Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje"

  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
Unesite svoje ime i e-mail adresu ispod i redovno pratite najnovije vesti:



Vesti:
RSS SZZ - Sekcija PITANJA I ODGOVORI
icon twitter icon facebook
Vi ste ovde: Pitanja i odgovori O zlostavljanju Pitanja u vezi velikog broja pasa ''lutalica'' na ulicama
 
Baner
 
Baner

Pitanja u vezi velikog broja pasa ''lutalica'' na ulicama

El. pošta Štampa PDF
(8 glasova, ocena 4.38 od 5)

Ulični psi

PITANJE: Želio bih da vas obavjestim da na vikend naselju pored restorana Trofej, koje pripada Stajićevu duže vrijeme postoji problem sve većeg broja pasa lutalica koje ljudi sa svih strana izbacuju iz automobila pri prolasku za Beograd. Neki psi su veoma mladi, dok su neki stariji i imaju povrede. Ljudi nehumano postupaju sa njima, a postoji stalna opasnost da automobili koji tuda prolaze mogu da ih povrede ili usmrte. Način na koji ih ljudi ostavljaju je veoma nehuman, pa sam viđao pse kojima je vezana žica oko vrata, vezani su manilama i slično. To se za njima vuče, zapinje za mjesta kuda prolaze što im nanosi povrjede. Jedan od mlađih pasa je imao žicu vezanu preko glave koju je duže vremena nosio i zbog čega mu je glava uslijed razvoja postala asimetrična jer mu se žica urezala duboko u kožu i pritiskala ga. Kada god izađem u baštu da nešto radim, slušam ih kako skamuću, cvile, zapomažu. Gledao sam kako ih ljudi gaze kolima i slično. Molio bih vas ako ste u moći, ili ako poznajete nekoga ko bi mogao da riješi ovaj problem zbrinjavanjem ovih pasa. U posljednje dvije godine je kolima usmrćeno najmanje 10 pasa, možete zamisliti koliko bi ih bilo danas da su ostali živi? Veliki pozdrav!

PITANJE: Interesuje me kako može da se reši problem 6-7 lutalica, pasa koji lutaju našim krajem i od kojih ne mogu ni odrasli da prođu slobodno, a pogotovo ne deca. Psi su stacionirani najviše kod Roma koji ih hrane. U pitanju je Kačarevo, Radnička ulica, deo posle fiskulturne. Obratili smo se i mesnoj zajednici i lokalnom veterinaru, nije ništa preduzeto nego se broj lutalica samo povećava. Posebno su agresivni ujutru do 10 sati i uveče.

ODGOVOR: Ovakvi i slični problemi ne mogu se rešiti bez striktnog poštovanja postojećih zakona (Zakon o veterinarstvu, po kome se psi sa ulica moraju trajno smestiti u azil, koji treba da postoji u svakoj opštini), i bez primene Zakona o dobrobiti životinja. Uporedo treba organizovati široku akciju kastracije pasa oba pola, obavezno čipovanje svih pasa i kažnjavanje vlasnika koji to odbiju, a potom kažnjavanje onih koji izbacuju pse. Bez ovih mera ne može se rešiti problem pasa "lutalica" (koji to nisu sve dok ih neko ne izbaci na ulicu, polje ili šumu).

---------------------------------------------------------------------

Šta uraditi kada pas ujede čoveka

PITANJE: Moju osmogodišnju kćer je ugrizao pas lutalica na bedemu pored Nišave dok je vozila bicikl. Šta je potrebno da uradim?

ODGOVOR: ODMAH je odvezite lekaru ili u hitnu pomoć, i oni će preduzeti sve što je neophodno.
U takvim slučajevima lekari obaveštavaju i nadležnu veterinarsku službu,koja treba da organizuje posmatranje i kontrolu zdravstvenog stanja psa koji je ujeo dete ili odraslog čoveka – ukoliko se zna o kojoj se životinji radi. Standardno vreme posmatranja životinje je deset dana jer se za to vreme ispolje simptomi besnila ukoliko je životinja zaražena. U svakom slučaju, ujedenom pacijentu se daju serum i vakcine protiv besnila preventivno (ukoliko se radi o psu bez vlasnika ili ako nije vakcinisan protiv besnila), obrađuje se i dezinfikuje mesto ujeda itd.

---------------------------------------------------------------------------

Potpuno pogrešan pristup problemu uličnih pasa

PITANJE: Šta uraditi sa psom tj.sa čoporom pasa lutalica koji su malopre napali mog sinčića koji ima tek 3 godine? Šta biste vi uradili da bez ikakvog razloga napadnu vaše dete? Vi ili nemate decu i ne znate kakav je to osećaj ili život i slobodu pasa stavljate iznad života sopstvene dece. U tom slučaju stvarno niste normalni! Ugledajte se malo na zemlje kao sto je npr. Kanada u kojoj sam boravila neko vreme i gde nisam videla ni jednog jedinog psa lutalicu na ulici. Kod njih psa morate da vodite na povodcu sa brnjicom i da nosite metlicu da bi skupili ono što vaš pas ostavi za sobom. Kod njih pas ne sme da laje u sopstvenom dvorištu jer ne sme da uznemirava komsije. Kod nas je to sve dozvoljeno zahvaljujuci Vama! Kod nas je sve obrnuto. Deca su vezana a psi šetaju slobodno!
(Još ružnije reči su izostavljene iz ovog teksta.)

