Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje"

  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
Unesite svoje ime i e-mail adresu ispod i redovno pratite najnovije vesti:



Vesti:
RSS SZZ - Sekcija UDRUŽENJE
icon twitter icon facebook
Vi ste ovde: Udruženje Priče sa terena Vrane napadaju prolaznike u Beogradu
 
Baner
 
Baner

Vrane napadaju prolaznike u Beogradu

El. pošta Štampa PDF
(4 glasova, ocena 5.00 od 5)

Oprez, ptice napadaju

B. CARANOVIĆ | 03. jun 2009.

U parku, između ulica Luja Adamiča i Pohorske, jato vrana uznemirava prolaznike. U Zavodu za zaštitu prirode kažu da je ponašanje ptica prirodno, jer štite mlade.

PARK iza zgrade u novobeogradskoj ulici Luja Adamiča poslednjih dana postao je opasno mesto. Prolaznici i stanari koji se nađu u njemu doživljavaju "košmar" nalik scenama iz Hičkokovog filma "Ptice"! Grupa vrana, koje "stanuju" na jednom stablu, obrušavaju se na prolaznike, jure ih, "ateriraju" oko glava, prolaze kroz kosu.

Kada se u sredu ujutru vraćala iz prodavnice, stanarku iz obližnje zgrade u Ulici Luja Adamiča Jelenu Zečević, napale su vrane. Bežala je pod naletima ptica koje su se neprestano obrušavale na nju i kružile joj oko glave.

- Nekako sam uspela da pobegnem i sakrijem se u obližnju prodavnicu obuće - priča Jelena. - Prodavac mi je rekao da one svakog jutra "kidišu" na prolaznike. Potpuno je jeziva situacija, jer te ptice ne ostavljaju na miru. Odmah iza mene išla je žena sa psom, pa su i nju napadali. Možda štite svoja gnezda.

U Zavodu za zaštitu prirode kažu da su poslednjih dana i u ovu ustanovu stizali pozivi građana, koji se žale da ih ptice napadaju.
- Razloga za veliku brigu nema, jer sigurno nije u pitanju neka bolest, ali je jasno da je neprijatno - kaže Maja Radosavljević iz Zavoda. - To je potpuno prirodno ponašanje kod ptica, jer je ovo vreme kada one imaju mlade. Mladunci verovatno uče da lete, a odrasli ih štite napadajući prolaznike.

Iz Veterinarskog instituta kažu da ptice, najverovatnije, nisu agresivne zbog straha za svoja gnezda, jer su ona visoko na drveću, a prolaznici idu po zemlji.
- Sa druge strane, u toku perioda kada imaju mlade, ptice kao i u svetu ljudi, mogu da promene ponašanje - kažu u Institutu. - Ipak, ne postoji naučno objašnjenje za tu iznenadnu agresiju kod vrana. U knjigama i istraživanjima opisano je da su se dešavale, recimo, histerije u kokošinjcu. Iz potpuno neobjašnjivih razloga, sve kokoške počnu da skaču. Niko ne zna zašto.

TOKSINI I ZRAČENJA

JEDNO od objašnjenja za agresiju ptica koje smo čuli u Veterinarskom institutu je u magnetnom zračenju od antena u tom delu Novog Beograda, koje je moglo da izazove agresiju kod vrana. Osim toga, stručnjaci kažu i da su ptice mogle da pojedu toksičnu hranu koju su pronašle pored kontejnera, a koja bi, teorijski, mogla da utiče na njihov nervni sistem i dovede do poremećaja.

ANKETA - DA LI STE IMALI "BLISKI SUSRET" SA PTICAMA KOJE NAPADAJU?

Miloš Vejnović (26), student
- NA sreću, mene nisu napale, ali sam bio prisutan kada su bukvalno jurile po parku jedan par sa psom. Bio sam šokiran. Međutim, nešto posle toga, jedna vrana je sletela na moj auto i iako sam je jurio kišobranom, uopšte se nije plašila.

Ana Galić (28), prodavačica
- MENE su napale pre nekoliko dana. Bilo je strašno. Radim u butiku u Pohorskoj, a ulaz gleda prema parku. Sada se plašim kada idem na posao jer su mi prošlog puta bukvalno uletale u kosu. Posle mene su napale i decu, koja su tu prolazila.

Marija Iliev (60), penzionerka
- ČULA sam od komšija da ovde postoji opasno gnezdo vrana, ali me ovog proleća nisu napale, niti sam ih videla "u akciji". Ipak, na istom mestu prošle godine moj muž je bio njihova žrtva. Iskljucale su mu glavu, bio je sav krvav.

Izvor: Večernje novosti

*******************************************

Vrane napadale prolaznike u Palmotićevoj

M. V. M. - A. K. | 07. jun 2012.

Nervozne ptice u četvrtak ujutro izazvale paniku među prolaznicima u centru grada. Smirile se tokom prepodneva.

