Prava za životinje
Predavanje Dr. Kristijana Sajlera sa Pravnog fakulteta u okviru kluba Forum Romanum

• Pokreni diskusiju
• Postavi pitanje
• Pošalji komentar

Strana 3 od 3 [1.deo] [2. deo] [3. deo]

III.
Time dolazimo do trećeg, na početku postavljenog, pitanja: U kojoj meri je za implementaciju zaštite životinja potrebno njeno uvodjenje u ustav?Jedan od pomentih deficita leži u trouglu izmedju sluzbe za zaštitu životinja, životinja koje treba zaštititi i korisnika životinja. Dozvolite mi da tu situaciju pojasnim sa dva primera koji su u nemačkoj pobudili pažnju:

Pre tačno 10 godina došlo je severnom moru do masovnog izumiranja morsih pasa. Vlasti s izdale više dozvola da se otpadni proizvodi bace u more odnosno da se otpadni proizvodi spale na otvorenom moru. Nakon toga pozvalo je mnogo društava prirode i društava za zaštitu životne sredine u upravni sud u Hamburg da bi zaustavili akciju. Postavili su zahtev ??u ime morskih pasa severnog mora??. Morski psi i njihovi zaštitnici nisu imali nikakvu šansu: Sud je zaključio da su podnosioci zahteva životinje te kao takvi ne mogu učestvovati u suskom procesu. Jeino ljudi mogu biti povredjeni u svojim pravima. I u tome ništa nije promenio ni zakon o zaštiti životinja koji predvidja zaštitu životinja kao subića. Ta zaštita oblikovana je samo kao moralna obaveza čoveka, a ne kao pravo tih stvorova samo po sebi. Nosilac prava može da bude samo čovek, jer je jedino njemu svojstveno posebno dostojanstvo ličnosti, kako to argumentira sud u potpunoj saglasnosti sa proisteklim antropocentrizmom. Morski psi su i dalje mogli biti trovani.

Drugi primer se odnosi na majmune pred kojima je stajao jedan mučni eksperiment u laboratoriji za probe u Berlinu. Po važećem zakonu o zaštiti životinja smiju se dozvoliti eksperimenti na životinjama samo onda ako razlog koji se sledi preko pokusa ne može biti postignut drugim metodama i postupcima, i ako je uzeto obzir najnovije stanje naučnih spoznaja. Takodje se mora pažljivo odmeriti da li će i u kojoj meri biti nanet bol, patnja ili šteta. Da bi se nadležnim vlastima pomoglo postavio je zakonoavac stručne komisije. Oslanjaući se na ovu pravnu situaciju verovao je odgovorni Senator republike Belin da je zakon na njegovoj strani kada je zabranio predvidjeni eksperiment koji je predvidjao da se majmunima od rodjenja zašije jedno oko, da im se preko poveza implantira kalem od bakarne žice, da im se ušarafe šarafi u glavu i da se životinje u toku više časova fiksiraju sa glavom na takozvanoj primatskoj stolici. Po završetku faze ispitivanja, koja je služila tzv. osnovnom istraživanju, trebale su životinje biti ubijene. Učitelj visoke škole podneo je tužbu na zabranu mučenja životinja koju je naumio. I dobio je proces. Zasto? Nadležni sudski organ u Berlinu zaključio je, u saglasnosti sa saveznim ustavnim sudom, da osnovno pravo slobode istraživanja ograničava pravo kontrole dotične vlasti. Dozvola mora biti izdata ?? ako naučnik koji isprobava naučno obrazloži okolnosti za potvrdjivanje etičke podnosljivosti potrebnih okolnosti??. Kontrola vlasti, tako dosudjuju oba ova suda, može dakle da se sastoji u tome da kontroliše prihvatljivost izlaganja učitelja visoke skole.Takodje ni stručno misljenje, koje je podnela vlast za zaštitu životinja, kao obrazloženje zabrane tog eksperimenta na životinjama, nije pomoglo ni vlastima, ni životinjama.

Vidimo, dakle: zaštita životinja pati ne samo od nedostatka jednakosti oružja, izmedju životinja i korisnika životinja, kod mogućnosti optuživanja, već iznad celog prava o zaštiti životinja visi neprestano Demokleov mač ustavne suprotnosti, što vodi tome da se pojedine odredbe o zaštiti životinja sve dotle objašnjavaju kao zakonom prihvatljive: da ne kažem savijaju po potrebi, dok zaštitnu funkciju u korist životinja gotovo potpuno izgube.

