Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje"

  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
Unesite svoje ime i e-mail adresu ispod i redovno pratite najnovije vesti:



Vesti:
RSS SZZ - Sekcija PITANJA I ODGOVORI
icon twitter icon facebook
Vi ste ovde: Pitanja i odgovori Prava životinja Opšta pitanja o pravima životinja
 
Baner
 
Baner

Opšta pitanja o pravima životinja

El. pošta Štampa PDF
(4 glasova, ocena 5.00 od 5)

Prava životinja

PITANJE: Šta se podrazumeva pod pravima životinja?

ODGOVOR: Pod pravima životinja podrazumeva se da životinje zaslužuju određeni pristup, koji uključuje u sebi pitanje šta je u njihovom najboljem interesu, nezavisno od toga da li ih ljudi smatraju "slatkima"; da li su korisne za ljude, da li pripadaju ugroženoj vrsti ili da li bilo koji čovek uopšte mari za njih (baš kao što i čovek ima svoja prava čak i ako nije lep, koristan, pa i ako ga niko ne voli). To znači shvatanje da životinje nisu naša svojina koju možemo koristiti - za hranu, za odeću, za zabavu ili za eksperimentisanje.

PITANJE: Kakva prava bi životinje trebalo da imaju?

ODGOVOR: Životinje imaju pravo na ravnopravno razmatranje njihovih interesa. Na primer, pas zasigurno ima pravo da mu se nepotrebno ne nanosi bol. Naša je dužnost da uzmemo u obzir i poštujemo to pravo psa. Međutim, životinje nemaju uvek ista prava kao i ljudi, jer životinjski interesi nisu uvek isti kao naši, a neka bi prava bila neprimenljiva na živote životinja. Na primer pas nema interesa u tome da glasa, pa stoga i nema pravo glasanja, jer to bi bilo jednako besmisleno kao i dati to pravo deci.

PITANJE: Kako odrediti granicu?

ODGOVOR: Poznati humanista Albert Schweitzer, koji je za svoga života učinio mnogo dobrog i za ljude i za životinje, našao bi vremena da se sagne i pomakne crva sa vrućeg trotoara na hladniju zemlju. Svestan problema i odgovornosti koje sa sobom nosi razvijena etika, rekao je da svi mi treba da "živimo svakodnevno od odluke do odluke, donoseći je za svaki slučaj posebno, najmudrije i najmilosrdnije što možemo".

Ne možemo zaustaviti svu patnju, no to ne znači da ne bi trebalo da zaustavimo onu koju možemo. U današnjem svetu praktično neograničenih izbora, za većinu nas obično postoje "pažljiviji, nežniji" načini da se nahranimo, obučemo, zabavimo ili obrazujemo, nego ubijanjem životinja.

---------------------------------------------------------------

Razlika između prava i dobrobiti životinja


PITANJE:
Koja je razlika između "prava životinja" i "dobrobiti životinja"?

ODGOVOR: Teorije o dobrobiti životinja prihvataju da životinje imaju prava, ali dozvoljavaju da im ta prava budu uskraćena toliko dugo dok postoje dobrobiti za čoveka, za koje se smatra da opravdavaju takvu žrtvu.

Prava životinja znače da životinje, kao i ljudi, imaju prava koja ne mogu biti žrtvovana ili uskraćena samo zato jer bi to moglo koristiti drugima. Međutim sam status prava ne znači da su ta prava apsolutna; životinjska prava, baš kao i ljudska moraju ponekad biti ograničena, a različita prava svakako mogu doći i u konflikt.

Prava životinja znače da one nisu naše vlasništvo koje možemo koristiti za hranu, odeću, zabavu ili za eksperimentisanje. Dobrobit životinja dopušta sve to, tako dugo dok se to čini na "human" način.

-------------------------------------------------

Biljke

PITANJE: Šta je sa biljkama?

ODGOVOR: Biljke se fiziološki potpuno razlikuju od sisara. Ako odrežemo jednu granu na biljci, narašće druga (to se ne može reći za životinjske udove, osim kod nekih mekušaca, repova kod guštera i slično). Za razliku od delova tela životinja, mnogi delovi višegodišnjih biljaka, voća i povrća mogu se ubirati ponovo i ponovo, što neće izazvati smrt biljke ili stabla. Uzimanjem plodova i semena biljaka, ne ugrožavamo tj. ne ubijamo biljke.

