Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje"

  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
Unesite svoje ime i e-mail adresu ispod i redovno pratite najnovije vesti:



Vesti:
RSS SZZ - Sekcija INFO
icon twitter icon facebook
Vi ste ovde: Info Život životinja Inteligencija i svest životinja
 
Baner
 
Baner

Inteligencija i svest životinja

El. pošta Štampa PDF
(8 glasova, ocena 4.50 od 5)


Slonovi na poseban način dodiruju kosti mrtvih životinja, kao da im odaju počast - naročito kosti pripadnika svoje vrste.

05. 09. 2010

UNUTAR ŽIVOTINJSKOG UMA

Slonovi oplakuju mrtve

Nasuprot vladajućim predstavama, poslednja istraživanja su pokazala da životinje imaju svest i samosvest, mogu da misle, mogu da pate i budu srećne, baš kao i ljudi.

Predstava o životinjama je otprilike sledeća: one ne pate onoliko koliko pate ljudi, one ne misle, ne brinu se, nemaju predstavu o budućnosti i svojoj smrtnosti, mogu da uspostave vezu sa nekim, ali ne mogu da vole, možda čak nisu ni svesne sebe. Nauka, međutim, dokazuje da te predstave nisu najtačnije.

Da ljudi nisu jedine životinje koje govore dokazuje primer majmuna Kanzija iz Skloništa za velike majmune. Kanzi zna 384 reči, verovatno i na desetine više. Da bi komunicirao, on koristi tri tablice na kojima su stotine simbola u boji koji predstavljaju sve reči kojima su ga naučili njegovi čuvari i koje je sam pokupio. On može da oblikuje svoje misli i rečenice, pa i da ih vezuje, tako što pokazuje prstom. Tablice ne uključuju samo jednostavne imenice i glagole kao što su „lopta" i „bombone" ili „trčati" i „golicati", već i reči kao što su „od" ili „kasnije", a ubacuje i gramatičke elemente koje koristi da iskaže pravo vreme. Kanzi je „progovorio" zahvaljujući novom pristupu Skloništa: ono ga je odgajalo od rođenja sa govornim i simboličkim jezikom kao nečim što ga okružuje čitavog dana. Uz takvu uronjenost u jezik, majmuni uče da bolje i brže komuniciraju.

Da li druge vrste poseduju svest? Većina naučnika se slaže da svest o okolini verovatno kontroliše neka vrsta kognitivnog reostata, gde svest najsjajnije blista kod ljudi i drugih životinja na višem stupnju razvoja, a bledi do odsjaja i tame kod životinja na nižem stupnju razvoja.


Kanzi i demonstracija sposobnosti komunikacije ovog izuzetnog majmuna.

- Bilo bi perverzno osporiti svest sisarima - kaže Stiven Pinker, psiholog sa Harvarda. - Ptice i drugi kičmenjaci su gotovo sigurno takođe svesni. Kada su u pitanju školjke i pauci, stvari nisu više tako sigurne.

Među životinjama koje su svesne svog postojanja intelekt takođe pada na skali, a na to se često gleda kao na funkciju veličine mozga. Ljudski mozak je veliki - ima oko 1.400 grama. Mozak delfina dostiže do 1.700 grama, a mozak kita ubice ima 5.600 grama. Mozak etrurske rovčice ima samo 0,1 gram, pa ipak, u odnosu na njeno sićušno telo, mozak joj je veći od ljudskog.

