Kada bi obroci sadržali manje mesa, opao bi tempo globalnog otopljavanja, jer bi se zahvaljujući padu broja stoke, smanjila i količina metana koji proizvode životinje nadimanjem, tvrde naučnici.

U analizi objavljenoj u medicinskom časopisu 'Lanset' navodi se da ljudi treba da jedu manje mesa, jer bi smanjivanjem mesa u ishrani za deset odsto opalo ispuštanje gasova kod stoke, koji inače doprinose globalnom otopljavanju.

'Nalazimo se pred kulminacijom promena. Kada bi ljudi znali da nanose štetu prirodi time što jedu toliko mesa, možda bi razmislili pre nego što naruče hamburger,' kaže njujorkški nutricionista Geri Bruster.

Drugi načini za smanjenje efekta staklene bašte u stočarstvu, poput prelaska na žitarice višeg kvaliteta za ishranu životinja, imalo bi samo ograničen uticaj na smanjenje ispuštanja gasova.

Gasovi životinja, koje se uzgajaju za prehranu ljudi, predstavljaju skoro četvrtinu emisije gasova na svetu, navodi agencija AP.

'Zato je smanjivanje potrošnje mesa jedina realna opcija,' kaže jedan od autora analize, doktor Džon Poules zdravstveni stručnjak sa Univerziteta Kembridž.

Količina mesa u ishrani razlikuje se značajno u različitim delovima sveta. U razvijenim zemljama, ljudi u proseku pojedu oko 224 grama mesa dnevno, dok u Africi, većina pojede samo oko 31 gram.

Stručnjaci upozoravaju da će sa sve većim brojem farmi za uzgajanje stoke, zbog rasta potražnje za mesom širom sveta, proizvodnja veće količine gasova poput metana i nitrit oksida uticati na zagrevanje atmosfere.

U Kini, na primer, ljudi jedu dvostruko više mesa nego pre deset godina.

Poules je ukazao da kada bi ljudi u svetu u proseku jeli 90 grama mesa, sprečilo bi se ubrzavanje klimatskih promena koje izazivaju gasovi. Ishrana sa manje mesa doprinela bi i poboljšanju zdravlja ljudi.

Autori analize procenili su da takva ishrana dovela do smanjivanja broja bolesnika sa srčanim oboljenjima i od raka.

U jednom istraživanju procenjeno je da se rizik od kolorektalnog kancera smanjuje za skoro trećinu sa svakih 100 grama crvenog mesa manje u obrocima.

'Kao društvo, previse unosimo proteine. Kada bismo jeli manje crvenog mesa, to bi takođe uticalo i na zaustavljanje epidemije gojaznosti,' smatra Bruster. Stručnjaci su procenili da bi verovatno bile potrebne decenije da se ljudi odviknu od mesa.

'Moramo bolje da razumemo kakve posledice izaziva naša ishrana,' upozorila je doktor Marija Neira, direktorka odeljenja za zdravstvo i prirodnu sredinu Svetske zdravstvene organizacije.

'To je zanimljiva teorija koju treba pažljivije razmotriti. Ipak, manje mesa u ishrani moglo bi sasvim izvesno da bude jedan od načina da se smanji emisija gasova i ograniče klimatske promene,' kaže ona.