Dokazano je da i biljke osećaju bol, i da čak međusobno komuniciraju na daljinu nekom vrstom telepatije. Komuniciraju čak i sa ljudima koji ih gaje, ali ljudi toga nisu svesni. O tome imate u knjizi od Petera Tompkinsa i Christophera Birda ''Tajni život biljaka'', pa i na brojnim internet-sajtovima. Po tome ispada da su biljke u nekim stvarima prefinjenije nego mi, ljudi. Ipak, po vrsti osećaja bola i reakcijama, kao i emocijama, bliže su nam životinje.

Ukoliko je neko zabrinut zbog uticaja poljoprivrede na okolinu treba da zna da je i tada vegetarijanska ishrana u znatnoj prednosti u odnosu na mesnu, budući da se danas velika većina žitarica i mahunarki uzgaja za ishranu stoke. Jedući biljke direktno, a ne životinje poput krava, koje moraju pojesti 16 kilograma bilja kako bi proizvele jedan kilogram mesa, spašava se puno više života biljaka (i uništava se manje zemljišta).

----------------------------------------------------------------

Hitler i prava životinja

PITANJE: Nije li i Hitler zastupao prava životinja?

ODGOVOR: Iako su nacisti tvrdili da žele donošenje zakona o zabrani vivisekcije, oni to nisu učinili. U stvarnosti zakon ih je obavezivao da svoje eksperimente najpre izvode na životinjama, pre nego ih počnu izvoditi na ljudima. Eksperimenti na ljudima nisu zamenili one na životinjama; upravo suprotno, eksperimenti na životinjama omogućili su one na ljudima. John Vyvyan u svom delu "The Dark Face of Science", to je ispravno rezimirao: "Eksperimenti vršeni na zatvorenicima bili su brojni i različiti, međutim imali su jednu zajedničku karakteristiku: bili su nastavak ili dopuna eksperimenata na životinjama. U koncentracionim logorima Buchenwald i Auschwitz eksperimenti na ljudima i na životinjama izvodili su se istovremeno, kao delovi istog programa."

Međutim, čak da to i nije bio slučaj, vrednost neke ideje ne može se određivati karakteristikama njenih pristalica. Ako je Hitler verovao u evoluciju, znači li to da mi ne treba da verujemo? Šta ako je i Gandi verovao u evoluciju - kako bi mogli izjednačiti njih dvojicu? Ideja mora biti procenjena na osnovu svojih vlastitih vrednosti.

--------------------------------------------------

Nametanje


PITANJE: U redu je što vi verujete u prava životinja, ali ne bi trebalo drugima da govorite šta da rade.

ODGOVOR: Sada vi meni govorite šta da radim!
Svako je slobodan da misli šta hoće, ali sloboda misli ne znači uvek i slobodu delovanja. Mi smo slobodni da verujemo u šta god hoćemo, toliko dugo dok to ne povređuje druge. Možete verovati da životinje treba da budu ubijene, da crnci treba da budu porobljeni, da žene treba tući, ali nemate uvek pravo da svoja uverenja sprovodite u praksu.

Kada je reč o pričanju drugima šta da rade, organizovano društvo i postoji kako bi pravila vladala ljudskim ponašanjem. U osnovi prirode svih reformatorskih pokreta je reći drugima šta da rade - ne koristite druge ljude kao robove, nemojte seksualno zloupotrebljavati žene, itd. - i svi ti pokreti u svojim su počecima nailazili na otpor onih ljudi koji su želeli nastaviti sa kritikovanim ponašanjem.

----------------------------------------------------

Moralna načela za životinje

PITANJE: Životinje ne razmišljaju, ne razumeju pojam prava i ne poštuju uvek naša prava, pa zašto bi mi trebalo da primenjujemo naše ideje o moralu na njih?

ODGOVOR: Nemogućnost životinja da razumeju i drže se naših pravila jednako je tako neumesna u ovom pitanju kao i nemogućnost malog deteta ili osobe sa poremećajem u razvoju. Životinje obično nisu u stanju odlučiti da promene ponašanje, ali ljudska bića imaju inteligenciju pomoću koje mogu izabrati između ponašanja koje nanosi bol drugima i onog koje to ne čini.

