Napuštene životinje

Psi 1


Ponedeljak, 5. Septembar, 2011.| Autor: Agencija BETA

BEOGRAD- Beograđani koji prijave nadležnima da ih je ujeo pas lutalica mogu da traže od Grada novčanu naknadu od 5.000 do 25.000 dinara, ukoliko imaju lekarsku potvrdu i pozitivno mišljenje stručne komisije, rečeno je u gradskoj Komisiji za naplatu štete od ujeda pasa lutalica.

Broj napada pasa lutalica manji je nego prethodne godine, navode u gradskoj Komisiji, dok iz organizacija za zaštitu životinja ukazuju da imaju saznanja i o pokušajima zloupotrebe naplate ujeda pasa lutalica. Prema podacima Komisije, ove godine je podneto 804 zahteva za naknadu štete, a postignuto je 388 vansudskih poravnanja zato što se veliki broj prijava odnosi na incidente koji su se dogodili prethodnih godina.

"Ti podaci ukazuju na to da je manji broj ujeda nevlasničkih pasa u Beogradu i da su se mere Grada u rešavanju tog problema pokazale kao efikasne", rečeno je agenciji Beta, uz konstataciju da će to uskoro biti potvrđeno rezultatima nadzora u gradskim opštinama.

Objašnjavajući proceduru koju građani moraju proći do dobijanja novca za ujed psa, predstavnici Komisije su naveli da je za naplatu štete neophodan izveštaj lekara specijaliste iz Pasterove ambulante ili Infektivne klinike u Beogradu.

Kako je rečeno, novac se isplaćuje u roku od mesec dana, ako nema žalbi na takvu odluku. Komisija za naknadu štete od ujeda pasa lutalica ima tri člana - lekara, predstavnika Gradskog pravobranilaštva i veterinara.

Prema podacima Veterine Beograd koja se bavi hvatanjem i zbrinjavanjem napušenih pasa, u Beogradu ima oko 15.000 nevlasničkih pasa, najviše na Paliluli (oko 1.800), a psi lutalice najviše napadaju u naselju Mirijevo, u opštini Zvezdara.

Direktor organizacije za zaštitu i brigu o životinjama ORKA Elvir Burazerović izjavio je da ima saznanja o pokušajima zloupotrebe naplate štete od ujeda pasa širom Srbije, ali da nema konkretne informacije o zlostavljanju životinja u tu svrhu.

"ORKA je čula za slučajeve u kojima su pojedinci, najčešće pripadnici socijalno ugroženog stanovništva, pravili vestačke vilice kuvanjem lobanja uginulih pasa ili su se mehanički povređivali i odlazili kod lekara koji nisu ni sumnjali na to da se radi o zloupotrebi", rekao je on.

Burazerović je ocenio da se postojeći program rešavanja problema pasa lutalica loše sprovodi i da nije dovoljno samo otvarati azile za takve pse.

"Ljudi u takvim slučajevima odluče da uzmu stvar u svoje ruke, što potvrđuje i činjenica da se broj trovanja pasa u proteklom periodu povećao za 70 odsto, a zlostavljanje za 35 odsto", kazao je Burazerović.

Počinje kažnjavanje vlasnika nečipovanih pasa

Kako je najavljeno, komunalna policija će od septembra novčano kaznjavati vlasnike nečipovanih pasa, a u poslednje tri godine obavljeno je ukupno 9.506 sterilizacija.

Istraživanje Sekretarijata za stambene i komunalne poslove pokazalo je da je glavni problem neodgovorno vlasništvo i da je 80 odsto pasa lutalica imalo vlasnika ili da su njihovi potomci, pa su vlasnici pozvani da se ponašaju odgovorno i da ne puštaju pse na ulicu.

Grad dobija još dva azila za pse

Prema rečima predstavnika Veterine Beograd, u gradu postoje azili Rakovica 1 sa kapacitetom 210 mesta, Rakovica 2 sa 833 mesta, Kovilovo sa 250 mesta, gde se uglavnom trajno smeštaju psi za koje su utvrdi da su nekog ujeli i prihvatilište - karantin Ovča sa kapacitetom od oko 80 pasa.

