Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje"

  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
Unesite svoje ime i e-mail adresu ispod i redovno pratite najnovije vesti:



Vesti:
RSS SZZ - Sekcija LJUDI ZA ŽIVOTINJE
icon twitter icon facebook
Vi ste ovde: Ljudi za životinje Misli velikih ljudi Večna Treblinka: Naše postupanje prema životinjama i holokaust
 
Baner
 
Baner

Večna Treblinka: Naše postupanje prema životinjama i holokaust

El. pošta Štampa PDF
(1 glas, ocena 5.00 od 5)


Vecna TreblinkaKnjiga koja ruši sve tabue. Knjiga koja izaziva kontroverzije širom sveta.
Nakon engleskog, italijanskog, češkog, poljskog, nemačkog i hrvatskog izdanja, Večna Treblinka od sada i na srpskom jeziku!
Naziv knjige uzet je iz 'The Letter Writer', kratke priče jevrejskog pisca i dobitnika Nobelove nagrade Isaka Baševisa Singera (1904-91), kome je ova knjiga i posvećena: 'U svom odnosu prema njima, svi ljudi su nacisti; za životinje to je večna Treblinka'.

Knjiga nas upoznaje s opštim korenima nacističkog genocida i porobljavanja i pokolja neljudskih životinja u savremenom društvu do najsitnijeg detalja, istovremeno nam predočavajući obilne dokaze o duboko uznemiravajućoj vezi između iskorišćavanja životinja u Sjedinjenim Državama i Hitlerovog konačnog rešenja. Iako su otkrića Večne Treblinke uznemirujuća za čitanje, njena je poruka - poruka nade.

                                   Poznati o knjizi

'Knjiga Čarlsa Petersona (Charles Patterson) mnogo će učiniti za ispravljanje groznih nepravdi koje su ljudi tokom istorije učinili nad neljudskim životinjama. Podstičem vas da je pročitate i duboko razmislite o njenoj važnoj poruci.'
dr. Jane Goodall

'...obećava da će biti jedna od najuticajnijih knjiga 21. veka'.
Dr. Karen Davis, United Poultry Concerns

'Ova će knjiga promeniti svet'.
Albert Kaplan, Laidlaw Global Securities

                                         Biografija

Čarls Peterson  (Charles Patterson), doktor filozofije, autor je knjiga Anti-Semitism: The Road to the Holocaust and Beyond, From Buchenwald to Carnegie Hall (suautor s Marianom Filarom), The Oxford 50th Anniversary Book of the United Nations i The Civil Rights Movement. Dr. Patterson je odrastao u Novoj Britaniji u Connecticutu i sada živi u New Yorku. Član je PEN kluba, Udruženja autora i Nacionalne unije pisaca.

              To su samo životinje – odlomci iz knjige

U poslednjem poglavlju svoje knjige Peterson ocrtava profile Nemaca, nosilaca sasvim različitih sećanja i iskustava na nacističku Nemačku do Jevreja, na čije je zalaganje za životinje uticao i u nekim ga slučajevima oblikovao holokaust. Iako problemu odnosa prema životinjama pristupaju s različitih polazišta od Jevreja, nemački zaštitnici životinja imaju slične percepcije i reakcije na institucionalizovano nasilje nad životinjama.

Za svoju knjigu o deci nacista, izraelski psiholog Dan Bar-On intervjuisao je bivšeg lekara u Aušvicu kome se sudilo i koji je bio oslobođen optužbe nakon rata. Kad je Bar-On upitao lekara o utisku koji je boravak u Aušvicu ostavio na njega, bivši je lekar rekao: 'Nisam imao nikakvih snova. Doživeo sam potpuno drukčija iskustva. Nije u pitanju taj stvarni užas, grozna sudbina tih ljudi, nije to, razumete. Čudno je, ali naviknete se na to. Ne, to je pitanje izbora o kome razmišljam, kao kad u vrtu kopam i vidim puževe. Nije stvar u tome da ne mogu ubiti puževe, to nije problem. Ali tada se pojavi jedan kojeg previđam, kojega vidim i moram ubiti, i moram iskopati i ubiti posljednjeg. To je ono što je toliko neugodno. Izdvojite tog jednog posebnog puža, i to je toliko uznemirujuće, iskustvo fobije. Zamisao da se selekcija nastavlja, ide dalje. Ili kad vidim kako transportuju stoku'.

