Prava za životinje
Predavanje Dr. Kristijana Sajlera sa Pravnog fakulteta u okviru kluba Forum Romanum
1.deo

• Pokreni diskusiju
• Postavi pitanje
• Pošalji komentar

Strana 1 od 3 [1.deo] [2. deo] [3. deo]

Odnos čoveka i životinje je hiljadama godina obeležen ekstremnim suprotnostima: U prastarim društvima smatrane su životinje svetim i obožavane su slično kao Bog. U Mojsijevoj religiji Starog Teštamenta žrtvovane su naprotiv božanstvu. U starom Rimu dobile su status stvari – zajedno sa ženama, decom i robovima. U srednjem veku moglo se čak životinjama dogoditi da budu optužene pred sudom i osudjene ako su povredile čoveka. A u našim danima su milijarde goveda, svinja i ovaca postale predmetom industrijalizovane proizvodnje mesa pri čemu se sa životinjama postupa tako da ih to delimično tera u ludilo. Ludilo krava pada sada kao zaraza nazad na čoveka i daje jednu novu dimenziju odnosu izmedju čoveka i životinje. Ona više nije samo za životinje smrtonosna već je i za čoveka postala životno opasnom.

U svakom slučaju taj odnos jos nikada nije bio tako intenzivan. Još nikada nije čovek tolikom broju životinja toliko mnogo patnje naneo kao u našim danima: npr. u masovnim štalama životinja u kojima su žrtve moderne industrije mesa stisnute na tako uskom prostoru da se iz straha i agresije medjusobno napadaju: Svinje odgrizaju jedna drugoj uši i repove, kokoške čupaju jedna drugoj perje i ključaju se do krvi. Nosilje vegetiraju u kavezima čija dna su manja od lista hartije. Da bi suzbili agresiju životinja često se svinjama lome zubi a kokoškama se seče poslednji prst na nozi. Životinje se drže u takvim životnim uslovima koji ich doslovno čine ludim i zahtevaju stalnu upotrebu psihofarmaka i antibiotika. Trećina žrtava oboljeva i pored toga i umire još u štali.

Ili mislite - da navedemo još jedan primer – na put patnje životinja ka klanicama –popreko kroz Evropu, kamionom ili ladjom. Svi mi smo već doživeli slike na televiziji: sabijena goveda, ovce, konji, svinje, pernata živina, žedne i iznurene do smrti, teško povredjene umirući ili već mrtve na kamionima ili brodovima. Mnoge od njih su danima ili nedeljama na putu – od Nemačke do Libana i do Egipta. Posao sa živim transportom u inostranstvu je lukrativan jer je visoko subvencioniran. Žive stvari će biti još jednom temeljno oderane: U uskim vozilima, u kojima ponovo dolazi do borbe izmedju srodnika, kroz žegu i žedj, hladnoću i glad, kroz strah u nenaviknutoj okolini, kroz udarce štapom i udarce električnom strujom. Ko ne može više na noge taj će eventualno da bude bačen na brod sa štaplerom ili sa konopcima. Mnoge životinje stižu na odredište slomljenih kostiju, povredjenih kostiju i oteklinama. A onda dolazi završno mučenje pred klanje. Pernata živina zakači se živa za noge sa glavom nadole na pokretne trake i provlače se kroz elektrificiranu vodu da bi životinje pre klanja bile omamljene. Kod goveda i svinja postiže se omamljivanje sa električnim kleštima ili sa ugljen dioksidom. Ponekad ono ne uspeva i životinje se ponovo bude i bivaju zaklane i ispušta im se krv pri punoj svesti. Izgleda kao da jedan neopisivi strah obuhvata žrtvu kada je teraju kroz uske hodnike ka omamljivanju i klanju. One zastaju neprestano i viču ali one koje nadolaze guraju napred. Ponovna vika pred stanicom omamljiovanja. Kasapi nose zaštitu za uši.

