Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje"

  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
  • Sloboda za životinje
Unesite svoje ime i e-mail adresu ispod i redovno pratite najnovije vesti:



Vesti:
RSS SZZ - Sekcija INFO
icon twitter icon facebook
Vi ste ovde: Info Vesti Parkovi za pse u Beogradu
 
Baner
 
Baner

Parkovi za pse u Beogradu

El. pošta Štampa PDF
(0 glasova, ocena 0 od 5)

I psi dobijaju “teretane“

I. D. LABOVIĆ | 26. decembar 2011. 11:28

Sve više beogradskih parkova ima poseban ograđeni prostor rezervisan za ljubimce. Uz moderne sprave za igru i vežbanje, posebna briga vodiće se o higijeni i zdravlju.

Ljubimci imaju svoj kutak u parkovima

BEOGRADSKI parkovi su, osim građanima, od letos postali omiljeno mesto okupljanja i „četvoronožnim sugrađanima“ - psima. Prvi ograđeni prostor za igru i druženje ljubimci su dobili letos u Tašmajdanskom parku, a od pre nekoliko nedelja, ovakvi prostori postoje i u Karađorđevom, Čuburskom i parkovima „Milutin Milanković“, Bele vode i Lepi izgled. Takođe, čovekovi „najbolji prijatelji“ od sledeće godine moći će da se „baškare“ u još dva, samo njihova parka, i to u okviru zelenih površina Mali Kalemegdan i u Ulici Tadeuša Košćuška.

JKP „Zelenilo Beograd“ je u saradnji sa Sekretarijatom za komunalne i stambene poslove ljubimcima omogućilo ograđene prostore kako bi dobili adekvatne uslove za igru i druženje sa vlasnicima i drugim psima. Takođe, jedan od važnih razloga je i taj što se na ovaj način brine i o drugim sugrađanima u parkovima, jer se psi smeju puštati sa povoca samo u ograđenim prostorima.

Ovi prostori opremljeni su modernim spravama za igru i vežbanje i dovoljno su prostrani da se u njima igra i rastrčava veliki broj pasa - od čivave do vučjaka i doga.

- JKP „Zelenilo Beograd“ vodi računa o održavanju i čistoći ograđenih prostora za pse i to svakodnevno - objašnjava Gordana Miljojković iz ovog javnog preduzeća. - Svakog dana se sprovodi redovno održavanje ovih površina i to iznošenjem i menjanjem kesa u „dogipot“ kantama dva puta u toku dana - pre podne i po podne.
Radnici „Zelenila“ dva puta dnevno čiste park i prazne đubrijere, a košenje se obavlja po potrebi.

Na dan otvoranja pet novih parkova za pse u prestonici direktor VU „Veterina Beograd“ Bratislav Stanković najavio je još jednu novinu.
- U cilju obezbeđivanja bezbednog i zdravog života Beograđana i njihovih kućnih ljubimca „Veterina“ je inicirala proveru zemljišta koje bi prema planu trebalo da počne u toku 2012. godine - kažu u „Veterini“. - Planirano je da se uzorci zemlje iz tih prostora proveravaju nekoliko puta godišnje.
Nakon uzimanja uzoraka zemlje oni će se slati Veterinarskom institutu gde će se obavljati ispitivanje, a u zavisnosti od rezultata analize, zemlja će se tretirati na određeni način, a na tim poslovima biće angažovani radnici „Veterine Beograd“.

PROTIV GLISTA I PANTLJIČARA

NAJBOLJI način da se i ljudi i životinje zaštite od parazita jeste da pokupe izmet za svojim ljubimcem i da ih redovno „čiste“ od glista i pantljičara.
- Najveći problem psima, ali i ljudima, mogu da naprave jaja i larve valjkastih glista i jedne vrste pantljičara - objašnjava dr vet. med. Dragutin Smoljanović iz ordinacije „Guta“. - Valjkaste gliste mogu dospeti putem hrane i prljavih ruku. U sprečavanju nastanka ovih parazitskih bolesti kod ljudi izuzetno je bitna higijena psa, očuvanje i jačanje njegovog imunog sistema, redovno čišćenje životinje od glista na svaka tri meseca i skupljanje izmeta sa javnih površina i iz privatnih dvorišta.

Originalna vest: Večernje novosti

***************************

Citiramo još neke vesti iz Beograda - radi informacije za Beograđane, i kao mogući primer za ostale gradove u Srbiji, jer u Beogradu su se ipak pokrenule neke akcije i praktična rešenja radi rešavanja problema napuštenih pasa:


Psima (ni)je mesto u gradskom prevozu?

M. T. KOVAČEVIĆ- N. V. BRKOVIĆ | 23. novembar 2011. 21:54

Incident sa uvođenjem pitbula u autubus na liniji "58" otvorio pitanja bezbednosti putnika. Ako vozač primeti da je putnik uneo životinju u vozilo, mora da reaguje.