------------------------------------------------

Pitanje abortusa

PITANJE: Kakav je stav pokreta za prava životinja o abortusu?

ODGOVOR: U pokretu za prava životinja ima ljudi oba profila - onih za i protiv abortusa, baš kao što među ljudima koji su protiv abortusa ima onih koji su za ili protiv prava životinja. I baš kao što pokret protiv abortusa nema službeni stav o pravima životinja, tako ni pokret za prava životinja nema službeni stav o abortusu.

-----------------------------------------------

Životinjski proizvodi

PITANJE: Gotovo je nemoguće izbeći korišćenje svih životinjskih proizvoda; ako još uvek uzrokujete životinjsku patnju a da to i ne znate, u čemu je smisao?

ODGOVOR: Nemoguće je živeti bez uzrokovanja neke štete; svi smo nekad slučajno stali na mrava ili udahnuli mušicu, ali to ne znači da treba namerno uzrokovati nepotrebnu patnju. Samo zato što biste nekoga slučajno mogli udariti svojim automobilom, ne znači da ga treba namerno pregaziti.

-----------------------------------------------

Običaji i tradicija

PITANJE:
Šta je sa svim običajima, tradicijom i poslovima koji zavise od korišćenja životinja?

ODGOVOR: Pronalazak automobila, ukidanje ropstva i završetak drugog svetskog rata su takođe zahtevali promenu i pripremu novih poslova. To je jednostavno sastavni deo svakog društvenog napretka - a ne razlog za odbacivanje napretka. 

-----------------------------------------------

Terorizam

PITANJE: Da li aktivisti za prava životinja čine teroristička dela?

ODGOVOR: Pokret za prava životinja je nenasilan pokret. Jedno od središnjih uverenja koje deli najveći broj ljudi u tom pokretu je odbacivanje nanošenja zla bilo kojoj životinji, čoveku i nenasilje uopšteno. Međutim, svaki veliki pokret ima grupe koje veruju u primenu sile.


PITANJE: Kako možete opravdati uništenje opreme vredne milione dolara od strane Animal Liberation Front (ALF - Fronta za Oslobođenje Životinja)?

ODGOVOR: Kroz istoriju, neki su ljudi osećali da treba prekršiti zakon kako bi se mogli boriti protiv nepravde. "Underground railroad" i "French resistance" (Francuski pokret otpora) su primeri ljudi koji krše zakon kako bi delovali u skladu s višim moralom.

"ALF", što je usvojeni naziv za ljude koji deluju ilegalno u ime prava životinja, ruše prazne objekte kao što su giljotine za životinje u klanicama, kako bi spasili živote. Oni spaljuju prazne zgrade u kojima se životinje muče i ubijaju. Njihovi "upadi" su nam pružili dokaze o stravičnoj okrutnosti, koja inače ne bi bila otkrivena ili u koju se inače ne bi poverovalo. To je imalo za rezultat podnošenje optužbi za kriminalna dela protiv laboratorija, suđenja eksperimentatorima za povredu Zakona o dobrobiti životinja i u nekim slučajevima došlo je do zatvaranja takvih laboratorija za svagda. Često su ALF-ovi upadi bili popraćeni široko rasprostranjenom osudom prakse koja se sprovodila u dotičnim laboratorijima, od strane naučnika.

-----------------------------------------------------------------

Pomoć životinjama na uštrb pomoći ljudima?

PITANJE: Kako možete opravdati trošenje svog vremena na životinje kada ima toliko mnogo ljudi kojima treba pomoć?

ODGOVOR: U svetu ima vrlo ozbiljnih problema koji zaslužuju našu pažnju; okrutnost prema životinjama je jedan od njih. Trebalo bi da ublažimo patnju gde god to možemo. Pomaganje životinjama nije više ili manje važno od pomaganja ljudskim bićima - oboje je važno. Životinjska patnja i ljudska patnja su međusobno povezane jer ljudi koji nanose bol životinjama čine to i ljudima i deca koja pokazuju izuzetnu surovost prema životinjama, kasnije tokom odrastanja svoje nesocijalno i patološko ponašanje usmeravaju prema ljudima. To treba na vreme primetiti i takve osobe lečiti ili ih smeštati u odgovarajuće ustanove i zakonski sankcionisati takvo ponašanje jer ako je takvo ponašanje nekažnjeno i ''društveno prihvatljivo'', život u takvom društvu je krajnje nesiguran i rizičan po sve nas.