"U ovoj godini grade se još dva nova azila, na opštini Palilula i na opštini Zemun - PIK Zemun, čiji je kapacitet 1.246 pasa i 39 štenaca", rekli su u Veterini Beograd.

U toj ustanovi naglašavaju da azili nisu trajno rešenje i da je zbog toga Grad u maju pokrenuo kampanju "Najbolji prijatelj" čiji je cilj isticanje odgovornog vlasništva i promocija udomljavanja napuštenih pasa.

Poreklo vesti: Kurir

------------------------------------------------------------------------------

Veoma je važno da se znatno smanje iznosi odšteta za ujede pasa, koji su bili i preko 100.000 dinara. Ovakve enormne iznose su uveliko koristili nesavesni građani, i na taj način sebi rešavali egzistenciju u zemlji u kojoj je skoro trećina stanovništva bez posla, ili ima primanja nedovoljna za osnovne potrebe. Zato je bar polovina, a moguće i više prijava bila lažna, pri čemu su "oštećeni" sami sebi nanosili povrede.

Kada je počelo sa strožom kontrolom svake prijave u Negotinu, na primer, ustanovljeno je da je broj novih prijava odmah opao za polovinu.  Iste mere trebalo bi sprovesti u svim opštinama, a građani koji su socijalni slučajevi, trebalo bi da traže mogućnosti za preživljavanje na drugi način, a ne optužujući životinje, koje potom svojim životom plaćaju tešku situaciju u kojoj se nalaze građani u ovoj neuređenoj državi.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 67 48
Reagovanja:Balkanske''jade'' (slaninijada, kobasicijada, gusanijada)- ili životinjski jadi?... Udruženje Sloboda za životinje traži zabranu običaja krvavih manifestacija klanja životinja i njenih medijskih podrški! Svake godine u zimskim mesecima primitivan običaj svinjokolja u Srbiji i Crnoj Gori dobija oblik vašaraUdruženje Sloboda za životinje traži zabranu običaja krvavih manifestacija klanja životinja i njenih medijskih podrški! Svake godine u zimskim mesecima primitivan običaj svinjokolja u Srbiji i Crnoj Gori dobija oblik vašara. U medijima se svakodnevno susrećemo sa senzacionalis...
Com Content 558 48
Izložba „Suživot sa velikim zverima“ izazov i mogućnost... U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?  U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, ča...
Com Content 247 48
Pozivno pismo od prijatelja zivotinja na Velike Internacionalne demonstracije u Würzburgu... "Dragi prijatelji životinja!Želimo Vas informisati o ovom važnom skupu za prava životinja u Nemačkoj koji će se održati na uskršnju subotu, 15.4.2006! Moto: »Hrist je došao i za životinje!«- PROTIV masovnog uzgoja životinja i klanica, protiv lova i eksperimenata na životinjama- ZA vegetarijanstvo/veganstvo i ukidanje lova !""Dragi prijatelji životinja!Želimo Vas informisati o ovom važnom skupu za prava životinja u Nemačkoj koji će se održati na uskr...
Com Content 1640 48
Da li se majmuni smeju?... Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje. Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha"...
Com Content 1624 48
Pravi povod za seču velikog drveća – gnežđenje vrana na njemu!... Kada su 1995. godine sečeni i sakaćeni veliki platani na tadašnjem Bulevaru revolucije u Beogradu – lepo i zdravo drveće čije krošnje su se sastajale iznad puta – izgovor je bio da su platani navodno bili „bolesni“. Međutim, mogla se čuti informacija koja je kružila nezvaničnim kanalima, da su pravi povod - vrane, koje su se u velikom broju gnezdile na granama tadašnjih platana. U vreme kada su ljudi drastično oštetili klimu i kada upravo što masovnija sadnja drveća može...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Reagovanja:Balkanske''jade'' (slaninijada, kobasicijada, gusanijada)- ili životinjski jadi?

Detaljnije »