Ako se želi promeniti ta ne zadovoljavajuća situacija onda se zaštita životinja mora ugraditi u ustav i na taj način odobriti životinjama sopstvena prava. Poneki misle, ljudsko dostojanstvo, koje danas stoji kao posebna vrednost u svakom državno pravnom ustavu, sadrži već most ka zaštiti životinja, jer adrži i poštovanje prema subićima. Kao što mo već videli tumačnje prava može sa tim malo učiniti. Stoga bi bila značajna odluka vrednosti ustava, u kome bi se zaštita životinja i poštovanje njihovog dostojanstva unel kao državni ciljevi. Slično se već nalazi u odluci evropskog parlamenta i u članu 24 švajcaskog saveznog ustava. I jednom takvom državnom cilju potrbna je još uvek zakonska konkretizacija; ali uvodjnjem zapovesti o zaštiti životinja u ustav bila bi joj data velika važnost u konfliktnim situacijama sa rugim ustavnim vrednostima, kao na pr. Sloboda istraživanja i industrijsko korišćenje životinja.

Ako se životinjama zaista želi pomoći ne sme im se naravno posvetiti samo državni cilj, već im se mora priznati pravo, slično osnovnom pravu, koje poverilac može za njih uložiti, i koje može konkurisati sa osnovnim pravom naučnika, proizvodjača mesa i transporterima životinja. Kako bi mogla izgledati ta osnovna prava životinja?

Ako želimo ozbiljno shvatiti životinje kao subližnje, moramo im u svakom slučaju dati pravo na poštovanje njihovog životinjskog dostojanstva koje ih štiti od zloupotrebe kao istraživačke objekte. Konflikt izmedju maltretiranih majmuna, pasa i mačaka u laboratorijima za istraživanja s jedne strane, i interesa medicine, farmakoloske industrije i ??istraživača osnove?? odvija se onda u vidokrugu i prisiljava na to, da se konačno ozbiljno odvagne da li je patnja životinja u prihvatljivom odnosu sa korisću za ljude koja iz nje rezultira. Pri tom odmeravanju igraće takodje ulogu da li to odgovara ??dostojanstvu ljudi?? da se za sumnjive opite, čiji se rezultati veoma često uopste ne mogu preneti na čoveka, druigim životnim bićima otima dostojanstvo

Osim toga mora se životinjama obezbediti život dostojan njene vrste. Onda će konačno doći do pitanja u Ustavu da li je i dalje moguće da se milioni kokošaka zatvore u kaveze, u kojima se medjusobno kljucaju do krvi, tako da im se kljunovi spaljuju i prsti na nogama seku da bi uopšte mogle da prežive. I ovde se, pri odmeravanju konflikta, postavlja pitanje ??ljudskog dostojanstva??, sa kojim je jedno takvo postupanje prema životinjama u nesaglasnosti. Kao što je i štrojenje mladih prasića (bez narkoze) da oni koji jedu meso ne bi osetili miris nerasta; ili gajenje svinja u tamnim stajama, da bi došle u apatiju i na taj način se ubrzao tov.

Proizvodjači jaja i mesa boriće se svim silama protiv tih zahteva za osnovna prava, od kako je jednoj promašenoj politici poljoprivrede u poslednjih desetak godina uspelo da protera male i srednje poljoprivredne firme i da ih zameni agrarnim fabrikama. Želimo li se jednom zauvek pokloniti diktatu industrijalizovane proizvodnje mesa ili želimo da izadjemo iz tog ćorsokaka, ne samo zbog svog zdrdavlja, već i iz poštovanja prema životu životinja? Ne preko noći i po cenu privrednog kolapsa jedne grane, koja ima puno zaposlenih, već jednim postepenim prelazom ka jednom miroljubivijem odnosu prema tim stvorenjima.

To važi i za osnovno pravo životinja na život. Sve dok je naše društvo u velikoj meri fiksirano na uživanje u mesu, je ovo osnovno pravo životinja moguće samo korak po korak realizovati i stoga se može ugraditi samo pod ograničenjem bližih zakonskih propisa. Osnovno pravo bi kao prvo zabranilo prekomernu proizvodnju životinja za klanje, jer ona vodi ka uništavanju. Potom bi moralo, ostvarivanjem životne zastite u korist životinja, postepeno doći do preprogramiranja naših navika jedenja. Ako mi našoj deci, koja često imaju prirodan odboj protiv uzimanja mesnate hrane, ne govorimo i dalje ??morate jesti meso, da biste porasli?? , smanjiće se potrošnja mesa u generacijama koje dolaze sama po sebi. Ako obavežemo gastonomiju da polovinu jela spremaju vegetarijanski, onda će se postepeno promeniti nasa kultura jedenja.