                         Odresci puni poverenja

Lekar je rekao Bar-Onu da je jednom razgovarao s Gittom Sereny, britanskom novinarkom koja je napisala knjigu o Francu Stanglu, zapovedniku Treblinke, zasnovanu na sedamdeset sati intervjua koje je 1971. napravila sa Stanglom u dizeldorfskom zatvoru. Rekao je Bar-Onu da joj je Stangl za vreme jednog od intervjua ispričao o iskustvu koje je doživeo u Brazilu gde je pobegao nakon rata. Jednom kada je putovao, voz u kome se nalazio zaustavio se pored klanice. 'Stoka u oborima, čuvši buku voza, došla je do ograde i zabuljila se u vlak. Bila je vrlo blizu moga prozora, međusobno se naguravajući, gledajući u mene kroz ogradu. U tom trenutku sam pomislio: Vidite ovo: to me podseća na Poljsku; upravo tako su i ljudi izgledali, puni poverenja, trenutak pre nego su otišli u konzerve (plinske komore)... Nakon toga više nisam mogao jesti konzervisano meso. Te krupne oči... koje su me gledale... ne znajući da će začas svi biti mrtvi'.

Nakon što je lekar iz Aušvica završio Bar-Onu pričati o Stanglu, dodao je da 'nisu oči bile te koje su na njega delovale, već činjenica da je nešto bilo žrtvovano, ubijeno rukom. To je to'.
Robert Jay Lifton intervjuisao je jednog drugog lekara iz Aušvica, koga je identifikovao kao Ernsta B.-a. 'Kad prvi put vidite selekciju', rekao je lekar, 'ne govorim to za sebe već i za najbezosećajnije SS-ovce, vidite kako se deca i žene odabiraju. To vas toliko šokira... da se jednostavno ne može rečima opisati. Ali, nakon nekoliko nedelja već se priviknete'. Pokušao je Liptonu opisati kako je to bilo: 'Mislim da vam mogu otprilike dočarati kako je to izgledalo. Kad ste ušli u klanicu u kojoj su se klale životinje... i miris je isto deo toga... a ne samo to da oni (stoka) padaju mrtvi i tako dalje. Verovatno nam posle toga odrezak neće biti tako ukusan. A kada to činite svakoga dana dve nedelje, tada vam je vaš odrezak opet jednako ukusan kao i pre'.

                            Isti izgovor drugi put

Dr. Helmut Kaplan, koji živi u Salcburgu u Austriji, jedan je od vodećih mislilaca pokreta za prava životinja na nemačkom govornom području. Za vreme protesta protiv eksperimenata na životinjama koje je sprovodila farmaceutska kompanija Hoechst AG iz Frankfurta, Kaplan se obratio protestantima: 'Dame i gospodo! Svi vi znate što je aušvicka laž. To je tvrdnja da koncentracioni logori nisu nikada postojali. Medjutim, ono što možda ne znate jest da koncentracioni logori i dan danas postoje! Mi upravo stojimo ispred jednog, koncentracionog logora za životinje. Tvrdnja da su koncentracioni logori zatvoreni nakon Drugog svetskog rata je druga laž o Aušvicu!'

