Lov i Ribolov
Krokodili S

Delatnost koja još nije osetila svetsku ekonomsku krizu

Autor: CDC/DM | 12.07.2009. - 00:01

Ima je Ivana Tramp, ima je Kejt Mos, a Viktorija Bekam ih ima čak nekoliko: reč je o „Ermesovim“ tašnama, model „birkin“. nazvanom po glumici Džejn Birkin. Onaj ko hoće da kupi ovaj model mora mesecima da bude na listi čekanja. Najluksuznija „birkin“ tašna od krokodilske kože, ukrašena dijamantima izuzetno je skupa. Na jednoj aukciji 2005. postigla je cenu od 47.000 evra.

„Potražnja je ogromna“, kaže šef „Ermesa“ Patrik Tomas. Ovo preduzeće proizvede 300 torbi od krokodilske kože godišnje, a skupu kožu kupuje u blizini australijskog grada Darvina: na jednoj od najvećih farmi krokodila na svetu, na kojoj se gaji oko 50.000 ovih reptila. Kada napune dve godine i dostignu dužinu od oko dva metra, krokodili se omamljuju elektrošokovima i ubijaju hicem u potiljak. Koža sa njihovog stomaka se obrađuje i izvozi. Farma svake godine isporuči 12.000 ovakvih koža evropskim modnim kućama koje izrađuju luksuzne artikle.
 
Ove godine na svetskom tržištu će biti prodato ukupno 1,5 miliona krokodila, a 1997. ovaj broj je još bio manji od milion. Na ovom tržištu se kriza ne oseća. Najveći proizvođači su iz SAD i Australije.

Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.

Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih krokodila prave se kaiševi za satove, novčanici i cipele, dok se od većih primeraka prave tašne, futrole za laptop kompjutere i kožne jakne.
 
Za neku od tašni „Ermesa“ ili „Luja Vitona“ život su morala da polože do tri velika krokodila, jer štavionice obrađuju samo najbolje delove kože sa stomaka. Za naročito plemenit materijal važi koža specijalne vrste australijskog krokodila: svaki primerak ima šare koje se po individualnosti mogu uporediti sa ljudskim otiscima prstiju. Samo jedan jedni ugriz „drugara“ sa farme kožu može da učini bezvrednom. Mužjaci krokodila pri tom ogorčeno brane svoju teritoriju i skloni su agresivnosti, ali za to je na farmama pronađeno rešenje po imenu „krauding“: na površini veličine fudbalskog igrališta drže se stotine krokodila, a povišeni nivo stresa u ovakvim situacijama potiskuje njihov teritorijalni instinkt. „Kod krokodila ovo funkcioniše slično kao i kod živine“, kaže upravnik jedne od velikih farmi.

Nasuprot tome, krokodili od kojih se prave „Ermesove“ tašne gaje se u pojedinačnim kavezima. Da li to predstavlja zlostavljanje životinja? Pristalice ovog „novog trenda u industriji“ iznose argument da mozak krokodila nije veći od zrna graška i da se ove životinje u prirodi često danima ne miču s mesta, dok aktivisti društava za zaštitu životinja ipak upozoravaju da kavez ne sme biti tako tesan da životinja u njemu ne može da se okrene, jer je to onda definitivno mučenje.

„Ermes“ uverava da se u odgajivačnicama poštuju najviši standardi.

