Prava za životinje
Predavanje Dr. Kristijana Sajlera sa Pravnog fakulteta u okviru kluba Forum Romanum

• Pokreni diskusiju
• Postavi pitanje
• Pošalji komentar

Strana 2 od3 [1.deo] [2. deo] [3. deo]

Ponovo zadobijanje životnog jedinstva i njene etičke konsekvence za zaštitu životinja biće uostalom još sa jedne sasvim druge strane potvrdeno – od moderne fizike, tačnije od kvantne fizike. Ona je svetsku sliku materijalizma odavno savladala. Anštajn je jednom rekao: "Atomi koji nam izgledaju kao materija jesu koncentracija energije!" A Maks Plank je objasnio: "Sva materija nastaje i opstaje samo kroz jednu snagu koja je atom kao sićušni sunčev sistem drzi zajedno." Medjutim obzirom da u svemiru ne postoji nikakva snaga kao takva, moramo iza tog energetskog oblika pretpostaviti jednog svesnog inteligentnog duha. On je pra osnova materije.

I na posletku i religiozno veje u ponekom smislu jedan novi duh – npr. u jednoj zajednici sa imenom Univerzalni život koja se nadovezuje na prahrišćanstvo i polazi od toga da se u naše vreme Bog ponovo objavljuje kroz proročka usta i daje nove uvide u zavisnosti života koji se u ponekim pogledima sastaju sa onim o čemu nas izveštavaju kvantni fizičari: Da sve-Duh sve prožima i da je u svemu sadržana esencija svemira: U svakom atomu, u svakoj molekuli, u svakoj biljci, u svakoj životinji i naravno i u svakom čoveku. To je jedan te isti dah koji prožima čoveka i životinju: Odem Božji.

Šta proizlazi iz svega toga za naše današnje postupanje sa životinjama i za pravno uvodjenje zaštite životinja? Posmatramo li etičku maksimu rigoroznih predstavnika patocentričnog zaštitnog koncepta morali bi onda u stvari od ovog trenutka da postanemo vegeterijanci i da otvorimo vrata štala da bismo sve životinje poslali na pašnjak i pustili da dostojno izumru. Tako nešto čini jedan rastući broj ljudi dobrovoljno: Važeće pravo to može postati samo onda ako to želi jedna demokratska veličina. Medjutim, ako podjemo od etičkog minimuma biblijskog odnosno crkvenog stava prema zaštiti životinja moralo bi se od masovnih štala pa do labaratorija za pokuse sa životinjama malo toga promeniti. To ne bi medjutim, čak ni sa skromnom antropocentričnom zaštitom životinja bilo vise u skladu. Trenutno prihvatljivi put leži u sredini. Količinski presek izmedju čoveka dostojnog odgovarajućeg blagog postupanja sa životinjama i jednog dostojanstva životinja pravedno nastajuće obzirnosti njihovog duševno telesnog bitisanja moglo bi omogućiti jedno političko odobravanja sposobno dalje razvijanje zaštite životinja, koje ne samo da prepisuju prošle načine ponašanja, već uključuje i jedno znatno smanjenje potrošnje životinja. Nije rečeno da je jedenje mesa, pri tome još u danas praktikovanoj količini, za čoveka trajno životno neophodna, ili čak da pripada zu biće homosapiensa koji je na početku svog razvoja možda bio vegetarijanac.

Kako se dakle ponaša pravna zaštita životinja u odnosu na etičke postulate u tački preseka izmedju antropocetrike i patocentrike? Prve početke pravila pravne zaštite životinja nalaze se već u staro babilonskom kodeksu hamurabi oko 2000 god. pre Hrista, najstarijoj zakonskoj knjizi čovečanstva, koja izmedju ostaloga sadrži propisane kazne za preterani rad sa životinjama. I rimsko pravo, koje životinje uvelo u prava stvari, delovalo je preko zaštite svojine indirektno i u korist životinja. Kao svetli trenutak u pravnoj zaštiti životinja u ??tamnom srednjem veku?? jeste kelnsko gradsko pravo iz 1417 god., u kome se hvatanje slavuja i zečeva kažnjavalo zatvorom .