Kaplan je nakon toga citirao Isaka Baševisa Singera kako su ljudi nacisti kad je u pitanju njihov odnos prema životinjama. 'Ako to ne verujete, trebali biste pročitati izveštaje o eksperimentima koje su nacisti sproveli u istraživačkim laboratorijama na Jevrejima, a onda pročitati izveštaje o eksperimentima koji se danas čine na životinjama. Onda vam oči više neće biti zavezane: paralele su toliko jasne da se moraju videti. Sve što su nacisti učinili Jevrejima mi danas činimo životinjama. Naša unučad će nas jednoga dana pitati: Gde ste bili za vreme holokausta životinja? Šta ste učinili protiv tih užasnih zločina? Nećemo im moći i drugi put ponuditi isti izgovor, da nismo znali'.
'Najgrublji oblik uspavljujućeg samozavaravanja', piše on, 'je poricanje da se te okrutnosti događaju upravo ovog trenutka u našoj neposrednoj okolini: u laboratorijama u kojima se rade eksperimenti, u klanicama, na farmama krzna, itd. Jer to što se događa ovde potpuno je jednako holokaustu kojeg su pokrenuli nacisti'.

                  Borba protiv životinjskog holokausta

Sve do nedavno Krista Blanke bila je luteranska pastorka koja je služila sa svojim suprugom, takođe sveštenikom, u jednom selu u blizini Frankfurta. Rođena je 1948. u ratom opustošenoj Nemačkoj, i njena majka insistira da ona ne bi preživela bez paketa hrane koju su dobijali od CARE USA. 'Tako sam od najranijeg doba iskusila što je to saosećanje - koje se čak proširilo i na bivšeg smrtnog neprijatelja'.

Kad je Blanke kasnije saznala za ubistvo šest miliona Jevreja koje su počinili Nemci koji su pripadali generaciji njenih dedova ('što je bilo neverovatno za tinejdžera odgajanog da poštuje i uvažava starije'), uverila je samu sebe da, ako se išta slično dogodi dok je ona živa, 'boriću se svim raspoloživim snagama. Te dve odluke - da proširim saosećanje na svakoga ko je u nevolji i da se borim protiv holokausta kad god ga vidim - odvele su me pravo u pokret za prava životinja'.

Godine 1988. Blanke je osnovala organizaciju Animals' Angels (Anđeli životinja), čiji je moto Wir sind bei den Tieren ( Mi smo sa životinjama ). 'Naša je specijalnost borba protiv transporta stoke kroz Evropu. Čvrsto verujem da je razlog zbog kojeg sam se posebno zainteresovala za ovaj segment patnje životinja došao kao direktna posledica svih mojih proučavanja kako bih što bolje razumela holokaust. Životinje u transportu prolaze kroz strahovitu patnju sličnu onoj kroz koju su prošli Jevreji kad su ih transportovali u nacističke logore'. Timovi volontera iz Animals' Angelsa prate kamione koji prevoze životinje do klanica i na sajmove životinja. Timovi koji slede kamione koji prevoze konje na klanje prošli su i kroz Treblinku i kroz Aušvic.

Blanke vidi paralelu između vladavine nacista i onoga što se danas čini životinjama. Pre svega, tu je želja da se životinje liše njihovog dostojanstva. Kad više nema individualnosti, sve postaje moguće. Kao drugo, postoji ista podela mišljenja među posmatračima. Blanke kaže da su u vreme nacista mnogi Nemci imali neku vrstu 'Jevreja ljubimaca', onih koji su zaista bili dobri i koje nije trebalo mešati s 'onima običnima'. Kaže da se ista stvar događa životinjama. Postoje ljubimci kao mini svinje i konji za jahanje, koje ne bi trebalo brkati sa 'svinjama za klanje' i 'konjima za klanje'. Blanke kaže da tu etičku šizofreniju otvoreno podržavaju vlade i mesna industrija, dok raznorazni mediji ispiraju mozak javnosti kao što su to činili i za vreme Hitlera.

