Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje"

  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
Unesite svoje ime i e-mail adresu ispod i redovno pratite najnovije vesti:



Vesti:
RSS SZZ - Sekcija LJUDI ZA ŽIVOTINJE
icon twitter icon facebook
Vi ste ovde: Ljudi za životinje Intervjui poznatih Intervju sa Čarlsom Petersonom
 
Baner
 
Baner

Intervju sa Čarlsom Petersonom

El. pošta Štampa PDF
(2 glasova, ocena 5.00 od 5)

Internet novine sa recenzijama knjiga časopisa Anila Agravalova (  Anila Aggrawalov )

2. sveska, 1. broj, januar – juni 2003.

charles pattersonKao istoričar i nastavnik, koji je u detinjstvu izgubio oca koji se borio protiv nacista u Evropi, Čarls Peterson (Charles Patterson) je bio duboko ganut žrtavama nacističkih nedela u Nemačkoj. No, kaže da je tek mnogo kasnije uvideo paralelu između izrabljivanja i ubijanja životinja modernog društva i holokausta, što ga je podstaklo da napiše knjigu Večna Treblinka: Naše postupanje sa životinjama i holokaust.
Njegova knjiga Večna Treblinka ( Lantern Books, 2002. ) imala je retko recenzije u našem časopisu. Naravno, nismo mogli da obuzdamo želju da saznamo nešto više o njemu. Naš časopis mu je pristupio zbog intervjua na internetu i on ga je radosno prihvatio. Intervjuisao ga je Biman Basu pre više od mesec dana. Slede delovi intervjua ...

knjiga Vecna Treblinka1. pitanje: Šta vas je podstaklo na ovakav naslov knjige?
Odgovor: Dugo mi je trebalo da uvidim paralele između nacističkog holokausta i izrabljivanja i klanja životinja. Začetak mog zanimanja za Drugi svetski rat i holokaust potiče iz mog detinjstva. Moj je otac, kojeg nikad nisam upoznao, otišao od kuće kako bi se borio protiv nacista u Evropi, no nikad se nije vratio. Tek sam kasnije u životu shvatio da je moje veliko zanimanje za Drugi svetski rat i holokaust verovatno bio način traženja oca i osećaja vezanog uz njega.
Tokom doktorskih studija religije i istorije na Univerzitetu Kolumbia u Nju Jorku, sprijateljio sam se sa jevrejskom izbeglicom iz Nemačke koja je imala traume od svog šestogodišnjeg tinejdžerskog života u nacističkoj Nemačkoj. Njena me priča duboko dirnula pa sam intenzivno čitao i pohađao kurseve o holokaustu kako bi još nešto saznao o tome.
Kada sam kasnije postao učitelj istorije i bezuspešno tražio knjigu o holokaustu i njegovoj pozadini koja bi bila dobra za moje studente, napisao sam svoju prvu knjigu Anti-semitism: The Road to Holocaust and Beyond
( Antisemitizam: Put ka holokaustu i dalje ) kako bih popunio taj nedostatak. Leto nakon izdavanja knjige sam pohađao institut Jad Vašem ( Yad Vashem ) za obrazovanje o holokaustu u Jerusalimu. Po povratku u Sjedinjene Države, postao sam recenzent knjiga i filmova za Martyrdom and Resistance ( Mučeništvo i otpor ), najstarijeg časopisa na svetu posvećenog holokaustu, koji danas izdaje međunarodno društvo Jad Vašem.
Moja svest o obimu izrabljivanja i klanja životinja u modernom društvu se razvila tek nedavno. Odrastao sam i proveo većinu svog odraslog života nesvestan razmera institucionalizovanog nasilja prema životinjama od strane ljudskog društva. Dugo vremena mi nije palo ni na pamet da se tome usprotivim, pa čak ni da imam ikakvo dvoumljenje u vezi sa tim. Stiven Simons ( Steven Simmons ), pokojni aktivista za AIDS i životinje, je na sledeći način opisao stav koji podržava izrabljivanje: 'Životinje su nedužne žrtve u svetovnom pogledu koji tvrdi da su neki životi vredniji od drugih, da moćni imaju pravo da iskorišćavaju nemoćne i da se slabi moraju žrtvovati za veće dobro.' Kad sam shvatio da je to isti stav kao i onaj vezan uz holokaust, počeo sam uviđati veze koje su tema Večne Treblinke.