I da navedemo i poslednji primer: Specijalnim torturama su izvrgnute životinje u naučnim labaratorijama. Čine ih bolesnima da bi ispitivali medikamente na njima, operišu, transplantiraju i amputiraju, injicira se otrov direktno u stomačnu duplju ili u pluća. Da bi se ispitalo delovanje otrova, pripada zu eksperimenat da se životinje pri punoj svesti satima i danima prevrću u grčevima i bore se sa visokom temperaturom i krvavim prolivima. U svetu se godišnjer ubije 300 miliona životinja za pokuse: miševi, pacovi, ptice, ribe, zečevi, majmuni, psi, mačke i ovce pa sve do goveda i konja.

Sve se to dogadja u zemljama koje kao temelj svog pravnog reda traže etiku i moral i osećaju se obavezni prema pravima ljudi i humanosti. U toj situaciji postavljaju se pitanja od osnovnog značenja: Prvo: Koje svetske i etičke maksime sreće naš današnji način postupanja sa životinjskim svetom? Drugo: U kojoj meri je pravno utemeljena zaštita životinja tom etičkom problemu pravedna? Treće: U kojoj meri je jedno implementiranje prava zaštite životinja neophodno i potrebno njeno uvodjenje u Ustav. Mogao bih zamisliti da sva ta pitanja i problemi ne važe samo za meni poznati pravni red, već u sličnom obliku više ili manje i za druge evropske države, dakle, takodje, i za Republiku Srbiju.

Etičko načelo, koje odredjuje odnos čoveka ka prirodi i životinjama u Evropi, rezultira iz antropocentrične svetske slike jevrejsko hrišćanskog mišljenja. Po tome Bog je stvorio čoveka kao krunu zemaljskog života. Kako preteći to na ostala životna bića to deluje vidi se već u prvoj knjizi Mojsijevoj, poglavlje 9, stih 2, gde je navodno Bog objavio ljudima: Strah i trepet od vas neka je nad svim životinjama na zemlji i nad svim pticama pod nebom, nad svim što gmiže po zemlji i nad svim ribama u moru; one su date vama u ruke. Sve što se mrda i živi, neka bude vaše jelo; Kao i zelenu travu tako sam i to sve dao vama. U Novom Zavetu taj stav nije iz osnove korigovan: Isus iz Nazareta okrenuo se do duše protiv ritualnog žrtvovanja životinja u Starom Testamentu i smatrao je ispravnim da se i za vreme sabata treba pobrinuti za izgubljenu životinju; Inače On je navodno, po izjavama evangelista, od kojih naravno niko nije bio očevidac odnosno niko nije čuo, malo rekao o miroljubivom postupanju sa životinjskim svetom, što začudjuje ako posmatramo Njegovo učenje, kakvo je ono izmedju ostaloga došlo do izražaja u Besedi na Gori. Zato je propagirao Paulus u 1. korinskom pismu neograničeno uživanje u mesu: ?? Sve što se prodaje na tržnici mesa to jedite, i ne istražujte da nebiste opteretili savest.?? Iz toga, u sledećim stoljećima nastajuća službena crkva, naglasila je pre svega značaj čoveka u odnosu na životinje da je jedino čovek u posedu jedne besmrtne duse. Ljubav prema životinjama jednog Franca od Asisija ostala je epizoda. Po Tomasu od Akina životinje uopšte nemaju dušu. Te religiozno svetske premise zapečatile su sudbinu životinja za okruglo dve hiljade godina.

Od strane filozofije, koja se stotinama godina osećala kao sluškinja teologije nije došla nikakva pomoć. Naprotiv: U sedamnestom veku zaoštrio je dodatno matematičar i filozof Dekart ovo za čoveka citirano svetsko posmatranje – sa svojim čuvenim “cogito ergo sum” Duh se reducira na mozak čoveka a ostatak sveta je mrtva materija; životinja nije ništa drugo do automat koga Dekart uporedjuje sa časovnikom od točkića i opruga. Ta mehanička slika sveta slavi u vremenu koje dolazi svoje trijumfe u udruženju sa nadolazećom prirodnom naukom, ali je izgubila iz vida život, dušu i duh. Duh i život nisu više bili samostalne veličine, već rezultante hemijskih jedinjenja i fizičkih procesa. Na liniji antropocentričnog razmišljanja kreće se i moralno učenje Emanuela Kanta sto godina kasnije. On sa idejom čistog razuma povezuje bar slobodu i ljudsko dostojanstvo. Kategorični imperativ Kanta doseže samo posredno zaštitu životinja. Postupanje prema životinjama sa puno obzira ne nastaje samo sebe radi, već u interesu ljudskog dostojanstava. Radi se o jednoj obavezi ljudi prema samima sebi. Ako loše postupa sa životinjama onda će saosećajnost za njihovu patnju otupeti i na taj način će patiti ljudski moral u odnosu ka drugim ljudima. Zaštita životinja kao zaštita ljudi.