------------------------------------------------------

Uzgoj životinja za hranu

PITANJE: Većina životinja koje se koriste za hranu, krzno ili eksperimente, uzgaja se za tu namenu.

ODGOVOR: Uzgoj životinja za određenu namenu ne menja njihov biološki potencijal da osećaju bol i strah.


PITANJE: Bog je stvorio životinje da bi ih mi koristili; Biblija nam daje pravo vladavine nad životinjama.

ODGOVOR: Vladavina nije isto što i tiranija. Engleska kraljica ima "vlast" nad svojim podanicima, ali to ne znači da ih može jesti, koristiti za odeću ili eksperimentisati nad njima. Ako imamo vlast nad životinjama, onda je to bez sumnje zato da ih zaštitimo, a ne da ih iskorišćavamo za naše vlastite ciljeve. U Bibliji nema nijednog retka koji bi opravdavao naše današnje metode i programe koji oskrnavljuju okolinu, uništavaju čitave divlje vrste i uzrokuju mučenje i smrt milijardi životinja svake godine. Biblija propoveda duboko poštovanje prema životu; Bog koji voli ne bi mogao pomoći, ali bi bio užasnut načinom na koji se postupa sa životinjama.

-----------------------------------------------------

Eksperimentalne životinje

PITANJE: Životinje u kavezima na uzgajivačkim farmama ili u laboratorijima ne pate tako jako, jer i ne znaju za nešto drugo.

ODGOVOR: Ako se sistematski onemogućava najelementarnije instinktivno ponašanje, to uzrokuje veliku patnju. I životinje rođene u kavezima takođe osećaju potrebu da se kreću, da neguju svoju dlaku ili perje, da protežu svoje udove ili krila i da koriste svoje mišiće. Životinje koje žive u stadu ili u jatu, doživljavaju stres kada su primorane da žive u izolaciji ili kada su stavljene u prevelike grupe u kojima ne mogu prepoznati druge članove. Nadalje, sve zatočene životinje pate od intenzivne dosade - neke toliko jako, da to može dovesti do samoozleđivanja i drugog nasilnog ponašanja prema samima sebi i prema drugim pripadnicima iste vrste.

-------------------------------------------------------

Iskorišćavanje životinja

PITANJE: Da je iskorišćavanje životinja pogrešno, tada bi bilo nezakonito.

ODGOVOR: Zakonitost nije garancija za moralnost. Ko ima ili nema zakonita prava, jednostavno je određeno stavovima današnjih zakonodavaca. Zakoni se menjaju kako se menja javno mnjenje ili politički i verski motivi, ali etika nije toliko proizvoljna. Pogledajte samo neke druge stvari koje su jednom bile sasvim legalne - rad dece, ropstvo ljudi, ugnjetavanje žena. U nekim zemljama važe zakoni koji su neprihvatljivi u drugima.

PITANJE: Da li ste ikada bili u klanici ili u laboratoriji za vivisekciju?

ODGOVOR: Neki od nas su bili na takvim mestima i lično se uverili u neopisivu surovost i užas koji su tamo svakodnevica. Ali da biste ga kritikovali, ne morate izbliza svedočiti zlostavljanju životinja, kao što ne morate imati lično iskustvo silovanja ili zlostavljanja dece, da biste bili protiv toga. Ne možemo biti svedoci sve patnje na svetu, ali to ne znači da ne bi trebalo da pokušamo da je zaustavimo.

---------------------------------------------------------------------

Pitanje "veće vrednosti" jednih vrsta nad drugima

PITANJE: Životinje nisu jednako inteligentne, niti napredne kao ljudi.

ODGOVOR: Ako jedan čovek poseduje veću inteligenciju od drugog, to mu ne daje pravo da tog drugog zloupotrebljava za svoje vlastite svrhe, pa zašto bi to davalo pravo ljudima da zloupotrebljavaju druge vrste?

Postoje životinje koje su neumitno inteligentnije, kreativnije, svesnije, komunikativnije i sposobnije u korišćenju jezika, nego neki ljudi, kao što je to slučaj sa šimpanzom u odnosu na malo dete ili osobu sa poremećajima u razvoju. Da li u tom slučaju inteligentnija životinja ima svoja prava, dok bi manje inteligentnom čoveku ta prava trebalo osporiti?

