Kampanje

Dragi prijatelji, Pomozite da se ljudima pokaže jednostavna istina o tome šta se događa teladima i kravama u mlečnoj industriji, kako bi razmislili o moralnom i etičkom problemu dobijanja i konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda. Pridružite nam se u Knez Mihailovoj u nedelju 05.06.2016 u 17h kod česme. Napravite i vi pano, plakat, poster ili drugi materijal na ovu temu i pomozite nam u deljenju letaka ili ponesite svoj I Pad da bi se na njemu prikazao film o patnji krava i teladi u mlečnoj industriji.

  • Datum: Nedelja, 05.jun.2016 od 17-18h
  • Lokacija: Beograd, ul.Knez Mihailova - česma
  • Osoba za kontakt: Snežana Milovanović, predsednica udruženja, Mob: 064/168-5575

moja mama moje mleko 1b

Etički i moralni problem dobijanja i konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda

Majke sisara nose svoje mladunce do rađanja, različit vremenski period - npr. kod zečeva 1 mesec, 2 meseca kod mačaka, nešto malo duže kod pasa, delfini nose mladunče 1 godinu, žirafe 1,5 godinu a slonice nose do 2 godine. One po rođenju mladunaca ulaze u period laktacije ili dobijanja mleka u svojim mlečnim žlezdama, Mleko služi za ishranu novorođenčeta, sticanje njegovog imuniteta i omogućavanje brzog rasta. U prirodi obično period laktacije a samim tim i hranjenja mladunaca traje od prilike koliko i dužina nošenja novorođenčadi u stomaku. Sve vrste sisara hrane majčinim mlekom svoje mladunce u ograničenom period laktacije.

Mali slon raste veoma brzo. On pri rođenju teži otprilike 120 kilograma, majka ga doji oko 2 godine kad se vrlo brzo razvija te posle prelazi na biljnu ishranu a sa šest godina već ima jednu tonu mase, koliko teži odrasli dvorogi nosorog. Kod krava je slično kao kod žena – njihova trudnoća traje isto 9 meseci i po rođenju teleta kao i kod žena navire mleko koje je namenjeno njemu. Svetska zdravstvena organizacija ženama preporučuje period dojenja deteta od 2 godine. Dakle duže nego što ga je nosila. Uporedo s tim ljudi ne dopuštaju da krave doje svoje mladunče isto toliko ili bar koliko su ga nosile, već ga odmah kad posisa kolostrum radi imuniteta (prvo dojenje) po rođenju odvajaju od nje. U najboljem slučaju napajanje kolostrumom i mlekom majke najčešće se primenjuje tokom prvih 4-7 dana života teleta, a zatim se prelazi zamenu za mleko. Snažna majčinska veza između krave i njenog novorođenog teleta prekida se već prvog dana. Užasna tuga krava razleže se sa njihovom rikom danima po okolini. Iako je logično da se telad hrane sisanjem, to je za odgaivače najskuplji i najneekonomičniji način jer tele može dnevno da konzumira 10 i više litara mleka.

Umesto sisanja u najboljem slučaju tele se napaja sa mnogo manjom količinom mleka od onog što može da posisa ali najčešće to je veštačka zamena za mleko. Tele kada je s kravom, obično sisa svoju majku 10 do 12 puta dnevno, u ukupnom trajanju od 20 do 60 minuta. Međutim, telad koja se napajaju imaju na raspolaganju daleko kraće vreme da popiju mleko, tako da se neutažena čežnja pretvara u tužni nagon za sisanjem nastavlja i nakon završenog napajanja. Ona, zbog toga, nastavljaju sa sisanjem delova tela druge teladi (vime, mošnice, usne školjke, pupak). Uzgajivači da bi to sprečili telad posle napajanja ostavljaju pojedinačno fiksirana još 10-30 minuta, do prolaska nagona za sisanjem. Međutim ova tužna pojava se kasnije nastavlja i može se videti kod priplodnih junica i krava koje sisaju vime drugih grla. Posledice ove pojave često su zapaljenje pupka ili srednjeg uha kod teladi, upala vimena junica i oštećene četvrti vimena.