Do jednog sistematskog uvodjenja zakona o zaštiti životinja došlo je tek u 19. stoleću i to u Engleskoj kroz: ??act to prevent the cruel and improper treatment of cattle?? od 22.7.1822. Tamo se izmedju ostaloga preti kaznom za loše postupanje prema za poljoprivredu korisnim životinjama. Zahvaljujući privatnim inicijativama za zaštitu životinja došlo je uskoro u mnogim zemljama Evrope, pa tako i u Nemačkoj, do odmerenih kazni protiv mučenja životinja. Vredno je zapaziti da se ponajpre na tome zaustavilo da li je mučenje dovelo do javne srčbe i povredilo osećaj pijeteta treće osobe, dok se tek kasnije povreda životinje, kao takva, smatrala vrednom kazne.

Opširno kodificirana postalo je pravo za zaštitu životinja u Nemačkoj tek u drugoj polovini prošlog veka. Danas važeći zakon za zaštitu životinja u Nemačkoj ima u ponekom pogledu uzorni karakter, i to kako u pozitivnom, tako i u negativnom. U paragafu 1. kaže se mnogoobećavajuće:??Razlog ovog zakona jeste da se iz odgovornosti čoveka prema životinji kao subiću štiti njen život i blagostanje. Niko ne sme bez razumnog razloga naneti životinji bol, patnju ili štetu.?? To priznavanje jedne etičke patocentrične zaštite životinja ne može se dovoljno visoko proceniti. Medjutim, poteškoće počinju kod njenog sprovodjenja: šta je jedan ??razumni razlog??, pod kojim se životinjama ipak mogu naneti ??bolovi??? Delomično je na ovo pitanje odgovoreno posebnim zakonskim pravilima, npr. za područje eksperimentisanja na životinjama. Oni smiju biti sprovedeni ako je iz medicinskih razloga ??neophodno za spoznaju opasnosti od okoline ili za osnovna iztraživanja. Ali šta je ??neophodno??? Sprovodjenje jednog iztraživačkog programa ili sprečavanje jedne akutne opasnosti? Ako ne postoje nikakve posebne regulative za postupanje prema životinjama postavlja se pitanje, da li im se iz razumnih razloga može naneti bol,patnja ili šteta, na putu jednog odmeravanja dobra odgovoriti, odmeravanja izmedju interesa korisnika životinja i integriteta životinje. Npr. kod ubijanja tkz. jedno dnevnih pilića, muških sledbenika kvočki, za koje ne postoji primena u privredi pernatih životinja. Oni se stoga izdvajaju i bivaju ugušeni gasom ili sasečeni. Za jedan na zaradu orjentisani ??razum?? postoji itekako smisao da se ubijaju pilići od kojih se neće moći dobijati jaja niti su pak pogodni za tovljenje. S druge strane uništavanje pilića predstavlja jedan nada sve težak, u milionima slučajeva, sproveden zahvat u život životinja. Može li to prevagnuti prednosti jedne jeftine masovne proizvodnje jaja za doručak? Ili bi se proizvodjačima jaja trebalo suprotstaviti: Ako na početku prihvatite da 50% izleženih pilića kao otpad pri proizvodnji jaja treba da budu odstranjeni onda vas preduzimački koncept nije više u skladu sa zakonskom zaštitom sopstvene vrednosti životinje kao sabića.

