Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje"

  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
Unesite svoje ime i e-mail adresu ispod i redovno pratite najnovije vesti:



Vesti:
RSS SZZ - Sekcija INFO
icon twitter icon facebook
Vi ste ovde: Info Život životinja Medved sa naočarima
 
Baner
 
Baner

Medved sa naočarima

El. pošta Štampa PDF
(2 glasova, ocena 5.00 od 5)


medvedDok medvedi iz balkanskih šuma, skriveni u jamama ili pećinama, već mesecima dremaju čekajući proleće, neki njihovi rođaci nikada ne padaju u zimski san. Među njima su i andski medvedi, koji naseljavaju padine južnoameričkog planinskog lanca po kojem su dobili ime. Teritorija na kojoj žive ove omanje čupave životinje tamnog krzna prostire se od Kolumbije i Venecuele, preko Ekvadora i Perua, do Bolivije i severa Argentine na jugu.

Ono po čemu se ovaj jedini južnoamerički medved izdvaja jeste njegov neobični „ukras” na glavi – zlatnožuta dlaka oko očiju, nalik na naočare, zbog čega je ovaj sisar poznat i pod narodnim imenom medved sa naočarima. Uprkos mišljenju lokalnog stanovništva, ovaj medved ima odličan vid, kao i oštar njuh i savršen sluh. Ova čula pomažu mu da se snađe dok tumara po mraku tražeći hranu. Dane provodi dremuckajući skriven među korenjem oborenog drveća, zavučen u šuplja stoletna stabla ili zaklonjen od dnevnog svetla u dubini neke pećine. Susrete sa ljudima izbegava, a živne tek u sumrak.

Kao i njegovi rođaci, i medved sa naočarima je svaštojed, mada više voli hranu biljnog porekla. Zahvaljujući širokim šapama i dugim oštrim kandžama, veoma je vešt penjač. Često se penje i do desetak metara visoko kako bi došao do svog omiljenog jela – bromelija koje rastu na granama drveća. U potrazi za hranom vere se uz kaktuse i vešto prelazi sa krošnje na krošnju, a kada nađe plodnu voćku u stanju je da na njenim granama presedi i po tri-četiri dana čekajući da voće sazri kako bi se najeo. Ovaj sladokusac naučio je i da na drveću pravi velike platforme od izlomljenih grančica na koje se penje da bi dohvatio najlepše plodove. Voli da jede i bobice i mesnate kaktuse, kao i da se zasladi medom i šećernom trskom. Kad nema drugog izbora, gladni medved sa naočarima guli i koru sa drveća, a ishranu obogaćuje sitnim glodarima, pticama i insektima. U gladnim godinama ubija i sitnu stoku, zbog čega je omražen kod lokalnih seljaka.

Andski medvedi pare se od aprila do juna, a mladi dolaze na svet između novembra i februara. U leglu obično bude dva do tri mladunčeta. Rađaju se slepi i teški svega 300 grama. Zahvaljujući majčinoj brizi, male krznene loptice brzo rastu. Već posle mesec dana prate ženku dok traži hranu, a pola godine po rođenju medvedići su sposobni da sami love. Kad odrastu, mužjaci dostižu dužinu od oko metar i po i težinu od stotinak kilograma, dok su ženke za trećinu manje. Ako uspeju da izbegnu napade ljutitih seljaka i krivolovaca, medvedi sa naočarima mogu da žive oko četvrt veka. Ipak, zbog ugrožavanja njihovih staništa, broj andskih medveda se nezaustavljivo smanjuje. U divljini ih danas ima jedva dve i po hiljade.

D. D.
izvor Politika



Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Pravila za objavljivanje komentara na našem sajtu:


Sigurnosni kod
Osveži