Takođe kitovi i delfini imaju veći mozak nego ljudi, veoma kompleksne načine međusobnog komuniciranja, pomažu ljudima da im se ne nasuku brodovi na podvodne stene i hridi, delfini štite ronioce od ajkula - a šta mi njima radimo? 

---------------------------------------------------------------------

Poređenje farmi i slobodnog života životinja

PITANJE: Uslovi na uzgajivačkim farmama ili farmama krzna nisu lošiji nego u divljini, gde životinje umiru od gladi, bolesti ili od grabljivica. Na farmama su životinje barem site i zaštićene.

ODGOVOR: Taj argument se koristio i da bi se dokazalo kako je crncima bolje kao robovima na plantažama, nego kao slobodnim muškarcima i ženama. Isto se može tvrditi i za ljude u zatvorima, pa ipak se zatvori smatraju jednim od najoštrijih oblika kažnjavanja u našem društvu.

Životinje na uzgajivačkim farmama toliko mnogo pate, da je nezamislivo da bi im u divljini moglo biti još gore. Divljina nije "divljina" za životinje koje tamo žive; ona je njihov dom. Tamo one imaju slobodu i mogu biti zaokupljene svojim prirodnim aktivnostima. Činjenica da životinje mogu patiti u divljini nije razlog da ih prisilimo da pate u zarobljeništvu.

----------------------------------------------------------------

Altruizam i ljubav prema životinjama

PITANJE: Pomažući životinjama, pomaže se i ljudima. Jeli to tačno?

ODGOVOR: Kao vegetarijanci, jedemo zdravije, a to ne pomaže samo u spašavanju milijardi životinja svake godine, već istovremeno i u spašavanju ljudskog zdravlja. Možemo pomagati izgladneloj deci širom sveta ako više pripazimo šta stavljamo na vlastiti tanjir. Konzumirajući vegetarijanski način ishrane ostaje 16 puta više hrane za druge ljude nego što bi to bio slučaj ukoliko se konzumira meso. Kada bismo eliminisali uzgoj životinja na farmama, spasila bi se ogromna količina pitke vode i površinski sloj tla. Učeći ljude da poštuju životinje, pridonosimo i prevenciji nasilja među ljudima.

----------------------------------------------

Upotreba nasilja

PITANJE: Zagovarate li upotrebu nasilja?

ODGOVOR: Ne odustajemo od uverenja nenasilja i ne zagovaramo akcije u kojima bilo ko, čovek ili druga živa bića mogu biti povređena. Mi smo legalna aktivistička organizacija koja radi na edukaciji javnosti o užasima i okrutnostima prema životinjama kroz mirne, nenasilne načine. Ni jedan čovek nije ubijen kroz aktivnosti za zaštitu životnja. Naprotiv, kada uzmemo u obzir brojne primere iz sveta,vidimo da su oni koji štite životinje ti koji su bili oštećeni: Dian Fossey, Chico Mendez, George Adamson i zaštitari parkova u celom svetu se ubijaju ili tuku do smrti zbog njihovog rada sa životinjama.

-------------------------------------------

Politika

PITANJE: Podržavate li bilo koju političku stranku ili prihvatate li bilo kojeg političkog kandidata?

ODGOVOR: Naše Udruženje je vanstranačko. Mi smo neprofitna, nevladina i edukativna organizacija, ali mi, međutim, radimo sa zakonodavcima svih stranačkih članova i priznajemo postignuća političara koji su pomogli da se proguraju zakoni o zaštiti životinja, bez obzira na njihovu stranačku pripadnost.

------------------------------------------

Zatočeni psi

PITANJE: Čuo sam glasine da udruženja koja se bore za životinjska prava oslobađaju pse iz kaveza u kojima se nalaze za vreme izložbi pasa. Da li je to istina?