Očigledno je da taj antropocentrični stav ne vodi dalje, jer on nema u vidu životinje kao subližnje sa sopstvenom vrednošću. U mnogome prijateljskije prema životinjama pokazuje se ovde filozofija engleskog empirizma. Jedan od njihovih vodećich predstavnika Dejvid Hjum, Kantov savremenik polazi od jedne bliske premise, naime da i životinje mogu osetiti patnju, radost i strah, tako da su interesi životinja sami po sebi vredni zaštite. Na Hjuma se nadovezuje Džeremi Bentam, čija će filozofija postati osnovni program za nadolazeću zaštitu životinja.

U klasične predstavnike te patocentrične etike ubrajaju se takodje Ruso i Šopenhauer. Za poslednjeg je ??bezgraničan saosećaj sa svim živim bićima čvrsta i sigurna garancija za moralno dobro ponašanje??. Jedan od najpoznatijih predstavnika o naglašenoj etici sopstvene vrednosti životinja jeste Albert Švajcer. Njegovo učenje o strahopoštovanju prema životu malo naglašava saosećajnu tačku gledišta, već odgovornost čoveka za sav život kopji se završava u mnogo citiranoj recenici: ??Ja sam život, život želi, u sredini života, život želi.??

Želim da to ostavim kod ovog primera vrednog predstavljanja stanja mišljenja etičke zaštite životinja. Antropocentrično mišljenje sjedne strane, i jedan zaštitni koncept životinja s druge strane pokazuju se kao osnovne polazne tačke etike zaštite životinja. Oboje su vodjeni sve do današnjeg dana, a pre svega patocentrična komponenta pa sve do zahtevanja sopstvenih prava životinja i istog vrednovanja životnih interesa životinje i čoveka, o čemu ću još govoriti. Etičko klatno Evrope kretalo se kroz više svetova: Od čovekove iznad svega stojeće slike i prilike Božje u biblijskom razmišljanju pa do Dekartovog degradiranja prirode i životinja do stvari, preko iz ljudskog dostojanstva rezultirajuće obavezne etike Kanta, pa sve do ponovnog zadobijanja jedinstva tela i duše, duha i materije u engleskom empirizmu i u Nemačkom načinu igre patocentričnog razmišljanja.

Ponovo zadobijanje životnog jedinstva i njene etičke konsekvence za zaštitu životinja biće uostalom još sa jedne sasvim druge strane potvrdeno – od moderne fizike, tačnije od kvantne fizike. Ona je svetsku sliku materijalizma odavno savladala. Anštajn je jednom rekao: ??Atomi koji nam izgledaju kao materija jesu koncentracija energije!?? A Maks Plank je objasnio: ??Sva materija nastaje i opstaje samo kroz jednu snagu koja je atom kao sićušni sunčev sistem drzi zajedno.?? Medjutim obzirom da u svemiru ne postoji nikakva snaga kao takva, moramo iza tog energetskog oblika pretpostaviti jednog svesnog inteligentnog duha. On je pra osnova materije!??

Strana 1 od 3 [1.deo] [2. deo] [3. deo]

| Homepage | Vegetarijanstvo | Lov | Kampanje | Ekologija |
| Prava životinja | Vesti | Krzno | Cirkus | Udruženje | Vivisekcija |
| Internet pregled | Forum diskusije | Anketa | Poezija i pesme |
| Linkovi | Razglednice | Misli velikih ljudi | Video kasete |