Za jedan tako postavljen cilj bilo bi od značaja, pored garancije osnovnih prava, i odredbe državnog cilja. Ako bismo hteli da se sa tim odredbama u punom obimu poštuju pokazani etički zahtevi morale bi da sadrže ne samo cilj, da se životinje zaštite i poštuju, već i cilj koji vodi dalje - da ih se više ne kolje. Na nivou Prava, koje po pravilu sadrži samo etički minimum, je taj visoki ideal trenutno ne ostvariv. Oni koji ga podržavaju ipak ne bi trebali napustiti jedan, u tom pravcu usmeren, državni cilj, moraju se, medjutim, zadovoljiti sa manje konsekventnim sadržajem, koji polaže račun jos prisutnom jedenju mesa, a da pri tom ne napuštaju ustavno pravnu tendenciju za njegovu redukciju.

U zahtevanoj garanciji osnovnih prava u korist životinja, pored državnog odredjivanja cilja, moglo bi se sve to sledećom formulacijom uzeti u obzir: ?? Svaka životinja ima pravo na život, odgovarajući svojoj vrsti. Zadiranja su dozvoljena samo u hitnim slučajevima javnog interesa u okviru zakona??. Pristalice konzumiranja mesa će ovo zakonsko ograničenje koristiti za zahtev klanja životinja. Ali koliko dugo još? Posle najnovijih saznanja o proširenju bolesti BSE ( kravlje ludilo ), treba da je ??javni interes?? za mesnatu hranu postao manji: Nauka ne može više isključiti da je izazivač BSE , koji u novom obliku krojcfeld-jakob-bolesti vodi u sve više smrtnih slučajeva kod ljudi, ne samo kod goveda prisutan, več i kod kokošaka, ovaca, jaganjaca i svinja. Za očuvanje osnovnih prava životinja trebalo bi udruženjima za zastitu životinja pružiti mogućit za tužbe udruženja ( koja već postoji u korist prirode i okoline ) ili da se službeno odredi jedan službenik sa sudijskom nezavisnošću zadužen za zaštitu životinja.

To bi bili pravni uslovi sa kojima bi se na početku oslovljenim etičkim zahtevima za zaštitu životinja pomoglo da se postepeno u praksi ostvaruju. Ponekima može to danas još izgledati kao utopija. Ali vreme je izgleda sazrelo za jedan takav evolucijski korak. Evropska bolest goveda je Mentekel (???) na zidu. Predugo vremena smo u evropskoj duhovnoj istoriji, na osnovu biblijsko-crkvenog nepoštovanja životinja, odbacivali glasove onih koji drugačije misle: npr. Pitagora, jedan od osnivača grčke filozofije, koji je opominjao svoje savremenike, ??da jednu nežnu biljku ili jednu nedužnu životinju ne povredjuju??. Ili grčki učenjak Plutarh, koji je rekao po smislu: ??Svaki obrok za koji neko drugo živo biće mora umreti je preskup??. Posebno jasno izrazio se evropski univerzalni genije Leonardo da Vinči:?? Doći će vreme kada ćemo jedenje životinja isto tako osudjivati, kako danas osudjujemo kanibalizam.??

To su lična opredelenja, koja možemo prihvatiti ili pak ne. Dozvolite mi da u tom smislu zaključim sa jednim ličnim opredelenjem. Uzeću ga iz već pomenutog spisa objave proročice Gabriele, u kome nam prenosi sledeću poruku Duha-Božjeg: ??Ovo je Moja Reč. : ??... Približio se čas u kome svako mora položiti račun za ono što je učinio ljudima, prirodi i životinjama. Nastaje novo doba, u kojem će krvave žrtve i pokusi na životinjama prestati, pa i klanje i jedenje životinja, jer one su ljudima subližnje. Zemlja se čisti od svega niskog. Na mesto nasuprotnog stupa viši život, u kome se sve više i više ispunjava volja Božja. Ljudi Novog Doba ne samo da će se moliti Bogu, već će postovati Njegove Zakone.??

***
Kristijan Sajler

Strana 3 od 3 [1.deo] [2. deo] [3. deo]

| Homepage | Vegetarijanstvo | Lov | Kampanje | Ekologija |
| Prava životinja | Vesti | Krzno | Cirkus | Udruženje | Vivisekcija |
| Internet pregled | Forum diskusije | Anketa | Poezija i pesme |
| Linkovi | Razglednice | Misli velikih ljudi | Video kasete |