Slično važi i za preradne premije za teliće, u narodnom jeziku nazvane herodosove premije: Da bise razgradili prekomerni kapaciteti na tržištu govedjeg mesa, plaćaju se u ponekim zemljama sveta subvencije za uništavanje telića, što je nemačke trgovce navelo na to da maksimalno dvadeset dana staru telad transportuju na klanje u inostranstvo. Za stabiliziranje tržišta govedjeg mesa i osiguravanje dohodka proizvodjača životinja reklo bi se da se ovde radi o jednom postupku u kome životinje ??bez razumnog razloga?? neće biti ubijene, dakle tu će ležati jedan zakonski izuzetni slučaj. Ali kada se uzmu u obzir takodje u zakonu statuirane ??odgovornosti čoveka za životinju kao sabiće?? onda će odmeravanje dobrog preći na stranu zaštite životinja a na teret posmatranja jednog isključivo za korist orjentisanog industrijski proizvedenog mesa. Jer to znači prosto naprosto kraj jedne etički shvaćene misli o zaštiti životinja, ako se prvo proizvode telići, za čiju regularnu prodaju jedva da postoje izgledi za uspeh, te se onda isti transportuju na razdaljinu često od preko 1000km, da bi ich se ubilo i preradilo u životinjsko brašno ili hranu za pse odnosno mačke.?? (Johanes Kasper).

Jedan važan deo prava zaštite prirode jeste regulisanje držanja životinja svojstveno vrsti. Paragraf 2 Nemačkog zakona piše: ??Ko drži životinju, neguje ili treba da je neguje, mora životinju odgovarajući njenoj vršti i njenim potrebama prikladno hraniti, gajiti i odgovarajuće vršti smestiti, i ne sme tako skratiti mogućnost životinji da se shodno vršti kreće, da joj se nanosi bol ili patnja ili šteta.

Za tako mnogo zakonske zaštite može se poodjenim živootinjama samo čestitati. Na žalost, medjutim, time se u njihovoj sudbini malo promenilo; život životinja je i nadalje neutešan kao što sam na početku opisao. Zašto? Zakonodavac radi prinudno sa relativno opštim i ne oedenim pravnim pojmovima. Njiovo fonetiziranje prepušta u velikoj meri izdavaču naredbi. On treba da odredi šta će životinjama u njihovim masovnim prebivalištima biti dopušteno kao mogućnost kretanja i zajedničkih potreba, čime će biti hranjene, kako će biti transportirane i kako će sve to biti kontrolisano. Ukoliko ovakve narebe uopšte budu izdate, ograničavaju se na minimalni standard koji ne doseže ni blizu višim ciljevima zakona: moslimo na zaonsu oredbu o držanju kokošaka koja kokoškama u kavezu ne odobrava više od 450 qcm površine, ili na naredbu o držanju svinja koja svinjama do prosečne težine od 110 kg dopušta životni prostor od najviše 1 qm. Službe za zaštitu životinja su u nadgledanju propisa delimično svesno velikodušni, delimično nisu dorasli zadatku. čak se ni prisutni minimalni standardi često ne poštuju. A životinje ne mogu tužiti za svoja prava. Ali i te kako mogu masovni odgajivači životinja, trgovci životinjama i laboratorije za pokuse sa životinjama pozvati sud protiv naredbe službi koje su došle da ispune pravo o zaštiti životinja. Pri tom imaju najčešće snažniju poziciju, jer je njihova delatnost zaštićena osnovnim pravom ( sloboda vršenja poziva, sloboda nauke i istraživanja ), dok službe za zaštitu životinja ispnjavaju samo jednostavno pravo. Jedan od najboljih poznavalaca zaštitno pravne situacije životinja u nemačkoj i u evropi zaključuje stoga: ?? Dosadašnji trud za efektivnu zaštitu životinja, u odnosu na moderni fenomen masovnog držanja životinja na nivou Evropske Unije, ali i u nationalnom pravu, jedva da je nešto promenio u odnosu na praktikovanje koje se kosi sa zaštitom životinja. Utoliko više se u bdućnosti – ako već nije totalno ukidanje tog pod vidom zaštite životinja sumnjičavog načina držanja životinja – zahteva u najmanju ruku snažnije iskorišćenje pravnih potencijala za usmeravanje ispravne zaštite životinja u metodama držanja životinja.??

Strana 2 od 3 [1.deo] [2. deo] [3. deo]

| Homepage | Vegetarijanstvo | Lov | Kampanje | Ekologija |
| Prava životinja | Vesti | Krzno | Cirkus | Udruženje | Vivisekcija |
| Internet pregled | Forum diskusije | Anketa | Poezija i pesme |
| Linkovi | Razglednice | Misli velikih ljudi | Video kasete |