Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje"

  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
Unesite svoje ime i e-mail adresu ispod i redovno pratite najnovije vesti:



Vesti:
RSS SZZ - Sekcija PATNJA ŽIVOTINJA
icon twitter icon facebook
Vi ste ovde: Patnja životinja Lov i Ribolov Ispovest nekadašnjeg lovca iz Sevnice u Sloveniji
 
Baner
 
Baner

Ispovest nekadašnjeg lovca iz Sevnice u Sloveniji

El. pošta Štampa PDF
(2 glasova, ocena 3.00 od 5)

 

Broj životinja je ujednačen uticajem prirode pa stoga lovci nisu potrebni!

37 godina Rudi je bio član Lovačkog društva Sevnica a 22 godine predsednik njegovog upravnog odbora i oružane komisije. U tom periodu ubio je veliki broj životinja ali je pre 4 godine odlučio da zauvek prestane da lovi. Rudi Ameršek iz Sevnice danas za sebe kaže da je preobraćeni ubica - njegovo mišljenje je da ubijanje životinja predstavlja krivično delo. Ne trošeći toliko vremena gledajući kroz nišan u lovu, on sada ima više vremena za svoj hobi i svoju porodicu. U Sloveniji je poznat po unikatnim ručno rađenim skuplturama od vinove loze.

Kako pamtite svoju prvu godinu u lovačkom društvu?

Da bih postao lovac, morao sam da ispunim neke uslove. Tadašnji predsednik društva mi je rekao - ako želiš da postaneš lovac, moraš imati lovačkog psa! Onda mi je prodao štene jednog od svojih lovačkih pasa a ja sam morao da ubijem svog mešanca. Otrovni gas u kapsulama smo koristili u mnogim slučajevima. Obično bi pobacali kapsule ispred jazbina a kada bi je lisica zagrizla uskoro bi uginula. Krzno lisice je bilo veoma vredno tih godina a ponakad bi na lovinu čekali i po celu noć. Danas me je sramota zbog ubijanja životinja u prošlosti.

Šta je dovelo do toga da prestanete ubijati životinje?

Moja deca iz drugog braka i moja sadašnja supruga Slavka su mi godinama neprestano govorili da je ubijanje životinja nemoralno. Na kraju su mi zabranili da ubijene životinje donosim kući. To je bio pravi šok za mene. Svaki zagriženi lovac je ponosan na svoj plen i želi da ga pokaže drugima. I ja sam to nekada radio. Kako više nisam mogao da ubijene životinje donosim kući, strast za lovom je polako jenjavala. Vremenom sam počeo da shvatam da je lov samo želja za ubijanjem životinja. Žena u mojoj porodici je otvorila moje srce prema životinjama pa danas mogu sebe nazvati preobraćenim ubicom.

Jelen

"Lovite" ih fotoaparatom a ne puškom!


Mnogi lovci tvrde da su oni ljubitelji životinja.

Lovci i ljubav prema životinjama? Smešno! Lovci vole životinje samo kada ih jedu. Lovci koji idu u šumu da hrane životinje bez svojih pušaka su jako retki. Lovačka izreka sve govori - lovac bez puške je kao čovek bez svoje muškosti na dan venčanja!

Lovci tvrde da oni životinje ubijaju kako bi sprečili porast njihove populacije.

Prirodi nisu potrebni lovci. Naučno je dokazano da postoje mehanizmi koji održavaju ravnotežu u prirodi, tako da je ljudsko mešanje u prirodu nepotrebno. Ukoliko je neke vrste previše na određenoj teritoriji, smanjuje se broj novorođenih ili bolesti uklanjaju najslabije jedinke. Druga stvar koju treba naglasiti kada se govori o broju životinja: lovačka društva često prijavljuju veće brojeve životinja u njihovim lovištima nego što je to zapravo slučaj, pa tako Slovenačko lovačko društvo odobrava veći broj životinja za odstrel. Lično tvrdim da se ovo događa.

Koji je glavni motiv lovca?

Jedino želja za ubijanjem i sebičnost. Znate li o čemu lovci najviše pričaju? Kako su upucali životinju, koje trofeje imaju, koji je vredniji, i tako se porede, koji lovac ima bolju pušku, koja puška bolje povređuje životinju, koja municija ima snažniju udarnu moć...Neki lovci počnu da se tresu od uzbuđenja i strasti kada vide neku životinju ili čuju neki pokret u žbunju. Ovo uzbuđenje može dovesti i do nesretnih slučajeva. Prošle godine dogodile su se dve nesreće u lovu na divlje svinje kada je lovac pogodio drugog lovca.