2. pitanje: Kad već citirate Stivena Simonsa, ne mislite li da se isto pravilo primenjuje i u životinjskom kraljevstvu – da su slabiji žrtve onih jačih, uglavnom zbog hrane? Na kraju krajeva, mesožderi ubijaju i jedu životinje slabije od sebe. Šta je loše u tome ako i mi ljudi radimo to isto?
Odgovor: Priroda je svakako opasno mesto za životinje, sad još i više jer ljudska dominirajuća vrsta napada njihova staništa u celom svetu kako bi ih iskorišćavala i ubijala. No, za razliku od grabljivih mesoždera koji su programirani da se ponašaju tako kako se ponašaju kako bi preživeli, ljudi imaju puno veći izbor. Mi možemo birati između dobra i zla, nežnosti i okrutnosti i imamo mnogo veći izbor hrane koja nam je na raspolaganju
( bar onim sretnijima ). Ljudi koji gledaju nasilje u životinjskom svetu i u njemu vide opravdanje za ljudsko nasilje skloni su da vide teror i okrutnost gde god pogledaju – svuda osim u sopstvenim srcima. Pogledajte, na primer, Adolfa Hitlera. Budući da je on verovao da je sila jača od prava i da oni koji su jaki zaslužuju da naslede planetu Zemlju, u potpunosti je prezirao vegetarijansku nenasilnu filozofiju i ismejavao Gandija. Budući da je njegovo osnovno verovanje bilo da u prirodi vlada zakon borbe, on je bio veliki obožavaoc grabljivih životinja. Hteo je da se mladi Nemci formiraju prema grabljivcima kako bi bili brutalni, čvrste ruke, neustrašivi i okrutni ( 'Mladost koja će odrasti u mojoj tvrđavi će plašiti svet.' ). Nije hteo da oni budu slabi ili obzirni ili saosećajni. 'Sjaj slobodne, čudesne zveri mora ponovo sjati iz njihovih očiju,' rekao je. 'Želim da mladi budu jaki i predivni.'

3. pitanje: Jeste li imali vlastitog iskustva nemačkih koncentracionih logora ili su vaša gledišta zasnovana samo na iskustvu nekolicine preživelih?
Odgovor: Dahau, prvi nemački koncentracioni logor, otvoren je pre nego što sam se rodio, pa sam tako bio samo američki dečak iz Nove Britanije ( New Britain ), u Konektikatu, kada su Nemci istrebljivali Jevreje, Rome i ostale ljude koje su smatrali 'bićima nižim od čoveka'. Ako pitate jesam li ikad bio svedok nacističkim strahotama ili jesam li bio u nemačkom koncentracionom logoru, odgovor je ne. Nisam nikad bio ni u klanici.

4. pitanje: Šta vas je nateralo na pomisao da bi se ljudsko postupanje sa životinjama moglo da poveže sa zverskim postupanjem sa logorašima Hitlerovih logora smrti?
Odgovor: Zanimljivo postavljeno pitanje: naše postupanje sa životinjama je 'ljudsko' ( zvuči kao 'čovečno' ), dok je postupanje nacista sa njihovim žrtvama bilo 'zversko' ( životinjsko ). Probajte pitanje postaviti tako da prerasporedite prideve: Šta vas je nagnalo na pomisao da bi zversko postupanje sa životinjama mogli povezati sa ljudskim postupanjem s logorašima Hitlerovih logora smrti?
Ali, da odgovorim na vaše pitanje ( kako god ono bilo postavljeno ): paralela između izrabljivanja i klanja životinja i izrabljivanja i klanja ljudi su očigledne, iako, moram priznati, trebalo mi je mnogo godina da to uvidim.
Moderno industrijalizovano klanje ljudi i životinja započelo je klanjem životinja u klanicama Čikaga početkom 20. veka u Americi. U svojim memoarima industrijalac Henri Ford je napisao da mu je ideja o proizvodnji po pokretnoj traci, koju je koristio u proizvodnji svojih automobila, pala na pamet posle posete čikaškoj klanici kada je još bio mlad. Tamo je primetio i divio se efikasnoj metodi pokretne trake kojom su životinje bile klane i sečene u delove mesa za ljudsku potrošnju.
Zbog svog antisemitizma i poslovnog uspeha Henri Ford je bio vrlo popularan u nacističkoj Nemačkoj. Hitler ga je nazivao svojim 'herojem' pa je širio Fordova antisemitska izdanja širom Nemačke. Metoda pokretne trake koja je obrađivala ljudska bića u nemačkim kampovima smrti je bila efikasna kao i pokretna traka za životinje u američkim klanicama. U svojoj knjizi jedno poglavlje ( 5. poglavlje ) sam posvetio raspravi o sličnostima američkih i nemačkih centara za ubijanje.

5. pitanje: Da li se slažete da je lov zbog hrane bio normalni deo ljudskog života od pamtiveka i da se klanje životinja 'po traci' danas praktikuje u nekim državama samo kao zadovoljavanje povećanja potražnje?
Odgovor: Bez komentara.