Zbog česte pojave infekcija i razboljevanja ovako hranjene teladi, da bi se sprečilo širenje infekcija i bolesti, praktikuje se jedan od načina držanja teladi u masovnim uzgojima u mobilnim individualnim kućicama (igloima), postavljene na otvorenom prostoru, na betonskoj podlozi s nagibom. U ranim danima vrši se bolno obeleževanje i još bolnije sprečavanje porasta rogova. Sprečavanje porasta rogova kod teladi se vrši pomoću štapića masne sode, kaustične tečnosti ili putem elektrokautera spaljivanjem osnove roga. Eventualno prisutne pasise kod ženske teladi s mesec dana odstranjuju se odsecanjem oštrim makazama, nakon čega sledi dezinfekcija rana. Muška telad se usmeravaju u priplod ili tov za klanicu. Ženska telad u ovom uzrastu uglavnom se zadržavaju za priplod izuzev grla s velikim odstupanjem u pogledu telesne razvijenosti koja se kao ekonomski neisplativa šalju u klanice. A u međuvremenu krava mora proizvesti 10 puta više mleka nego što bi njeno tele popilo, ogromna količina ukradenog mleka dospeva do nezajažljivih kunzumenata – ljudi u obliku mleka, sira, jogurta, pavlake, kiselog mleka, dok telad krava piju zamene za mleko.

Svega 20-25% teladi zadržava se za proizvodnju mleka. Ostali se nakon dve nedelje odvajaju za proizvodnju mesa, za sirišta iz želudaca zaklane teladi za proizvodnju sireva i za štavljenje njihove kože za obuću ili druge odevne i upotrebne predmete. Tamo gde nema igloa telad žive u izolaciji, u drvenim sanducima, bez saginjanja, bez mogućnosti da se okrenu, ispuštajući vlastiti otpad na pod gde borave, a hranjeni su nezdravom zamenama mleka bez gvožđa, kako bi im meso ostalo 'ružičasto', jer to potrošači tako vole. Nakon 3-5 meseci idu na klanje. Ali do tada su već toliko nezdravi da i ako ne bi bili zaklani, umrli bi od raznih bolesti.

Činjenice o proizvodnji mleka:

  • Od ukupnog broja krava 60-75% je veštački oplođeno a nova tehnologija omogućava unošenje celog embriona, ne samo semena. Veštačko osemenjavanje je silovanje živih stvorenja a održavanje trudnoće podrazumeva svakodnevne kontrole koje su slične po postupku.

  • Krave se muzu 2-3 puta dnevno čak i do 10 meseci godišnje redovno i za vreme trudnoće; po porođaju se već posle 3-4 meseca ponovno veštački osemenjava. Ona je praktično, da bi bila što više ekonomski isplativa, u stalnoj laktaciji čak i za vreme trudnoće.

  • Umesto da proizvodi 3 litre mleka dnevno za svoje tele, ona proizvodi 30 litara;

  • Težina kravljeg vimena može biti i do 50 kg;

  • Krava je hranjena koncentratima proteina da bi povećala proizvodnju mleka;

  • Umesto 20 godina koliko prirodno krava živi, ubijaju ih zbog mesa, već nakon 5 godina;

  • Zbog slabih higijenskih uslova i kontrole, uzrokovanih brzinom proizvodnje i količinom krava, metalne cevi koje izvlače mleko često prenose infekcije, a često i ozljeđuju krave;

  • 25% krava mlečne industrije pati od infekcija poput mastitisa;

  • Prirodni životni vek krave trajao bi oko 20-25 godina, ali terana preko svojih mogućnosti, izmorena i obolela (36%), slabo proizvodeći mleko (28%), nesposobna da se oteli (36%), završava na klanju kad je stara otprilike 5 godina;

 Pridružite nam se u akciji pod nazivom: "Moja mama, moje mleko! Lažu te, nije tvoja kravica!"

