih antiparazitika injekciono, pod kožu, što je za životinje manji stres nego samo pojedinačno hvatanje životinja - ali ipak se to mora uraditi radi njihove dobrobiti. Ne vidim razloga da se tako nešto ne radi i u Australiji, pogotovo stoga što pomenuti efikasni preparati deluju i na larve muva, a neki od njih odbijaju odrasle primerke tih insekata. Radi veće efikasnosti, pomenuti postupak lečenja ponavlja se najmanje dva puta godišnje, a u slučaju veće invadiranosti okoline muvama, to se može uraditi i češće - teranjem stada ovaca kroz bazene sa insekticidima, kroz koje životinje plivaju.

Pomenuti "mulesing" nema nikakvog smisla - ne samo zbog mučenja životinja, nego i zbog toga što se time otvara novo mesto napada za larve muva, kao i za bakterije koje izazivaju gnojne procese i mogu izazvati sepsu životinje u krajnjem slučaju.

Informacije iz Australije

2. Farmeri koji gaje ovce, imaju čak po 10 000 životinja na velikim pašnjacima koje poseduju. Po svoj prilici računaju kao veliki trošak ukoliko bi platili veterinare da na odgovarajuci način leče ovce.

Ovde ubacujem moju primedbu da ipak na kraju, kad im je već novac toliko bitan, oni sami lošije prodju: jer onako izmasakrirane ovce mogu oboleti od još gore invazije larvi muva i od infekcija, a na mestima sa kojih je uklonjena koža, vuna više neće rasti.
Dodajem da se i problem velikog troška veterinarskih usluga može rešiti na način koji već postoji na velikim farmama tzv. razvijenih zemalja: veterinari obuče vlasnike kako da sami rade prostije stvari ( kao na primer, obavezne vakcinacije životinja i aplikaciju antiparazitika, bilo spolja, bilo injekciono ), a oni po potrebi kontrolišu te akcije, savetuju vlasnike i leče životinje u komplikovanijim slučajevima.

3. Treći problem je u tome što na tržištu postoji velika potražnja za ovčijom vunom, a Australija je najveći proizvodjač vune. Samim tim je moguće i monopolističko ponašanje Australije na takvom tržištu ...''

Informativni tim ''Sloboda za životinje''

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 609 48
CNR program - studija Roberta Smita... Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu.17.08.2009. - iz "Borbe"Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu. Istanbul ima problem uličnih pasa još iz vremena Vizantije. Retko k...
Com Content 1648 48
Čopor pasa zaklao 38 ovaca... Čopor pasa lutalica zaklao je 38 ovaca na farmi Bogdana Dobrijevića, svega kilometar od naselja Mali Bač. Desetak ovaca je ranjeno dubokim ugrizima i nekima od njih život je ugrožen. Celo stado je pod stresom, a zanimljivo je da su majke spasle jagnjad jer od dvadesetak jaganjaca nijedno nije stradalo.Po poslednjim vestima, među ubijenim ovcama je i petnaestak gravidnih, a desetak jagnjadi-siročadi starih tek po nekoliko dana, ne mogu opstati bez prihranjivanja na cuclu...   U pokolju nije s...
Com Content 175 48
Proizvodnja vune: bol striženja... Ovce se strižu svakog proleća nakon jagnjenja, neposredno pre nego što bi prirodnim putem promenile zimsku dlaku. To je kritično vreme jer prerano striženje može značiti gubitak vune. Zbog žurbe, oko milion australijskih ovaca umire svake godine zbog izlaganja hladnoći nakon preranog striganja.Mnogi ljudi misle da striganje ovaca pomaže životinjama koje bi inače bile opterećene s previše vune. Međutim, bez ljudsk...
Com Content 1609 48
Inteligencija i svest životinja... Predstava o životinjama je otprilike sledeća: one ne pate onoliko koliko pate ljudi, one ne misle, ne brinu se, nemaju predstavu o budućnosti i svojoj smrtnosti, mogu da uspostave vezu sa nekim, ali ne mogu da vole, možda čak nisu ni svesne sebe. Nauka, međutim, dokazuje da te predstave nisu najtačnije. Nasuprot vladajućim predstavama, poslednja istraživanja su pokazala da životinje imaju svest i samosvest, mogu da misle, mogu da pate i budu srećne, baš kao i ljudi. Slonovi na poseban nači...
Com Content 117 48
47. Antilovne demonstracije u Berlinu... 06.avgusta.2005 održane su 47. Antilovne demonstracije i 2. Antilovni festival u Berlinu u organizaciji Kurta Ajhera, biologa i direktora studije, osnivača Inicijative za ukidanje lova. 06.avgusta.2005 održane su 47. Antilovne demonstracije i 2. Antilovni festival u Berlinu u organizaciji Kurta Ajhera, biologa i direktora studije, osnivača Inicijative za ukidanje lova. Tom prilikom, Kurt Ajher je čitao pisma podrške koja su pristigla od ljubitelja životinja i Udruženja za zaštitu životinja iz 1...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

CNR program - studija Roberta Smita

Detaljnije »