VOŽNJA kućnih ljubimaca javnim gradskim prevozom je i dalje zabranjena, međutim, kršenje propisa pojedinim sugrađanima nije strano. I pored zabrane, pojedini bahati vlasnici ulaze sa psima ne obazirući se na upozorenja vozača i ostalih putnika.
- Putnici znaju da budu drski, bezobrazni, da vređaju, kada im kažeš da po Zakonu o dobrobiti životinja ne smeju da uvode pse u autobus - priča Zoran Lukić, vozač. - Za 25 godina, koliko radim kao vozač, susretao sam se sa raznim situacijama. Ovo sa pitbulom sam već jednom prilikom doživeo u noćnoj vožnji, ali, srećom, tada je u vozilu bio i kondukter.

Nemile scene iz autobusa "58" pokušava da zaboravi.
- Na okretnici, dva mladića ušla su na zadnja vrata sa opasnim psom, bez zaštitne korpe. Ostali putnici počeli su da negoduju i tražili su od mladića da izvedu životinju napolje. Onda sam i ja ustao i rekao im da izvedu psa jer životinjama nije dozvoljen ulazak u gradski prevoz - priseća se Lukić.
Iznervirani mladići počeli su da prete i huškaju psa na njega.
- Vratio sam se u kabinu, zatvorio sam sva vrata osim prednjih i odmah pozvao policiju. Video sam da mladići na silu pokušavaju da otvore zadnja vrata i da izađu iz autobusa. Ostali putnici su se povukli ka srednjim vratima - kaže Lukić.

Prema njegovim rečima, ponekada se desi da se neki putnik provuče sa životinjom na zadnja vrata. Ovog puta ih je na vreme primetio, ali su i putnici reagovali.
- Trudimo se da ispoštujemo svakog putnika, a njih je 33.000 dnevno - kaže Branislav Kovačević, direktor "Banbusa". - Nažalost, ima onih koji silom traže svoja prava. Dobro je da niko nije povređen.
Nedavno je usvojena inicijativa da se životinjama dozvoli prevoz u vozilima javnog prevoza. Sve je još u proceduri. Trenutno, Odlukom o držanju domaćih životinja na teritoriji grada nije dozvoljeno ni šetanje psa bez povoca i zaštitne korpe, kao ni da ga vlasnik uvede u javni prevoz. U tom slučaju, vozači su dužni da nesavesnog građanina opomenu i zaustave vozilo, kako šoferi ne bi snosili zakonske sankcije. Izuzetak predstavljaju specijalno dresirani psi vodiči slepih osoba za koje su vlasnici dužni da imaju odgovarajući sertifikat.

Vozači pričaju da napad koji se dogodio pre dva dana nije usamljen slučaj i da se gotovo svakodnevno dešava da neko pokuša da "prokrijumčari" kućnog ljubimca u autobus, tramvaj ili trolejbus. Najčešće su to bolesne životinje, koje vlasnici vode kod veterinara i dobro ih zakamufliraju u korpe, cegere, kutije. Oni su mirni i ne uznemiravaju putnike ni vozače, a kada vlasnici budu upozoreni da je ovakva vrsta transporta zabranjena, izađu iz vozila. Međutim, s vremena na vreme pojavi se poneki bahati vlasnik koji hoće da uđe u autobus, obično sa vrlo opasnim psom, bez korpe, i tada nastane problem.

- Imao sam priliku da imam te slučajeve da uđu sa životinjama, ali ih mi onda lepo zamolimo da izađu napolje. Neke od mojih kolega su imale ozbiljnih problema upravo zbog životinja - priča Nenad Vuković, vozač GSP na liniji "58".

KAZNE

Pre dva meseca Skupština grada usvojila je novu Odluku o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca, koja propisuje kazne za fizička lica od 5.000 do 50.000 dinara, a za pravna od 100.000 do milion dinara. Vlasnici ljubimaca platiće 5.000 dinara ako psa šetaju bez povoca, bez korpe, a kazne se sabiraju ukoliko se napravi više prekršaja.

INICIJATIVA

GRADSKI sekretarijat za komunalno-stambene poslove je pokrenuo inicijativu da se dozvoli unošenje malih kućnih ljubimaca (pasa do visine grebena 40 centimetara), i to samo u specijalnim transporterima za prenos životinja, poput onih koji se koriste u avionima, tako da psi ne mogu da imaju kontakt sa putnicima. Inicijativa treba da dobije saglasnost Direkcije za javni saobraćaj i da bude usvojena na Gradskom veću i u Skupštini grada, da bi stupila na snagu. 

Originalna vest: Večernje novosti

********

Psima nije mesto u azilima


06.10.2011. | 10:42

Broj pasa lutalica u deset centralnih beogradskih opština smanjen je sa 10.000 na 8.500, a izgradnjom novih i proširenjem kapaciteta postojećih azila uskoro će sa ulica biti sklonjeno još 3.000 pasa, objašnjavaju nadležni u gradu posle upozorenja organizacija za zaštitu životinja na masovno odvo|enje pasa u azile.
Press je juče pisao da su psi lutalice naročito u centralnim gradskim opštinama u poslednje vreme na udaru nadležnih službi koje ih masovno sterilišu i odvoze u azile. Prema rečima Nataše Vukmirović, predsednice udruženja "Ljudi za životinje", primetno je da na ulicama zbog toga ima manje pasa lutalica.