                            Depersonalizacija žrtve

Druge sličnosti su: punktovi za sakupljanje ( Sammelstellen ) gde se životinje ukrcavaju na kamione i u vagone a da se ne obraća ni najmanja pažnja na njihove rodbinske i prijateljske veze; selekcije prema njihovoj 'vrednosti', polu i starosti; upotreba rampi; brojevi tetovirani na koži; rečnik vozača i mesara pun uvreda i prezira ('Nemačke Jevreje nazivali su Judensau ( jevrejske svinje ), a prema njima su se tako i ponašali'); i upotreba eufemizama ( eutanazirati znači ubiti; poseban postupak znači klati). Zatim, tu je potreba za velikom organizacijom i administracijom kako bi se transportovalo milione životinja na velike udaljenosti i po njihovom dolasku ih ubili. Blanke ističe da se, za vreme holokausta, nije promenila infrastruktura istrebljivanja, nego samo identitet žrtava.

Za vreme obilaska lokalne klanice, Blanke je zapazila sličnost jezika koji se koristio u klanici i onoga kojim su se služili nacisti. Veterinar koji je vodio obilazak objasnio je da je klanica podeljena na 'čiste' i 'nečiste' zone. U 'čistoj zoni', gde se obavlja posao, životinje koje se obrađuju se rashlađuju, dok se u 'nečistoj zoni' životinje drže u oborima nakon čega ih kolju. S obzirom na to da je za taj dan ubijanje gotovo, pregradci u štali uglavnom su prazni. 'Dve grupe krava gledaju u nas svojim velikim tamnim očima'. Blanke vidi svinje kojima krvavi potočići teku niz kožu, i koje neće dobiti nikakvu hranu ni vodu dok klanje opet ne počne u četiri sata sledećeg jutra.
Nakon što tokom obilaska uđu u 'čistu zonu', u kojoj se nalaze odelenja za trgovinu mesa i hladnjače, veterinar im kaže da je za danas gotov s poslom. Kad ponosno izjavi: 'Svoje dužnosti obavljam kad god mi to kažu', Blanke pomisli: 'Mnoge stvari ovde su suviše poznate. Reči kao rampa i selekcija. Prikladne životinje vode se u štale, dok se one koje nisu prikladne odmah ubijaju u posebnom krilu'. Tehnički jezik depersonalizuje žrtvu i počinitelja - fraze kao dostava robe, otpreme, poseban postupak s bolesnim životinjama, postupci klanja, iskorišćavanje dlaka, kostiju, kože.
U trenutku kada napusti klanicu, Blanke oseća mučninu u želucu. 'A čak nismo ni videli klanje. Nismo ni čuli uplašene vriskove krava i krikove svinja. Nismo čuli ni  brujanje mašina ili pucnje pištolja s klinom'. Ono što je videla bilo je 'ponižavanje kojem je žrtva uvek bila podvrgnuta pre nego što su je ubili'.

Te noći, dok je kod kuće hranila životinje, Blanke pomisli kako je pre 130 godina Crkva ćutala o trgovini robova, jer su to samo bili crni ljudi. Pre pedeset godina Crkva je ćutala, jer su to samo bili Jevreji. Danas Crkva isto ćuti, jer su to samo životinje.

Prilagodio i s engleskoga preveo Bernard Jan.

Iz knjige Čarlsa Petersona “Večna Treblinka: Naše postupanje prema životinjama i holokaust “, Lantern Books, New York 2002.

************************************************
Poštovani čitaoci, knjigu Večna Treblinka možete kupiti po ceni od 700 din.+ptt troskovi preko našeg sajta
************************************************

 Za detaljnije informacije o knjizi čitajte:

1.Promocija knjige Večna Treblinka na Sajmu knjiga
2.Predgovor srpskom izdanju od predsednice Udruzenja
3.Intervju sa Čarlsom Petersonom (Charles Patterson)
4.Predgovor srpskom izdanju od prevodioca knjige
5.Kliknite ovde i naručite knjigu odmah!



Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Pravila za objavljivanje komentara na našem sajtu:


Sigurnosni kod
Osveži