6. pitanje: Da li se slažete da to što se dogodilo u nacističkoj Nemačkoj nije bilo normalno ljudsko ponašanje nego rezultat devijantnog ponašanja grupice jakih pojedinaca?
Odgovor: Ne, ne bih se složio. Na žalost, rat, genocid i masovno ubijanje je 'normalno ljudsko ponašanje' jer se oni redovno dešavaju. Istoriju možete gledati bilo kao razdoblja mira koje bi prekinuo rat ili kao razdoblja rata, sukoba i nasilja koja su prekidala zatišja i prekidi. Kao istoričar vidim ljudsku agresiju, oholost, nasilje i sukob u samoj srži ljudske istorije. To je 'normalnije' nego što bi većina nas želela da prizna jer je nama ljudima teško da se odreknemo određenih iluzija koje imamo o sebi. Izbegavamo realno sagledati istinu o tome ko smo i šta radimo jer se bojimo da bi nas to moglo uznemiriti.
Dokaz kroz istoriju pokazuje kakva su okrutna i monstruozna dela ljudska bića u stanju da učine, bilo kolektivno ili pojedinačno. Zato za mene holokaust nije samo 'devijantno ponašanje grupice jakih pojedinaca'. To bi pre bila živopisno bolna demonstracija šta smo u stanju da učinimo. Veliki zločini genocidnih dimenzija su uvek vrebali pod površinom ljudske istorije čekajući da se dogode jer se svo vreme dešavaju životinjama kojima nanosimo zlo. Isak Baševis Singer ( Isaac Bashevis Singer ), pisac na jevrejskom i nobelovac, je napisao da, kada se radi o životinjama, svi smo mi nacisti. Za životinje je to 'Večna Treblinka'.

7. pitanje: Budući da ljudi i dalje ubijaju životinje zbog hrane i koriste ih za razne naučne eksperimente, mislite li da bi se ponovo moglo dogoditi ono što se dogodilo u nacističkoj Nemačkoj?
Odgovor: Svakako. Industrijsko masovno ubijanje nedužnih bića nije se završilo 1945., samo se pomaklo na 'večno' izrabljivanje i klanje životinja koje služi kao uzor i podsticaj ljudskoj opsesiji i nasilju. Dok god postoje klanice, mogućnost Treblinke i Aušvica uvek postoji. Kako je rekao Teodor Adorno ( Theodor Adorno ), jevrejski nemački filozof: 'Aušvic se ponavlja svaki put kada neko pogleda klanicu i pomisli: to su samo životinje.'

8. pitanje: Mislite li da nevegetarijanstvo ima veze s ljudskim nasiljem protiv drugih ljudi?
Odgovor: Da. Institucionalizovana okrutnost protiv životinja podstiče nedela koja ljudi rade jedni prema drugima i to čini srce tvrdim pa su zato ta nedela i moguća. To i jeste teza koju zastupam u svojoj knjizi: ljudi prvo izrabljuju i kolju životinje; zatim se prema drugim ljudima ponašaju kao prema životinjama i to isto rade i njima. Ima jedno poglavlje u mojoj knjizi ( 2. poglavlje ) o tome kako je 'klevetanje' ljudi kao životinja - pacovi, svinje, psi, majmuni, gamad, zveri, itd. - uvek bilo uvod ljudskom izrabljivanju i uništavanju.

9. pitanje: Šta mislite, da li bi vegetarijanstvo moglo eliminisati ljudsko nasilje?
Odgovor: Sumnjam, no nadam se da bi pomoglo da ga bude manje. Dok god ignorišemo klanje životinja pretpostavljajući da moćni ( mi ) imaju pravo da izrabljuju nemoćne ( njih ), i dalje ćemo biti destruktivni i nasilni jedni prema drugima. Adolf Hitler je tvrdio da 'onaj koji nema moć, nema prava na život.' Ironično je da iako je izgubio rat, njegovo se fašističko gledište trijumfalno pojavilo. Ljudska civilizacija funkcioniše na pretpostavci da s obzirom da se krave, ovce, svinje, kokoši i ostale životinje ne mogu braniti, one nemaju pravo na život. Pa zato mislimo da s njima možemo raditi šta god želimo. Svakako je najvažniji način na koji pomažemo životinjama taj da ih ne jedemo. To je najmanje što svako od nas može učiniti – ukloniti klanice iz naših usta.

Biman Basu je napisao preko 15 knjiga od kojih je većina prevedena na nekoliko jezika. Povezan je sa naučnim pisanjem već više od četiri decenije. On je jedan od najvećih intervjuista Indije koji je razgovarao sa eminentnim naučnicima poput Hermana Bondija, Rogera Penrosa i nobelovcima Severom Ochoom i Georgom Porterom. Član je Internet novina s recenzijama o knjigama časopisa Anil Aggrawal od samog početka.
 

************************************************
Poštovani čitaoci, knjigu Večna Treblinka možete kupiti po ceni od 700 din.+ptt troskovi preko našeg sajta
************************************************

 Za detaljnije informacije o knjizi čitajte:

1.Predgovor srpskom izdanju od predsednice Udruzenja
2.Večna Treblinka: Poznati o knjizi - Odlomci iz knjige
3.Promocija knjige Večna Treblinka na Sajmu knjiga
4.Predgovor srpskom izdanju od prevodioca knjige
5.Kliknite ovde i naručite knjigu odmah!



Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Pravila za objavljivanje komentara na našem sajtu:


Sigurnosni kod
Osveži