NAPAD vrane, koji se dogodio tokom ranog jutra u Palmotićevoj ulici broj 10, izazvao je paniku među prolaznicima. Osim šoka, na sreću, nije bilo ozbiljnijih povreda, a vrane su već tokom jutra prestale da "atakuju" na prolaznike.

Incident u kojem se vrana obrušila na roditelje koji su rano ujutru vodili dete u vrtić uplašio je prolaznike koji su je povicima oterali. Ovakvi napadi, međutim, postali su česti u prestonici u ovo doba godine.

- Tokom proleća vrane napadaju u niskom letu, vrlo su nervozne, a čak i mladunci umeju da uplaše građane - kaže ornitolog Dragan Simić. - Vrane svakog proleća prave gnezda na visokom drveću i prolaznike u blizini gnezda doživljavaju kao potencijalnu opasnost jer se boje za svoje mladunce. To je normalna prirodna pojava, a već je kraj sezone i napadi polako posustaju.

Zanimljivo je da su vrane prilično inteligentna bića i izuzetna su zlopamtila. U stanju su čak i da upamte čoveka koji im se zamerio. Prošle godine je, recimo, jedna vrana na Slaviji zapamtila radnika po šlemu i napala ga dva puta u roku od nekoliko dana!

Vrane su i prošlog proleća u novobeogradskom bloku 33 kreštale, letele u nisko i agresino proletale između ljuljaški, automobila i ljudi. Prolaznici ovog bloka u strahu su izlazili na ulicu prve nedelje juna, a zatim su svi napadi, odjednom, prestali. Zbog toga se i ovom prilikom savetuje da je najbolje izbegavati prolazak ispod drveća za koje se sumnja da je stecište vrana. Takođe, dobro je znati da vrane napadaju samo ujutru i predveče.

NEKA VAS ZMIJA NE IZNENADI

GRAĐANI u manje urbanim sredinama (čak i Bežanijska kosa) ne bi trebali da se iznenade ukoliko narednih meseci na putevima vide zmije koje kreću u potragu za vodom. Ove zmije nisu opasne i nikada nijedan Beograđanin nije zaradio ujed.

Izvor: Večernje novosti

********************

Komentar postavljačice vesti, zanimljivosti o vranama i mala škola prepoznavanja evropskih vrsta vrana

Očigledno je da većina ljudi nedovoljno poznaje vrane, te izuzetno inteligentne ptice koje imaju inteligenciju u rangu čovekolikih majmuna, a njihovo ponašanje nedovoljno poznaju i neki od "stručnjaka".

Vrane napadaju isključivo kada se njihov mladunac nalazi na zemlji nakon neuspešnog prvog leta i pada sa stabla! U to se postavljačica ovih vesti i komentara lično uverila kada je pokušavala pomoći jednoj mladoj vrani paloj sa drveta u jednom parkiću. Za to vreme su njeni roditelji nadletali nad mojom glavom, uz glasno graktanje i u pokušaju da me oteraju. Shvatila sam da je najbolje da mladunca ostavim tamo gde jeste, jer roditelji brinu o njemu. Vrane su me zapamtile, i nakon toga su glasno graktale još neko vreme kada sam prolazila okolinom. Imam iskustvo odgoja mladih vrana i njihovih mladunaca - sivih vrana, gačaca i čavki.
Vrane ne napadaju zbog njihovih gnezda na obližnjim stablima jer ona su obično vrlo visoko i van domašaja ljudi, ali u strahu za svoje mladunce koji su nadomak ljudima na tlu a koji još ne mogu dobro da lete, pokušavaju da ih zaštite i tom prilikom mogu da napadnu.

Postoji mnogo dokaza o inteligenciji vrana, mnogi zanimljivi video prilozi o tome kako vrane rešavaju probleme postavljene pred njih u istraživačke svrhe, o nestašlucima pripitomljenih i "divljih" (slobodnih) ptica. Za sada citiram jedan tekst o tome kako vrane prepoznaju i pamte ljudska lica:

Vrane pamte vaše lice

Vrana nikada ne zaboravlja. Najnovije istraživanje otkriva da ove ptice mogu upamtiti ljudska lica do 5 godina.

Vrane pamte lica ljudi koje doživljavaju kao potencijalnu pretnju i često reaguju glasnim kreštanjem i prizivanjem drugih ptica kako bi uljeza naučile pameti - pokazuje upravo objavljeno istraživanje britanskog Kraljevskog društva prirodnih nauka.

Kako članovi družine (koju je u pomoć pozvala prva vrana) takođe indirektno pamte osobu koja predstavlja pretnju, ova studija pokazuje da se loše iskustvo jedne vrane sa određenim pripadnikom ljudske vrste može kao informacija preneti na celu populaciju vrana na određenoj teritoriji.