Duplo manje pasa lutalica

Pored povećanog kapaciteta i izgradnje novog prihvatilišta u Rakovici, otvoren je azil u Kovilovu, a u toku je gradnja ovih objekata na teritoriji Palilule i Zemuna.

Do pre nekoliko godina u Beogradu je postojao samo jedan azil, a bolesni i zdravi psi bili su smešteni u zajednički prostor. U Sekretarijatu za stambene i komunalne poslove, koji je zadužen za ovaj problem, objašnjavaju da je veliki broj napuštenih životinja lutao gradskim ulicama, ali je izgradnja azila doprinela da se taj broj gotovo prepolovi.
Smeštaj pasa u azile, kao privremeno rešenje, podržavaju i udruženja za zaštitu životinja.

Nataša Vukmirović podseća da je na ulicama ipak najviše vlasničkih pasa i apeluje na ljude da se odgovorno ponašaju prema svojim ljubimcima.
- Kapacitet azila je povećan, pa je primetno da na ulicama ima manje lutalica. Njihov broj prvo stagnira, a onda se i smanjuje - objašnjava Vukmirovićeva.

"Delta boksovi"

U Veterinarskoj ustanovi "Veterina Beograd" ističu da su svi azili na teritoriji grada izgrađeni prema zahtevima evropskih standarda.
- Najreprezentativniji primer jeste centar za sterilizaciju sa prihvatilištem za pse u Rakovici u kome su agresivni psi smešteni u takozvanim "delta boksovima" i na taj način odvojeni od onih manje agresivnih - kažu u ovoj ustanovi.

U "Veterini Beograd" dodaju i da su sugrađani ponekad zainteresovani da udome upravo agresivne pse, a u tom slučaju dobijaju sve informacije od dresera, koji ih obaveštavaju o stepenu socijalizacije psa kojeg žele da udome.

Danica Drobac iz udruženja "Evropska inicijativa 17" smatra da novi azili ne mogu dugoročno da reše problem pasa lutalica i da životinje smeštene tamo uglavom uginu u teškim mukama.
- U Evropi je jošosamdesetih godina prekinuto sa strategijom smeštanja životinja u azile - izjavila je ona za Press, dodajući da su postojeći azili puni i da bi više volela da su psi u svom prirodnom staništu.
Inače, u toku ove godine obnovljen je karantin u Ovči, povećan kapacitet azila Rakovica 1, a počelo je da radi i prihvatilište Rakovica 2 za smeštaj preko 1.000 pasa. U junu je otvoreno i prihvatilište u Kovilovu kapaciteta 250 mesta, gde se smeštaju psi za koje se utvrdi da su nekog napali, tako da se oni ne vraćaju na ulice. U toku je i izgradnja dva nova azila, na opštini Palilula i u Zemunu. Ukupno na ove četiri lokacije po standardima EU moći će da se smesti 3.088 pasa i 79 štenaca, kažu u sekretarijatu.

Humanost najvažnija

Prednost smeštanja pasa u azile jeste što se oni ne ubijaju nego borave u njima do udomljavanja. Ipak, istini za volju, koliki god kapaciteti bili, bez humanosti gra|ana i odgovornog ponašanja vlasnika nema smanjenja broja pasa na ulicama i u azilima.

U planu je i da se na svakoj opštini izgrade azili za smeštaj nevlasničkih pasa. Za to je potrebno mnogo novca, pa će dinamika izgradnje zavisiti od odobrenih lokacija i finansijskih sredstava.

- Izgradnja azila je deo strategije grada za rešavanje problema pasa lutalica i drugih nevlasničkih životinja. Ta nadležnost je na gradu i ona daje rezultate. Ali, to je privremeno rešenje i manje humano - navodi Nataša Vukmirović iz "Ljudi za životinje".

Šta mislite o odvođenju pasa lutalica u azile?

Stefan Andrejević (17), učenik
- Psi lutalice su podložni infekcijama i oboljenjima, pa je smeštanje u azil dobra ideja. Dobro je za same pse jer se o njima brinu stručni ljudi, ali i za građane.

Bojana Đinđić (41), radnica u hotelu
- Ljubimci su ili za kuću ili za stan, nikako za ulicu. Ako nemaju gde drugo, onda ih treba odvesti u azil. To je dobro rešenje, nadam se da pasa lutalica više neće biti na ulicama.

Goran Krstajić (53), ekonomista
- Psi na ulicama su opasni i zaga|uju grad. Moju decu su nedavno napali psi. Zbog toga podržavam odvo|enje pasa lutalica u azil. Sigurnije je za sve.

Leposava Nikolić (81), penzioner
- Ružno je videti pse lutalice po ulicama jer se dešava da vrše nuždu i ruže grad. Pored toga, opasno je, jer kad su gladni, često napadaju ljude.

Originalna vest: sa sajta "Sveta pasa", verovatno citirana iz "Press"-a.



Prethodni članci u rubrici:

Dodaj komentar

Pravila za objavljivanje komentara na našem sajtu:


Sigurnosni kod
Osveži