ODGOVOR: Prvo, način na koji reagujete je sasvim neadekvatan i ružan, a pored toga optužbe šaljete na pogrešnu adresu. Treba realno sagledati UZROKE problema, a u ovom slučaju uzrok je nemar, ili, još tačnije rečeno, bezobrazluk, bezosećajnost, nebriga, i ostale psihopatološke karakteristike velikog broja ljudi u Srbiji, koji bezočno izbacuju životinje na ulicu, u šumu, polje ili ko zna gde još, često u takvom stanju da im je život ugrožen (lanci oko vrata koji su se usekli u kožu, konopci koji stežu, životinje zavezane u džaku, vezivanjem za drvo, davljenje u vodi itd.). Za takve postupke protiv životinja, u zemljama poput pomenute Kanade, takvi bi ljudi završili ili u zatvoru, ili na psihijatriji, doživotno! U Kanadi su problem pasa ''lutalica'' rešili tako što su sve SVI pridržavali propisanih mera, i za desetak godina nakon početka takve akcije, na ulicama više nemaju pasa bez vlasnika. O tome možete više pročitati na sajtu Zivotinjsko carstvo

Osim toga, uzaludne su sve mere koji preduzimaju zaštitnici životinja, kada takvi nesavesni građani i dalje izbacuju stotine i hiljade novih životinja, koje se uz to još i množe jer nisu kastrirane... Evo u čemu je uspeh Kanađana, citiram deo teksta: '' ...imamo zakone koji su strogi i koji će biti još strožiji i koji dozvoljavaju da organizacije za zaštitu životinja, policija i savesni građani intervenišu kada primete zlostavljanje i nebrigu da bi zaštitili životinje pre nego je prekasno.'' To je ono što nama nedostaje! U uređenom društvu nema pasa na ulicama, a Srbija to svakako nije.

----------------------------------------------------------------------------------

U Beogradu naplaćuju ogromne kazne za staraoce uličnih pasa!

PITANJE: Poštovani,
Želim da se obratim i Vama, pošto sam se već obratila svim društvima za zaštitu životinja i svim dnevnim novinama u Srbiji. Nadam se da ćemo svi zajedno uspeti da nađemo pravo rešenje, svako na način koji mu je dozvoljen.
U mom komšiluku živi pas koji je postao lutalica nakon što mu je vlasnica preminula pre nekih 8 - 9 godina. U pitanju je ženka koja sada ima oko 11, 12 godina, koja je zdrava i nikada nije bila agresivna. O njoj brine mnogo ljudi iz komšiluka, međutim, među njima se našao neko kome je ona iz nekog razloga smetala, pa je prijavio "Veterini Beograd".  Oni su je odveli u azil, pa sam ja otišla po nju i usvojila je. Dovela sam je svojoj kući, koja ima dvorište koje gleda u njenu ulicu. Ona je bez prestanka tražila izlaz iz dvorišta, cvilila, jaukala, lajala, ni nakon uvođenja u kuću nije prestala. Na kraju je uspela da napravi rupu i ode. Sada trenutno se nalazi u svojoj ulici, ispred kuce u kojoj je nekada živela. Obzirom da sam svesna da je taj pas previše star da bi prihvatio nove uslove života, i da svaki moj pokušaj da ga zadržim kod sebe neće uspeti, a jako bi mi žao bilo da ponovo ode u azil, interesuje me da li postoji neka šansa da je zaštitim od sklanjanja odatle. Inače, ona je jedini pas u toj ulici, ne živi sa čoporom, jedine dve stvari koje ona radi su ležanje ispred nekada njene kuće i svakodnevni odlazak na groblje svoje nekadašnje gazdarice. Molim vas pomozite nam nekako, ona je svakako star pas i veliki je broj ljudi koji bi bili tužni da ona svoje poslednje godine provede pateći.
U azilu su mi rekli, da ako je još jednom nađu na ulici i odvedu u azil, da sledeći put nema izlaska, takav je zakon. I ja se slažem, u potpunosti, treba smanjiti broj lutalica na ulicama i treba edukovati ljude da brinu o svojim ljubimcima. Ali se pitam da li se sa svim tim propisima gubi i osećaj čovečnosti..?
Žuja je jedan miran i dobar pas i stvarno bi bilo šteta da bude žrtva.
Unapred hvala.