Takođe znam i lovce koji su zapostavili svoje porodice i imanja zbog toga što više vole lov i odlazak u kafanu posle lova. Ponekad se i potuku u kafani zbog toga što je jedan ljubomoran na drugog što je ustrelio "bolju" životinju. Tada i policija mora da se umeša. Ispričaću vam detalj koji najbolje opisuje koliko je lovaca postalo ovisno od ubijanja. Pre više godina jedan od članova našeg lovačkog društva se razboleo. Predložio sam da umesto u lov jednog vikenda odemo njemu u posetu. Većina lovaca je odabralo lov. Samo nas trojica smo otišli da posetimo bolesnog prijatelja. Ostali su me čak i prezreli zbog toga što sam hteo da im uskratim užitak lova (ubijanje životinja).
 

Lovački trofeji
Odsečene glave kao jezivo svedočanstvo surovog hobija

Kako stoje stvari sa trofejima?

Sve se vrti oko najlepšeg trofeja. Kao što drugi ljudi vole lepe automobile i devojke. mnogi lovci odluče da ubiju najlepše vrste jelena uprkos tome što su nekada te vrste i zakonom zaštićene. Misle da vredi ubiti jelena radi toliko lepog trofeja na koji će svi ostali biti ljubomorni, iako im dozvola za lov može biti oduzeta na dve godine.

Čuli smo da neki lovci odlaze u škole i drže predavanja učenicima. O čemu im pričaju?

Da, to je tačno. Školska uprava poziva lovce da to rade. Pre nekoliko godina lovac je čak posetio i obdanište u Sevnici i svesno im prećutao da je lov zapravo strast za ubijanjem životinja. On je deci pričao bajke kako su lovci prijatelji životinja, ubeđivao ih kako su oni dobri prema životinama, kako brinu o njima i kako su zapravo oni potrebni životinjama.

Neki poljoprivrednici i stanovnici sela se žale da im divlje životinje uništavaju letinu.

Mi nismo dobijali puno takvih žalbi. Ljudi su se više žalili što su lovci ubijali njihove pse i mačke. Lovci bi čak ubijali i patke koje su neki seljaci imali u potocima. Domaće životinje tako postaju žrtve kada lovci ne ubijaju po šumama.

Koji je vaš savet lovcima?

Savetujem im da izaberu neki moralniji hobi ili sport. Trebali bi prodati svoje oružje i kupiti npr. bicikl. Oružje znači ubjanje a ubijanje je zločin. Ribolov je takođe zločin. U lovu životinja najčešće umire odmah, dok kod ribolova to znači sporo i stravično umiranje. Životinje žele da žive sa ljudima i prirodom u harmoniji. Po mom mišljenju još jedan problem je što se ljudi mešaju mešaju u prirodu više nego što bi trebali i neprestano smanjuju životni prostor životinja.

Bivši lovac Rudi

 

Kakva sećanja ima supruga Slavka na taj gorki period, kada je Rudi još uvek bio lovac?

Nekada bi Rudi odlazio od kuće na ceo vikend, u lov. Lov bi se završio oko 14h ali bi on ćesto sa drugarima odlazio u kafanu gde bi ostajali do kasnih sati. Nekada bih se vraćala sa posla oko 22h a on bi i dalje bio u kafani. Nisam volela kada bi se kući vraćao pijan. Lovci imaju izreku - ako je lov bio u nedelju, pravi lovac se vraća kući u ponedeljak. Kod nekih ljudi to bi dovodilo i do nasilja u porodici.

Pre 15 godina Rudi mi je poklonio krzno lisice koje je sam štavio a i lisicu je lično ubio. Kćerka mi je rekla da ukoliko ikada po nju dođem u školu sa tim krznom da će se praviti da me ne poznaje. Takođe se protivim nošenju krzna tako da je Rudi morao da je proda. Podjednako ne odobravam ribolov pošto ribe pate još više. Ne razumem "sportski" ribolov gde ribolovac ulovi ribu a zatim je vrati u reku. Sigurna sam da riba ne voli da ima oštru udicu probodenu kroz svoje grlo. Sećam se tinejdžera u botaničkoj bašti Mozirski gaj koji se onesvestio videvši teško povređenu ribu koju je ribolovac izvadio iz jezerceta.

Izvor: Časopis "Osvoboditev živali in njihove pravice", Jun 2006

 



Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Pravila za objavljivanje komentara na našem sajtu:


Sigurnosni kod
Osveži