Imajući na umu da vrane imaju veoma dobro pamćenje, ljudi koji ih iz nekoga razloga iritiraju mogu iskusiti i više godina neprijatnosti.

Uznemirene vrane u početku glasno krešte i tako prizivaju druge vrane u blizini da im se pridruže, kaže koautor ove studije, John Marzluff. "Grupacija koja može brojati od dve do petnaestak ptica nas "napada" tj. zastrašuje, ponekada se zalećući iz visine na samo pola metra od nas i ovo ponašaje traje dok šetamo na dužini staze od oko 100m od mesta koje iz nekog razloga brane."

Marzluff je profesor na Šumarskom fakultetu u Vašingtonu. U okviru ovog istraživanja, on i njegove koleginice Heather Cornell i Shannon Pecoraro su vranama pokazale novo "opasno lice" noseći upadljivu masku i pritom hvatali, obeležili prstenovima i oslobodili između 7 i 15 ptica na pet lokacija u okolini Sijetla.

Oslobođene ptice bi odmah nakon puštanja "vikale" na osobu pod maskom. Čuvši kreštanje druge vrane iz okoline bi se ubrzo pridružile, formirajući ljutitu družinu.

Kada bi naučnici kasnije stavljali maske prilikom odlazaka na druge lokacije, vrane koje nikada nisu bile same zarobljene bi odmah prepoznale "opasno lice", ilustrujući način nakoji ove ptice dobijaju informacije kroz društvene metode a ne kao posledicu ličnog iskustva. Glasnom kreštanju i "napadima" bi se pridružili i srodnici i potpuno nepoznate vrane, na lokaciji udaljenoj više od 1600m od mesta gde su vrane bile hvatane pa puštane.

Kada se jednom u memoriju vrane ureže izgled lica koje predstavlja opasnost, po svemu sudeći će tamo i ostati ceo njen život.

"Naše istraživanje pokazuje da pamćenje traje 5 ili više godina," kaže Marzluff . "Pojedine vrane koje su odrasle mogu živeti 15-40 godina na slobodi (većina ugine dok su još mlade ali one koje odrastu mogu živeti jako dugo) i one verovatno pamte važne asocijacije koje su napravile tokom svojih života."

Prethodna istraživanja su pokazala da su vrane nadprosečno inteligentne ptice.

"Drugi istraživači su pokazali da neke vrane prave i koriste alate, da mogu predvideti sled očekivanih događaja, zatim da razumeju šta druge životinje znaju, i, u našem slučaju, da uče iz ličnog iskustva ali i posmatrajući roditelje i druge pripadnike svoje vrste," objašnjava Marzluff. "Ovo su sve napredni kognitivni zadaci koje ume da rešava jako mali broj životinjskih vrsta."

On takođe pretpostavlja da i druge društvene i dugovečne životinjske vrste koje žive u blizini ljudi dele informacije na sličan način. Ova pretpostavka obuhvata životinje poput kojota, rakuna, galebova, svinja i pacova. Sve one mogu primenjivati kombinaciju društvenog i učenja putem pokušaja i greške (trial and error). Ovaj drugi način daje najpreciznije informacije ali je, očigledno, dosta rizičniji od indirektnog društvenog metoda učenja.

U životinjskom carstvu ljudi imaju prednost upotrebe jezika jer na taj način mi možemo verbalno upozoriti jedni druge na postojanje opasnosti. Vokalizacija izgleda nije dovoljna vranama i po svemu sudeći im je neophodan i vizuelni pregled kako bi se informacija upamtila.

Anne Clark, profesorka-saradnica u odeljenju bioloških nauka u Univerziteta u Binghemptonu (Binghamton), rekla je za Discovery News kako ova nova naučna studija "važno pokazatelj koliko dugotrajna istraživanja pojedinaca mogu doprineti našem razumevanju adaptivnog društvenog učenja."

Ona takođe dodaje: "Sumnjam da bi se iko od ljudi koji su radili sa vranama iznenadio rezultatima koji ukazuju na nekoliko putanja društvenog prenošenja informacija, ali je za to svakako neophodno još ovakvog formalnog empirijskog testiranja ."

Kevin McGowan, instruktor u "Cornell Lab of Ornithology", je praktično ponovio reči profesorke Clark, ali dodaje da će otkrića sigurno iznenaditi bilo koga ko misli da životinje uče samo iz ličnog iskustva."

"Društvene životinje su društvene iz nekoliko veoma dobrih razloga" kaže McGowan. "Ova studija pokazuje jedan od najsuptilnijih načina kojima životinje imaju koristi iz interakcije sa drugim pripadnicima svoje vrste."

