Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje"

  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
Unesite svoje ime i e-mail adresu ispod i redovno pratite najnovije vesti:



Vesti:
RSS SZZ - Sekcija PATNJA ŽIVOTINJA
icon twitter icon facebook
Vi ste ovde: Patnja životinja Lov i Ribolov Kontrola brojnosti predatora
 
Baner
 
Baner

Kontrola brojnosti predatora

El. pošta Štampa PDF
(6 glasova, ocena 4.33 od 5)

DRUŠTVO,06:31, 18.01.2013.
Autor: Stevan Banković


Prihranjivanje tzv. "divljači" - originalno ispod ove fotografije stoji "Prizor iz lovišta kojim se
dobro gazduje", a mi dodajemo da sumnjamo da je to prizor iz Srbije, pošto su tu lovci poubijali
srne i jelene, i nema ih u tolikom broju na jednom mestu...

Citiramo tekst objavljen u Kuriru, a koji predstavlja lovačku propagandu i širi neistine i dezinformacije:

Predatorske vrste su neophodne u prirodi. Odstranjuju slabe i bolesne jedinke i kontrolišu brojnost pojedinih vrsta, ali šta se dešava kad se previše razmnože?

Svaki lovac upitao se po ko zna koliko puta šta sve od divljači pojedu samo tokom jednog dana. U proleće, kad većina divljači ima mlade, gubici mogu biti ogromni. Nestaju cela legla zečeva, gnezda fazana i jarebica i, naravno, lanad.

Zimi, po velikom snegu, predatori relativno lako hvataju izgladnelu i prozeblu divljač, te ona, desetkovana, sledećeg proleća ne može da nadoknadi svoju brojnost. Kako izaći iz ovog vrzinog kola.

Odgovor je - kontrolisanim i organizovanim odstrelom. Međutim, kod nas su, kao po običaju, neusklađeni pojedini zakoni. Neke nevladine organizacije koje „štite životinje“ zdušno se zalažu za očuvanje pojedinih predatora, a najčešće zbog novca iz raznoraznih fondova „prijatelja“ sa Zapada. Hteli to ili ne, moramo priznati - a i statistički pokazatelji i iskustva starijih lovaca pokazuju to - da je, dok nije bilo tzv. zaštitara, u prirodi bilo mnogo više divljači. Neophodno je da se zapitamo zašto je to tako.

Na ovo pitanje bi ljudi iz struke trebalo da daju odgovore i da se pravna regulativa prilagodi tome, a ne da po inerciji prihvatamo sve što vidimo na Zapadu.

Organizovani lov na predatore mora da bude jedna od preventivnih aktivnosti kojom bi se njihov broj doveo na razumnu meru. Ova aktivnost bi očuvala neophodnu brojnost jedinki lovnih vrsta, ali i uticala na suzbijanje bolesti. Ovo se, naravno, ne odnosi na vrste čija je brojnost ugrožena (ris i medved). Pored konkretne koristi, taj lov je važniji jer se u njemu okuplja veliki broj lovaca, te se na tim skupovima razmenjuju iskustva, razgovara o problemima i druži.

Taj lov mora biti sistematski kontrolisan i dobro organizovan. Nažalost, u vecini slucajeva to kod nas nije praksa. U narednom periodu neophodno je poraditi na edukaciji lovaca i stručnih službi lovackih udruženja na tome kako ostvariti optimalnu brojnost predatora, ali i uskladiti propise.

Naši predatori

Predatore možemo podeliti prema brojnosti na tri grupe: one kojih ima u optimalnom broju, prenamnožene i ugrožene.

Optimalni: divlja mačka, kuna zlatica i belica

Prenamnoženi (uglavnom): vuk, šakal, lisica, domaće mačke i psi lutalice, ali i ptice grabljivice (Važna napomena postavljača ove vesti: ptice grabljivice su strogo zaštićene zakonima koji važe i u Srbiji, a  koja je potpisnica međunarodnih propisa kojima se to reguliše! Evropski vuk je vrsta koja nestaje širom Evrope, pa i u Srbiji.)

Ugroženi: ris, medved

Naravno, podaci o brojnosti variraju u pojedinim lovištima i može se desiti da negde neke vrste nema, a da je drugi deo zemlje prenaseljen njom.

Originalna vest objavljena je u Kuriru.

Dobili smo informaciju da tekstove ovakve sadržine “Kurir” preuzima od časopisa “Predator”, sa kojim sarađuje. Ipak, to “Kurir” ne lišava odgovornosti za objavljeno, jer redakcija tih dnevnih novina bira šta će objaviti.

**********************

Evo kako lovci "brinu" o divljim životinjama, tj. o vrstama koje nazivaju pojmom "divljač",a  posle optužuju prirodne predatore i "zaštitare" za smanjen broj jedinki ovih vrsta:


Ubijeni i zaklani srndaći...


Ovako se lovci hvale...

Evo još jedne vesti koja ilustrje gore napisano, i ko je zapravo plaćen od strane stranaca:

Stranci lovili tri dana na Fruškoj gori

18.01.2013.


Masakr divljih svinja, a u komentaru su ovo nazvali "odavanjem počasti ostreljenoj divljači"...

Odstreljeno je sedam veprova i 23 nazimeta

Pri kraju lovne sezone 2012/13. godine u Vorovu lovištu Nacionalnog parka „Fruška gora“organizovan je pogonski lov na divlje svinje za grupu od 15 inostranih lovaca, koji su proveli tri dana love'i. Prvog dana organizovan je pogonski lov na divlje svinje, koji je bio više nego uspešan. Odstreljeno je sedam veprova i 23 nazimeta.

Drugog dana organizovan je pogonski lov u lovištu Ležimir, a tre'eg dana pojedina;ni lov na krupnu trofejnu divljac u ogra]enom delu lovišta Nacionalni park „Fruška gora“ - Vorovo.

(D. C.)

Kurir

***********

Lovci optužuju „zaštitare“ ta smanjeni broj „divljači“, a upravo oni masovno uništavaju sve vrste, uključujući i one koje se nalaze na evropskim i svetskim listama ugroženih vrsta! Ovo dokazuju i tvrdnje iznete u ovom krajnje diskutabilnom tekstu, kojim se promoviše ubijanje vrsta koje bi svi trebalo da štite po međunarodnim konvencijama, koje je i Srbija potpisala!
O tome ko uništava „divljač“, dovoljno ilustruje samo nekoliko priloženih fotografija, a ovo je nažalost svakodnevnica širom Srbije... Prirodni predatori ne mogu ubiti toliko životinja za kratko vreme, kao što to urade lovci!

Molimo da u što većem broju pišete protestna pisma i mailove redakciji ovog dnevnog lista.
Autor ovog teksta objavljenog 18. januara 2013. godine je Stevan Banković.
Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli



Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Pravila za objavljivanje komentara na našem sajtu:


Sigurnosni kod
Osveži