Iako veličina mozga ima neke veze sa inteligencijom, važnija je njegova struktura. Viši procesi razmišljanja odvijaju se u moždanoj kori, delu mozga koji je najviše evoluirao i koji nedostaje mnogim životinjama. Što je taj deo mozga veći i kompleksniji kod sisara, to je životinja inteligentnija. Na primer, ljudi su vrlo vešti sa alatima, dok su majmuni šeprtlje. Međutim, ako kreativnost stanuje u moždanoj kori, zašto korvide, klasa ptica u koje spadaju vrane i čavke, bolje koriste alat od gotovo svih vrsta osim čoveka? Vrane su, na primer, dokazale da mogu da saviju žicu i naprave kuku tako da mogu da dođu do košare sa hranom na dnu plastične cevi. Zoolog sa Kembridža Kristofer Berd je otkrio da gak, član familije vrana, može da dođe do zaključka da treba da baci kamenje u bokal delimično ispunjen vodom i da na taj način podigne nivo vode u dovoljnoj meri da može da pije iz njega. Štaviše, gakovi su prvo birali najveće kamenje, očigledno shvatajući da se tako nivo vode brže podiže.


Vrane su jedne od najinteligentnijih ptica. Izgleda da imaju sposobnost razmišljanja i donošenja zaključaka.
U jednom ogledu vrana je savila žicu - materijal koji ne postoji u prirodi - da bi takvom kukom izvukla posudicu sa hranom
sa dna plastične cevi.

To što ptice koje nemaju moždanu koru mogu da izvode takve stvari dovodi se u vezu sa delom mozga koji dele sa sisarima: bazalnim ganglijama, primitivnijim strukturama koje se bave učenjem. Bazalne ganglije kod sisara sastoje se iz više struktura, dok su kod ptica one svedene na jednu. Zajednički tim sa MIT-ja i Hebrejskog univerziteta Jerusalima otkrio je da specijalizovane ćelije u svakom delu bazalnih ganglija kod sisara rade podjednako specijalizovan posao, a da u mozgovima ptica one obavljaju sve poslove odjednom. Rezultat je isti - informacija je obrađena - ali ptice to rade mnogo efikasnije.

U slučaju korvida i drugih životinja, ono što može povećati njihovu inteligenciju jeste struktura njihovih društava, a ne mozga. Životinje se posebno u lovu ponašaju najpametnije.

Biolog Kristina Drea sa Univerziteta Djuk kaže da se kod lavova jedna životinja postavi u zasedu, a druga navodi plen u tom pravcu. Još impresivnija je hijena.
- Jedna hijena sama može da ulovi bivola, ali potrebno je nekoliko njih da obore zebru - kaže Kristina Drea. - Zato planiraju veličinu čopora unapred, a onda idu u lov na određeni plen. Drea je vodila studiju o saradnji među hijenama i pustila je parove hijena u boksove sa čije gornje platforme su visila dva konopca. Ako bi životinje vukle konopce zajedno - i to samo zajedno - platforma bi se prevrnula i dobile bi hranu.
- Prvi par je ušao u boks i ukapirao šta treba da radi za manje od dva minuta - kaže Drea.

Suptilnije kognitivne sposobnosti je teže mapirati. Jedna od najvažnijih veština koju deca moraju da nauče je nešto što se zove teorija uma: ideja da nije sve znanje univerzalno znanje. Beba koja posmatra kako bebisiterka krije igračku negde u sobi pretpostaviće da svako ko uđe u sobu nakon nje takođe zna gde je igračka. Sve negde dok ne napune tri godine, deca ne shvataju da ukoliko ona znaju nešto, ne znači da svi moraju da znaju isto to. Teorija uma je centralna za komunikaciju i samosvest. Psi urođeno znaju šta znači pokazivanje prstom: da neko ima neku informaciju koju hoće da podeli i da se njegova pažnja usmerava tako da i on može to da sazna. Ovo izgleda jednostavno, ali samo zato što se ljudi rađaju sa ovom sposobnošću i imaju prste kojima mogu da pokažu stvari.

Majmuni nisu stvoreni za pokazivanje prstom. Međutim, možda samo nemaju prilike da to vežbaju. Kanzija, koji je odrastao u zatočeništvu, ljudi su često nosili u rukama i to mu je ostavilo slobodne ruke za komunikaciju. Pre nego što je Kanzi napunio devet meseci, već je pokazivao prstom na stvari.