ODGOVOR: Nikako! Takva optužba ne samo da nije istinita nego je potpuno apsurdna. Iako mi i druge organizacije za životinjska prava ne podržavamo izložbe pasa, koje promovišu pse na osnovu njihovog izgleda, jer mnoge te "predivne" fizičke karakteristike mogu izazvati mnoštvo zdravstvenih problema kod mnogih pasmina pasa. Nadalje, standardi za mnoge pasmine zahtevaju rezanje ušiju i repa, što je nepotrebno i okrutno. Izložbe pasa takođe promovišu čistokrvne pse (što znači i njihovo parenje i množenje) rađe nego spašavanje pasa mešanaca iz šinteraja. Ali, bilo bi protivno svim našim uverenjima da plašimo, dezorijentišemo i reskiramo fizičke ozlede pasa time što bi ih puštali iz kaveza na izložbama pasa. 

-----------------------------------------

Početak

PITANJE: Imam interes i želeo bih se uključiti u borbu protiv zlostavljanja životinja, ali nisam siguran gde početi.

ODGOVOR: Pisanje protestnih pisama poslovnim ljudima i zakonodavcima pomaže probijanju određene poruke. Organizacija i učestvovanje u lokalnim demonstracijama su takođe odlični načini uključivanja u borbu za životinjska prava. Čak i stavljanje nalepnica sa određenom porukom na vaš auto može privući nečiju pažnju i navesti njega ili nju da se zamisli. Budite kreativni i domišljati. Neki aktivisti ostavljaju brošure i propagandne letke u zdravstvenim čekaonicama ili avionima. Drugi pak pozivaju prijatelje na veganske zakuske. Razmislite o pridruživanju našem udruženju ili nekom drugom udruženju koje se bavi životinjskim pravima i širite u svojoj zajednici promotivne materijale. Ako se želite još više uključiti, postanite aktivista našeg udruženja i bićete obavešteni o svim događanjima u Beogradu ostalim gradovima.

PITANJE: Hteo bih napisati pismo svojim lokalnim novinama kao odgovor na groznu priču koja je u njima objavljena, ali nisam naročit pisac. Postoji li nešto na šta treba obratiti pažnju?

ODGOVOR: Novine, časopisi, radio i televizijske stanice, baš poput ostalih poslovnih organizacija, cene povratne informacije od svojih čitalaca, slušalaca i gledalaca. I dok se pisma koja im šalju razna udruženja, smatraju samo kao interesantna dužnost tih udruženja, pisma od čitalaca i slušalaca zajednice mogu biti mnogo efektnija. Urednici se ne obaziru na savršenstvo izraza, već ih u prvom redu zanimaju vaša mišljenja. Pisanje pisma uredniku, poslovnim ljudima i zakonodavcima je odličan način iznošenja vlastitog mišljenja.

-----------------------------------------------------------------------

Obespravljeni zaštitnici životinja i vegetarijanci

PITANJE: Kako da prezivimo mi, zaštitnici životinja, pošto svako mučenje životinja i masakr ostavljaju stresne posledice na nas i naše bližnje? Da li smo mi građani drugog reda, zašto mi nemamo nikakva prava, zašto građanin kada ga ujede pas može da tuži grad za odštetu, a zašto ja kada izađem na ulicu i prisustvujem sceni ubijanja i masakriranja životinje, ne mogu da tražim odštetu od grada za pretrpljen stres, šok i stravične prizore koji ostavljaju traga? Ja se osećam kao građanin drugog reda...

ODGOVOR: Težak je odgovor na ovakvo pitanje... Očigledno društvo u Srbiji nije senzibilisano za patnju drugih bića, bilo da su to ljudi, životinje ili biljke, i da će trebati još mnogo vremena da protekne da se to promeni... Još uvek postoji diskriminacija žena, nacionalnih, verskih manjina i svih manjinskih grupa, gde spadaju i zaštitnici životinja i vegetarijanci. U nekim sredinama, takvi ljudi ne mogu da nađu posao, a pojedini čak doživljavaju pretnje smrću od strane lovaca, političkih i drugih moćnika... Svaka treća žena trpi psihičko a svaka četvrta fizičko nasilje, a batinanje dece se još uvek smatra prihvatljivim vaspitnim metodom.

U takvom društvu, životinje i svi koji ih štite, smatraju se marginalnim i nebitnim... Tako nesvesni ljudi ne shvataju i ne žele da shvate da je SVE POVEZANO i da je odnos prema živim bićima JEDAN i isti prema svima, bilo da su to životinja, biljka ili čovek. Ko je nasilan prema životinjama, isto takvo ponašanje će kad-tad pokazati i prema ljudima, fizički slabijima od sebe. Takav model slede i deca, i to su naše buduće generacije...

