Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje"

  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
Unesite svoje ime i e-mail adresu ispod i redovno pratite najnovije vesti:



Vesti:
RSS SZZ - Sekcija PATNJA ŽIVOTINJA
icon twitter icon facebook
Vi ste ovde: Patnja životinja Ekologija Topljenje leda na Severnom polu
 
Baner
 
Baner

Topljenje leda na Severnom polu

El. pošta Štampa PDF
(1 glas, ocena 4.00 od 5)

3. septembar 2008. | 11:28 -> 12:27 | Izvor: Beta, Tanjug 

Moskva, Berlin -- Naučnici su u vodama Severnog pola uočili naglo topljenje leda koje formira kanale, saopštila je ekološka organizacija Grinpis.

Stručnjaci predviđaju da kroz pet godina Arktička kapa može u potpunosti da se istopi. Kroz Severni pol već može da se obavlja manja plovidba. Tome je uzrok globalno otopljenje, ističe se u saopštenju, prenela je agencija RIA"Novosti".

Ekolozi navode da će Arktički kanal pre svega služiti brodarstvu i, sudeći po svemu, biće pogodan za Rusiju i Kanadu, a njegovo formiranje signal je progresivnog globalnog otopljenja.

Zbog poplava pre mesec dana je grupa turista evakuisana iz nacionalnog parka Auyuittuq (na jeziku domorodaca "zemlja koja se nikada ne otapa") koji se nalazi na severnim kanadskim ostrvima Bafinova zemlja.


Polarni medvedi su vrsta koja će sasvim sigurno izumreti, a isto tako i kitovi koji deo života provode na Severnom polu i brojne druge životinje.

Isto tako zabeleženo je da devet polarnih medveda zbog otapanja leda napustilo staništa i da su preplivali 400 milja na sever tražeći nove uslove života.

Sredinom avgusta zabeleženo je pucanje na ledniku Peterman na severu Grenlanda. Do sada u toj oblasti nisu uočavane posledice globalnog otopljenja.

Nemačka: Manja opasnost od promene klime

Prosečna temperatura u Nemačkoj će do kraja stoleća da poraste za tri stepena, ali klimatske promene Nemačku neće pogoditi tako drastično kao što se do sada strahovalo.

Ovo je jedan od zaključaka klimatske prognoze za Nemačku do 2100. godine koju je po narudžbini savezne vlade načinio Institut Maks Plank za meteorologiju iz Hamburga i čije glavne zaključke danas objavljuje internet izdanje magazine "Špigel", "Špigel Onlajn".

Ovaj dokument treba da bude osnova za donošenje političkih, ali i ekonomskih odluka. Za nove klimatske uslove treba blagovremeno da se pripreme i institucije za zaštitu od katastrofa, poljoprivrednici, vinogradari, turistička i energetska branša.

Naučnici su ocenili da klimatske promene niće biti tako ozbiljne kao što se sada često strahuje i poručuju da na Baltičkom moru niće početi da rastu palme, niti će alpski vrhovi ostati bez snega, iako će na Baltiku biti više sunca i u Alpima negde oko 2100. snega samo na visini od preko 1.500 metara.

Ali će, na primer, godišnja količina padavina ostati ista, a mnogo više poplava ili suša u Nemačkoj ni do kraja stoleća ne treba očekivati.

U prognozi se navode i konkretne opasnosti koje nose predviđene promene klime: smanjenje nivoa podzemnih voda tokom leta, povećana opasnost od požara, širenje bolesti uslovljenih vrućinom, problemi sa hlađenjem atomskih elektrana tokom leta i povećana opasnost od poplava tokom jeseni.

Istraživači navode da promene klime imaju i pozitivne strane, kao povećanje prinosa u poljoprivredi, posebno na severu Nemačke, bolje grožđe i bolje vino na jugu zemlje, manje bolesti uslovljenih hladnoćom i - pravi turistički bum u Nemačkoj, posebno na obalama Baltičkog i Severnog mora.

Prognoza nemačke vlade je, kako se navodi, 20 puta preciznija, nego globalni klimatski modeli koje je do sada izradio Savet za klimu Ujedinjenih nacija (UN) i zasnovana je na pretpostavci da će planirano smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) teći samo postepeno.

Ni u jednoj drugoj zemlji u svetu do sada nije izrađena tako precizna kalkulacija dugoročnih posledica promene klime.

B92



Primedba redakcije: U ovom neosnovano optimističnom izveštaju, nigde ne pominju krajnje posledice niza katastrofalnih posledica globalnog zagrevanja: a to je izumiranje najmanje tri četvrtine vrsta biljaka i životinja, klimatski ekstremi (možda ne tako izraženi na malim područjima, gde spada i Nemačka), ratovi za vodu i hranu, velike migracije, bolesti i glad kod ljudi i na kraju umiranje najmanje 4,5 milijardi ljudi...

---------------------------------------------------

Nepovratno topljenje Severnog pola
4. septembar 2008. | 09:17 | Izvor: Beta

Toronto -- Ledeni pokrivač na Arktičkom okeanu je ovog leta pretrpeo dva najveća smanjenja u poslednje tri decenije, kažu naučnici.


Topljenje Severnog pola (news.nationalgeographic.com, NASA)

Ledeni pokrivač je preko leta izgubio 212 kvadratnih kilometara, rekao je Martin Džefris iz Američke nacionalne naučne fondacije i Univerziteta Ferbanks na Aljasci. Ledenjaci se formiraju akumulacijom snega i smrznute otopljene vode, koja oblikuje velike platforme leda velike debljine koji pluta po površini okeana, ali je povezan sa kopnom.

Tokom prošlog veka, kada bi se ledenjaci otcepili, led u moru bi vremenom ponovo formirao novi ledenjak na njihovom mestu.

Derek Mjuler, naučnik sa Univerziteta Trent u Ontariju, rekao je da su ove promene pod sadašnjim vremenskim uslovima nepovratne i da ekološki uslovi koji su ih održavali u ravnoteži hiljadama godina više ne postoje.

Mjuler je rekao da se ledenjak Markam, površine 49 kvadratnih kilometara i star 4.500 godina otcepio od ostrva Elsmer u avgustu i sada pluta okeanom u arktičkom krugu.

Otcepila su se dva dela velikog ledenog bloka Serson i smanjila ga za 60 odsto ili za 122 kvadratna kilometra, kao i 21 kvadratni kilometar leda sa trećeg ledenog bloka Vard Hant, koji se prostire na 440 kvadratnih kilometara, debljine 40 metara.

Na bloku Vard Hant vidljive su pukotine, što naznačava da bi mogao da nastavi da se smanjuje, rekao je on.

Sa druge strane zemljine kugle dešavaju se slične pojave; ranije ove godine odvojio se jedan deo od 414 kvadratnih kilometara ledenog bloka u Antarktiku.

Gubitak ovih ledenjaka znači da retkim ekosistemima koji od njih zavise preti nestanak, još je upozorio Varvik Vinsent, naučnik sa Univerziteta Laval.

B92


Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Pravila za objavljivanje komentara na našem sajtu:


Sigurnosni kod
Osveži