Organizacija za zaštitu životinja „Peta“ nedavno ih je oštro kritikovala zbog uzgoja krokodila za proizvodnju tašni, dok su druge organizacije sličnog tipa suzdržanije, s obzirom na to da masovno uzgajanje na farmama, u krajnjoj liniji, štiti krokodile od izumiranja. Sedamdesetih godina mnoge vrste krokodila su, naime, zbog komercijalnog lova skoro istrebljene. Zbog toga je i započelo formiranje prvih farmi, koje danas mnogi smatraju jednim od najvećih uspeha u zaštiti divljih vrsta od istrebljenja. Druga je priča koliko urbane lovce na „birkin“ tašne sve to uopšte interesuje.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 428 48
Polarni medved i haskiji u igri... Sledeći događaj desio se nedavno u Kanadi i fotograf je zabeležio momenat.Sledeći događaj desio se nedavno u Kanadi i fotograf je zabeležio momenat.Fotograf je bio siguran da će videti kraj svojih haskija kada se medved pojavio iz plavetnila:Ali na sreću pasa, ogroman polarni medved je samo želeo... da se igra... Polarni medved se vraćao svake noći te nedelje da se igra sa psima.I još uvek postoje ljudi koji misle da je mir nemoguć...-------------------------------------------------------Ev...
Com Content 267 48
Na Novom Beogradu otrovana dva psa i četiri ptice... Udruženje Sloboda za životinje podnelo krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica koje je juče na Novom Beogradu u parku unutar naseljenog dela bloka 45  izvršilo krivično delo mučenja i ubijanja životinja usmrtivši dva psa - kućna ljubimca i četiri ptice.  Udruženje Sloboda za životinje podnelo krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica koje je juče na Novom Beogradu u parku unutar naseljenog dela bloka 45 - tačnije Nehruova 316-216 izvršilo krivično delo mučenja i ubijanja životinja u...
Com Content 1500 48
Kit usmrtio svog trenera... Kit ubica napao je i usmrtio svog trenera pred užasnutom publikom koja je sve to gledala, u akva-parku "Seaworld" u Orlandu, prenosi britanski "Telegraf". Svedoci kažu da je kit ubica Tilikum, tj. Tili, odjednom iskočio iz bazena, zgrabio svog trenera Don Branšo oko struka i počeo da je "baca" unaokolo. Međutim, iz kancelarije okružnog šerifa kažu da se Branšo pre nego što je tačka počela slučajno okliznula i pala u bazen, gde ju je kit napao i usmrtio. Hitna pomoć je odmah došla na lice mesta,...
Com Content 565 48
Nedavno otkriven sao la već je ugrožena vrsta... Šumski papkar otkriven 1992. u šumama Vijetnama nalazi se na rubu izumiranja. Kad je prvi put primećen 1992, naučnici su bili šokirani što je tako veliki sisar ostao nepoznanica do kraja dvadesetog veka. Sao la (Pseudoryx nghetinhensis), rođak krave, bizona i koze, od tada nije viđen već nekoliko godina, a u kratko vreme koliko je naučna zajednica uopšte bila svesna postojanja vrste, zoolozi su imali priliku da prouče samo tri primerka.Životinja na fotografiji je očigledno povređena i uhvaćena u...
Com Content 476 48
U Kragujevcu (ne) ubijaju pse i mačke?... Kragujevac je jedini grad u Srbiji koji se zvanično obavezao da neće vršiti eutanaziju životinja lutalica.Prema rečima rukovodioca kragujevačke "Zoohigijene" Aleksandra Gajića, u ovom prihvatilištu za pse i mačke lutalice u prethodnih godinu i po dana sterilisano je i vakcinisano, a potom vraćeno na ulice, oko dve hiljade životinja. Napomena urednika sajta: PITAMO SE da li je ova vest tačna, jer šinterske ekipe iz Kragujevca hvataju pse i po okolnim opštinama, na primer, u Velikoj Pla...

Komentari   

# Jelena 12-09-2009 12:55
Ova priča je užasna i nikada neću razumeti brutalna ubijanja životinja zbog mode... Ali, KAKVE OVO VEZE IMA SA LOVOM?? Krokodili su uzgajani na tim farmama, niko ih nije ulovio u prirodi.
+1 # Kathy 16-09-2009 19:25
Ima veze sa ubijanjem.
+1 # kamiondzija 23-09-2009 11:50
Krokodile love i u prirodi. A kakve veze ima da li su sa farme ili iz neke mocvare!!!??? Zivotinja je zivotinja ma gde ona rasla,i treba ih cuvati!A kako bi bilo da tebe neko "uzgaja&qu ot; na nekoj farmi za...kozu? Sve bih lovce skinuo do gole koze pa bi ih poterao da oni postanu lovina. A i ove sto vole prirodnu kozu i krzno takodje.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Polarni medved i haskiji u igri

Detaljnije »