Autor teksta: Jennifer Viegas, Discovery news
Pripremio: Goran Ćatić

Izvor: Životinjsko carstvo

**********************

Primetno je da su se u poslednje vreme vrane u Srbiji veoma razmnožile. Pokušavajući da reše taj problem, zvaničnici su u Beogradu i nekim vojvođanskim gradovima (na primer, u Kuli) naložili seču i praktično uništavanje najvećeg drveća. O tome možete pročitati u ovom tekstu, uz navođenje linkova na prethodne tekstove o tome: Pravi povod za seču velikog drveća – gnežđenje vrana na njemu!

Ovom prilikom podsećam na pravi razlog pojave tolikog broja vrana u Srbiji - seča drveća ne može oterati vrane, pravi uzrok njihovog množenja je obilje hrane: smeće po gradovima i selima i mnoštvo deponija smeća svuda!

Citiram deo pomenutog teksta:

U vreme kada su ljudi drastično oštetili klimu i kada upravo što masovnija sadnja drveća može uveliko pomoći prirodi da se oporavi, u Srbiji se sakati i uništava veliko drveće, koje proizvodi velike količine kiseonika i pročišćava vazduh, a sve zbog toga što nervoznim pojedincima – kojima inače sve i svi smetaju – ne odgovara da slušaju graktanje vrana u vreme kada svijaju gnezda i odgajaju mlade!

A da li se iko zapita odakle toliko vrana? Vrane su veoma inteligentne ptice: njihova inteligencija u rešavanju postavljenih zadataka i korišćenju oruđa meri se sa onom koju poseduju primati najbliži čoveku – šimpanze. Ali vrane su i čistači prirode, i one čiste naše smeće! Srbija je toliko zasuta smećem njenih nemarnih stanovnika, da se cela zemlja može nazvati jednom velikom deponijom smeća. Vrane na deponijama i po bačenom smeću u gradovima nalaze hranu, i takođe se hrane ostacima pobacanih leševa životinja. One čiste ono što mi bacamo, a pri tome nemaju dovoljno prirodnih neprijatelja, jer lovci, stočari, ratari i uzgajivači golubova istrebljuju velike ptice grabljivice (orlove, sokolove i druge)! Da li ste primetili da po uređenim zemljama Evrope nema toliko vrana? One tamo nemaju toliko hrane da bi se množile u velikom broju. A šta se radi po Srbiji? Umesto da se očiste deponije i ne prave nove, umesto da se zemlja očisti od smeća i umesto da se štite ptice grabljivice (koje su zakonima zaštićene, ali se ni ti zakoni u praksi ne primenjuju) – potezi nadležnih su takvi, da se sada nalaže uništavanje drveća na kome se vrane gnezde!


Evropske vrste vrana


Čavka, najmanja vrsta vrana
 


Crna vrana


Gačac - najčešća vrana u gradovima. Ima veliki kljun, čija je osnova gola ili prekrivena
duguljastim uskim perjem.


Gačac, mladunče ispalo iz gnezda


Siva vrana


Mladunče-ptić sive vrane
uspaničeno doziva roditelje. Karakteristično je da mlade vrane
koje još ne mogu da lete imaju vidljive žute "žvale" u uglovima kljuna, i imaju "mekši"
glas nego odrasle vrane.


Siva vrana se kupa. Pitome vrane umeju da se kupaju ispod mlaza vode baštenske česme.
Takođe, vrane dezinfikuju perje mravljom kiselinom tako što legnu na mravinjak kada se mravi
roje; mravi se razmile po njihovom perju, a vrana svakog ponaosob stisne kljunom. Za mravima
ostaje mravlja kiselina, koju ptica razmaže po perju. Tako vrane održavaju svoje perje i rešavaju
se parazita.


Gavran, najveći predstavnik porodice vrana. Živi u planinskim šumama, dalje od ljudi.


Gavran, najveći predstavnik porodice vrana. Živi u planinskim šumama, dalje od ljudi.


Galica - planinska vrana žutog kljuna i crvenih nogu. Glas joj je drugačiji u odnosu na
"obične" vrane i više liči na visoko kliktanje nego na graktanje. Ima je u Crnoj Gori,
na planinama i primorju.


Kreja ili sojka kreštalica, egzotični predstavnik porodice vrana - u Srbiji vrlo retka i
zakonom zaštićena ptica koja živi
u šumama a zalazi i u parkove, voćnjake i bašte. 


 Kreja ili sojka kreštalica, egzotični predstavnik porodice vrana - u Srbiji vrlo retka i
zakonom zaštićena ptica koja živi
u šumama a zalazi i u parkove, voćnjake i bašte.

 
Svraka - nestašna ptica stalno u pokretu.

 


 
 



Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Pravila za objavljivanje komentara na našem sajtu:


Sigurnosni kod
Osveži