Pokazivanje prstom nije jedini indikator pametne vrste koja shvata teoriju uma. Plave čavke skladište hranu za kasnije i veoma paze da li u okolini ima drugih životinja koje gledaju gde im je sklonište. Ako neko posmatra čavku, ona će sačekati da druga životinja ode, a onda će pomeriti hranu. Ne samo da razumeju da druga životinja ima razum, već i manipulišu njenim mislima.

Standard koji pokazuje uočavanje distinkcije između sebe i drugih je test sa ogledalom: da li životinja može da primeti svoj odraz i prepozna ga kao takav. Slonovi, majmuni i delfini se nalaze među malobrojnim životinjama koje mogu da prođu test sa ogledalom. Sve tri vrste se ponašaju na odgovarajući način kada pogledaju u ogledalo nakon što im se malo farbe nanese na čelo. Majmuni i slonovi pokušavaju da dodirnu mrlju prstom ili surlom, a ne da dodirnu odraz. Delfini pokušavaju da pronađu što bolji položaj kako bi uočili mrlju. Ako stavite narukvicu orangutanu i postavite ga pred ogledalo, on neće gledati samo u narukvicu, već će je podići do lica i protresti je.


Delfini - jedni od najinteligentnijih sisara i životinja uopšte. Imaju složeni sistem međusobne
komunikacije i prenošenja informacija. Neke vrste kitova imaju veći mozak nego ljudi.


Sa ili bez sposobnosti razumevanja ogledala, neke životinje takođe mogu da razumeju apstraktne pojmove, pogotovo ideje sličnosti i razlike. Mala deca razumeju da je slika na kojoj su dve jabuke različita od slike sa kruškom i jabukom. Za njih je teže da nauče sledeći korak - a to je da tačno povežu sliku sa dve jabuke sa slikom sa dve banane umesto sa slikom na kojoj su narandža i šljiva.

- To se zove odnosi unutar odnosa i to je osnova inteligencije - kaže psiholog Ed Vaserman sa Univerziteta u Ajovi. Vaserman je sproveo istraživanje koje je dokazalo da su neke životinje započele razvoj ovakve osnove. Tokom svog istraživanja, pavijani i golubovi shvatili su ove odnose unutar odnosa, tačno identifikujući odgovarajuće parove uz pomoć džojstika kada su slike stavljene na ekran.


Šimpanze su razvile posebnu tehniku "pecanja" termita, a za tu svrhu na poseban način pripremaju grančice.
To umeće mladi uče od starijih pripadnika grupe.

Da li životinje mogu da osećaju? Utvrđeno je da slonovi žale za svojim mrtvima, zadržavajući se nad mrtvim telom člana svog krda i iskazujući neko osećanje koje liči na tugu. Oni pokazuju slično interesovanje - čak nešto što podseća na poštovanje - kada naiđu na kosti slona, pažljivo ih ispitujući i poklanjajući posebnu pažnju lobanji i kljovama. Majmuni se takođe danima zadržavaju u blizini uginulog majmuna iz svoje grupe.


Slonovi su veoma osećajna bića. Ovde jedna slonica pokušava da pomogne drugoj, bolesnoj slonici da ustane,
ili joj prosto pruža podršku.


Isti biološki činilac koji određuje prisustvo svesti kod životinja treba da rukovodi ljudskim razumevanjem načina na koji te vrste doživljavaju svoj život. Običan majmun u našem svetu je možda učenjak u njegovom sopstvenom svetu, a prost život bilo koje životinje je možda izvor dubokog zadovoljstva same životinje. Kanzijev rečnik je pun reči kao što su „rezanci", „šećer", „slatkiš„ ili „noć", ali među njima su takođe i „dobro", „srećan", „biti" i „sutra".

Rade Stanić

Poreklo teksta: Press magazin
 



Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Pravila za objavljivanje komentara na našem sajtu:


Sigurnosni kod
Osveži