NEMA napretka ovog društva bez shvatanja i promene ovakvih stavova...


-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Park za pse u Zemunu

PITANJE: Molimo vas da nam pomognete - kako da dođemo do informacije i kome da se obratimo, i u kojoj formi, koje su procedure da dobijemo ograđeni deo parka za pse u parku Jelovac u Zemunu. Godinama unazad dovodimo svoje ljubimce u deo parka koji je već ograđen sa dve strane i bilo bi potrebno ograditi još dve strane, što nije velika investicija. Ima nas dosta i naši psi tu uživaju ali bi dobro bilo da je taj deo ograđen kako ne bi bili na povodcima.
Park „Jelovac” u Zemunu se nalazi na prostoru od oko pet hektara ima betonirane staze, stepeništa i igrališta, postavljene ljuljaške, klackalice, penjalice, tobogan, ugrađene klupe za sedenje i korpe za otpatke.

ODGOVOR: To je veoma lepa ideja koju možemo podrzati.
Nadležnost za to pitanje ima gradski Sekretarijat za komunalne i stambene poslove. On je na adresi Kraljice Marije 1/XIII-XIV
Možete se pismeno obratiti njima i nasloviti pismo na sekretara ili možda jož bolje na njegovog zamenika koji je nadležan direktno za veterinu.
Pre pismenog obraćanja možete ih kontaktirati na sledeće telefone 7157-330, 7157-327, 7157-329.
Skupština grada je osnovala JKP "Zelenilo Beograd", tako da sa njima možete zajedno rešiti taj problem.
Bilo bi dobro da napišete pismo i navedete koliko vam je to potrebno i da ima dosta ljudi kojima bi to bilo veoma dobro rešenje.

----------------------------------------------------------------------------

Prijava zbog lajanja pasa

PITANJE: Komšija me je prijavio za uznemiravanje od strane mojih pasa. Imam tri psa u dvorištu, starosti 12, 9 i 8 godina. Ova od 9 godina laje kao sumanuta na sve što miče ili ne miče, ali žao mi je da je dam jer su svi vezani za decu (3 kom), a i zakon kji mi kaže da smem da imam dva psa izašao je pre par godina (a psi mi imaju više), a ujedno mi oni čuvaju decu. Molim za odgovor šta da radim.

ODGOVOR: Ukratko, mogu vas savetovati ovo:
- Opštinski pravilniik (to nije regulisano zakonima) je donet nakon što ste vi već nabavili pse koje imate. Od inspektora i/ili sudija zavisi da li će uvažiti ovu činjenicu, nažalost zakoni i pravilnici se retko primenjuju kako bi trebalo, i često njihovo tumačenje zavisi od njihovih izvršitelja.
- Sto je pre moguce pokušajte dresirati kuju koja najviše laje. Ona svojim lajanjem sigurno provocira i ostale pse da joj se pridruže. Ni u jednoj zemlji se ne toleriše buka koju psi mogu praviti. U tom smislu je vaš komsija u pravu...
Ako ste u mogućnosti da pratite kablovske tv kanale, gledajte emisije na Animal planet-u "Dog whisperer" o metodama Cesar-a Millan-a. On je zaista genijalan, jedan je od najboljih poznavalaca ponašanja pasa, i na vrlo originalne i efikasne načine, i za vrlo kratko vreme, menja i najproblematičnije pse, a u isto vreme uči vlasnike kako da se ponašaju prema psima, i kako da sami nastave rešavati probleme u ponašanju svojih pasa. Napisao je i nekoliko knjiga o svom radu sa psima i vlasnicima, trenutno nemam informaciju da li su prevedene i izdate u Srbiji (ne znam odakle ste vi).
Često psi oslikavaju emocije svojih vlasnika, i kada se vlasnici promene, menjaju se i njihovi psi. Psi osećaju i najmanje nijanse naših emocija i postupaka, i kada mi to shvatimo i uvidimo u čemu grešimo, promenom našeg ponašanja i eliminisanjem loših emocija, menjamo i naše pse. Drugačije rečeno, menjajući sebe menjamo i svoju okolinu.




Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Pravila za objavljivanje komentara na našem sajtu:


Sigurnosni kod
Osveži