ODGOVOR: Poštovana S.
Ovo je veoma teška situacija i za psa, a i za vas. Kao što i mi ljudi patimo posle smrti naših najbližih, tako pate i psi. Jedino što se u ovoj situaciji može posavetovati je da napišete pismo gradskoj upravi – odeljenju zoohigijene u okviru komunalne službe. Možda ovo pismo koje ste poslali nama da posaljete i njima. Bila sam na razgovoru sa Vladimirom Terzinom, zamenikom gradskog sekretara za  komunalne poslove, i po pitanju pravno sličnih situacija u kojima se nalaze  ljudi koji su uvedeni kao vlasnici a u stvari su staratelji pasa koji su u stvari lutalice. Nažalost, propisi su takvi da oni koji su u datoteku, tj. u registar uneti kao vlasnici mogu snositi i konsekvence – pa na primer troškovi hvatanja psa koji se vodi na nekog vlasnika grad naplacuje 5500 din, a ako slučaj prosledi inspekciji, taj iznos moze biti i od 60.000- 100.000 din!!!
Dakle, pored toga sto Žuja može završiti u azilu, može se desiti i da vi platite kaznu ako je sledeći put pokupe.
Ja prosto ne znam šta da savetujem svim ljudima starateljima - na koje se vode psi koji su u stvari sada u statusu lutalica, da ne bi došli u ovakvu situaciju u kojoj se neki ljudi koji su uzeli psa lutalicu iz Ovče, na primer, u toku akcije “steriliši i pusti”. Takav je slučaj na primer Dragiše Radukanovića, koji je staratelj 5-6 pasa, a sada je pas koji se vodi kao njegov u azilu u Rakovici – i prete mu tim astronomskim kaznama. A u jedno sam sigurna: kada je uzimao tog psa iz Ovče, niko mu nije rekao da može snositi takve posledice. Tražili su da mora biti uveden kao vlasnik ako hoće da ga uzme – ali nisu mu rekli da ga ne sme ostaviti na ulici. Nažalost, sada zakon upravo to nalaže! Zato ne znam da li ste i Vi informisani o svemu ovom.
Možda je najbolje da ih nazovete telefonom ili im pošaljete e-mail.
Ako želite, možemo i ovo vaše pismo staviti na naš sajt ili na FB, da bi  i javnost bila upoznata sa tim kako grad sprovodi postojeći zakon.
Snezana Milovanović
“Sloboda za zivotinje”

---------------------------------------------------------------------------------------------

Izbacivanje legala štenadi i mačića

PITANJE: Iz Kladova sam i obraćam vam se jer više ne mogu da gledam monstuozna dela nekih ljudi. Već ko zna koji put, pored kontejnera na zelenoj pijaci nailazim na kutije sa štencima (često to budu i mačići). Neko se na taj način rešava mladunaca, ostavljajuci ih da lagano crkavaju danima. Lično nemam mogućnosti da i jedno udomim, stan mi je premali, iako moja deca tuguju za njima. Pretpostavljam da bi mi se policija nasmejala, a i ne znam ko su ti "ljudi" koji ih ostavljaju. Trenutno su u kutiji, na 35-36 stepeni tri šteneta (bilo ih je 7), niko se na njih ne obazire, a ja vas molim da pomognete, makar savetom kome se obratiti.

ODGOVOR: Zaista je tužno kolika je bezozbirnost i nebriga ljudi u Srbiji ne samo za životinje, nego i za prirodu uopšte.

Nažalost, mi kao udruženje i pojedinci nemamo mogućnosti da primamo nađene napuštene životinje, pa ni štence i mačiće. Nemamo svoj azil, niti mogućnosti da kod sebe primamo životinje iz istih ili sličnih razloga kao i vi.
Rešavanje ovog problema je dugoročan proces, ali to neće pomoći štencima i mačićima koji su na takav surov način osuđeni na smrt...

Ovaj veliki problem ne može se rešiti bez sinhronizovanog dejstva svih službi - inspekcija, veterinara, sudova i policije:
- obeležavanje SVIH pasa i mačaka,
- što šira akcija kastracije pasa i mačaka, uz pomoć svih opština (plaćanje dela ili celokupne sume za siromašne vlasnike životinja),
- kažnjavanje nesavesnih vlasnika za zlostavljanje životinja i izbacivanje na ulicu i drugde,
- izgradnja azila/prihvatilišta u svakoj opštini, što je inače predviđeno postojećim zakonima, ali se ne poštuje,
- delovanje po zakonu od strane veterinarske inspekcije, policije i sudova u slučajevima zlostavljanja i ubijanja životinja.

Međutim, upravo institucije i pojedinci u njima nisu zainteresovani za doslednu primenu zakona... U takvim okolnostima možemo očekivati da će ovaj problem večno potrajati u Srbiji...

Ono što vi možete pokušati, to je da izvršite uporan pritisak na gradske vlasti u vašoj opštini da uz saradnju sa nekom od veteinarskih stanica ili ambulanti, sufinansira projekte kastracije pasa i edukacije građana o potrebi obeležavanja i kastracije zžvotinja.



Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Pravila za objavljivanje komentara na našem sajtu:


Sigurnosni kod
Osveži