  • Datum: Nedelja, 05.jun.2016 od 17-18h
  • Lokacija: Beograd, ul.Knez Mihailova - česma
  • Osoba za kontakt: Snežana Milovanović, predsednica udruženja, Mob: 064/168-5575

 

 Video snimci sa akcije - "Moja mama, moje mleko!

Da biste odgledali sve video snimke jednostavno kliknite dugme Forward (Sledeće) na TV plejeru ili kliknite na oznaku za playlistu (1/4) u gornjem levom uglu TV plejera i izaberite video koji hoćete da gledate.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 344 48
Mleko kao hrana – da ili ne?... Ovo predavanje bih započeo sa izrazom: «Krajnje čudesno».  Mediji i svet oko nas tvrde da ne možemo bez mleka.  Ali večeras želim da pogledamo neke zanimljive činjenice.  Ako imate jednu normalnu običnu kravu, takva krava će proizvesti dnevno 3 l mleka.  I ta količina će biti dovoljna da krava ishrani svoje tele.  Naravno, tele je sposobno da svari to mleko koje je za njega prirodno. Autor: Prof. dr Valter FajtOvo predavanje bih započeo sa izrazom: &laqu...
Com Content 342 48
Pčelare u Americi brine tajanstveno nestajanje njihovih rojeva... Pčelari u Sjedinjenim Deržavama su sve zabrinutiji zbog tajanstvenog smanjenja broja pčela. Američka administracija je saopštila da istražuje dramatično smanjenje broja pčela proteklih meseci, a Kongres je održao pretres o tom problemu. Pčele ne samo da skupljaju med, nego od njih zavisi i oprašivanje brojnih biljnih vrsta.   Pčelari u Sjedinjenim Deržavama su sve zabrinutiji zbog tajanstvenog smanjenja broja pčela. Američka administracija je saopštila da istražuje dramatično smanjenj...
Com Content 372 48
Australija: vojska seli kengure...  |Izvor: FoNet | Kanbera -- Australijska vojska planira da preseli više hiljada kengura kako bi očuvala druge životinjske vrste, piše Kambera tajms. Vojska je nameravala da usmrti oko 3.200 kengura koji zbog preterane ispaše uzrokuju eroziju tla i ugrožavaju druge životinjske vrste.Izvor:FoNet|Kanbera -- Australijska vojska planira da preseli više hiljada kengura kako bi očuvala druge životinjske vrste, piše Kambera tajms. Vojska je nameravala da usmrti oko 3.200 kengura...
Com Content 307 48
Kad zivotinje protestuju: Ovce blokirale saobraćaj u Madridu!... Madrid - Ekolozi su pustili na glavne saobraćajnice u centru Madrida stotine ovaca zahtevajući zaštitu starih staza koje povezuju pašnjake. Oko 700 životinja blokiralo je saobraćaj u centralnim ulicama španske prestonice. Protestom koji je ušao u trinaestu godinu traži se zaštita oko 125.000 kilometara staza koje služe za sezonsko kretanje stoke između različitih pašnjaka širom Španije. Madrid - Ekolozi su pustili na glavne saobraćajnice u centru Madrida stotine ovaca zahtevajući zaštitu st...
Com Content 1755 48
Božićna poruka 2014.... Ova Božićna poslanica urađena u saradnji "Slobode za životinje" iz Beograda i "Osloboditev živali" iz Ljubljane, sa ciljem da je što više ljudi vidi i oseti saosećanje prema životinjama koje nedužne stradaju u vreme Božića. Mi se nadamo odluci mnogih da podare životinjama život u vreme Božićnih i ostalih predstojećih praznika. Božić je praznik za porodicu i prijatelje.To je doba topline i radosti,doba zahvalnosti i mira. Takođe je to i doba saosećanja. Vreme da pomislimo na one najslabijekoji s...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Mleko kao hrana – da ili ne?

Detaljnije »