Lov i Ribolov
Krokodili S

Delatnost koja još nije osetila svetsku ekonomsku krizu

Autor: CDC/DM | 12.07.2009. - 00:01

Ima je Ivana Tramp, ima je Kejt Mos, a Viktorija Bekam ih ima čak nekoliko: reč je o „Ermesovim“ tašnama, model „birkin“. nazvanom po glumici Džejn Birkin. Onaj ko hoće da kupi ovaj model mora mesecima da bude na listi čekanja. Najluksuznija „birkin“ tašna od krokodilske kože, ukrašena dijamantima izuzetno je skupa. Na jednoj aukciji 2005. postigla je cenu od 47.000 evra.

„Potražnja je ogromna“, kaže šef „Ermesa“ Patrik Tomas. Ovo preduzeće proizvede 300 torbi od krokodilske kože godišnje, a skupu kožu kupuje u blizini australijskog grada Darvina: na jednoj od najvećih farmi krokodila na svetu, na kojoj se gaji oko 50.000 ovih reptila. Kada napune dve godine i dostignu dužinu od oko dva metra, krokodili se omamljuju elektrošokovima i ubijaju hicem u potiljak. Koža sa njihovog stomaka se obrađuje i izvozi. Farma svake godine isporuči 12.000 ovakvih koža evropskim modnim kućama koje izrađuju luksuzne artikle.
 
Ove godine na svetskom tržištu će biti prodato ukupno 1,5 miliona krokodila, a 1997. ovaj broj je još bio manji od milion. Na ovom tržištu se kriza ne oseća. Najveći proizvođači su iz SAD i Australije.

Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.

Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih krokodila prave se kaiševi za satove, novčanici i cipele, dok se od većih primeraka prave tašne, futrole za laptop kompjutere i kožne jakne.
 
Za neku od tašni „Ermesa“ ili „Luja Vitona“ život su morala da polože do tri velika krokodila, jer štavionice obrađuju samo najbolje delove kože sa stomaka. Za naročito plemenit materijal važi koža specijalne vrste australijskog krokodila: svaki primerak ima šare koje se po individualnosti mogu uporediti sa ljudskim otiscima prstiju. Samo jedan jedni ugriz „drugara“ sa farme kožu može da učini bezvrednom. Mužjaci krokodila pri tom ogorčeno brane svoju teritoriju i skloni su agresivnosti, ali za to je na farmama pronađeno rešenje po imenu „krauding“: na površini veličine fudbalskog igrališta drže se stotine krokodila, a povišeni nivo stresa u ovakvim situacijama potiskuje njihov teritorijalni instinkt. „Kod krokodila ovo funkcioniše slično kao i kod živine“, kaže upravnik jedne od velikih farmi.

Nasuprot tome, krokodili od kojih se prave „Ermesove“ tašne gaje se u pojedinačnim kavezima. Da li to predstavlja zlostavljanje životinja? Pristalice ovog „novog trenda u industriji“ iznose argument da mozak krokodila nije veći od zrna graška i da se ove životinje u prirodi često danima ne miču s mesta, dok aktivisti društava za zaštitu životinja ipak upozoravaju da kavez ne sme biti tako tesan da životinja u njemu ne može da se okrene, jer je to onda definitivno mučenje.

„Ermes“ uverava da se u odgajivačnicama poštuju najviši standardi.

Organizacija za zaštitu životinja „Peta“ nedavno ih je oštro kritikovala zbog uzgoja krokodila za proizvodnju tašni, dok su druge organizacije sličnog tipa suzdržanije, s obzirom na to da masovno uzgajanje na farmama, u krajnjoj liniji, štiti krokodile od izumiranja. Sedamdesetih godina mnoge vrste krokodila su, naime, zbog komercijalnog lova skoro istrebljene. Zbog toga je i započelo formiranje prvih farmi, koje danas mnogi smatraju jednim od najvećih uspeha u zaštiti divljih vrsta od istrebljenja. Druga je priča koliko urbane lovce na „birkin“ tašne sve to uopšte interesuje.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 238 48
Briggite Bardot u suzama molila da se zauvek okonča lov na mladunce foka... "Želela bih, pre nego što umrem, da vidim okončanje tog surovog pokolja", rekla je na konferenciji za novinare, sedeći ispred postera koji prikazuje foku koja drzi palicu, dok u lokvi krvi leži ljudska beba. Francuska filmska zvezda koja je poznata po svojoj borbi za prava životinja u suzama je molila da Kanada konačno obustavi lov na mladunce foka. Svake godine u ovo vreme započinje lov kada biva ubijeno preko 325.000 jadnih životinja."Želela bih, pre nego što umrem, da vidim okončanje tog sur...
Com Content 1724 48
Vegetarijanci su najčešće samci?... Prema najnovijoj studiji, vegetarijanci su češće samci, a statistike pokazuju da se broj vegetarijanaca u Americi nije promenio u poslednjih 10 godina i iznosi pet odsto ukupnog stanovništva. Portal Gastro ukazuje da ta činjenica ukazuje na to da je vegetarijanstvo i dalje neobičan način života kome popularnost niti raste, niti opada. CarbonNYC / Flickr.com IZVOR: TANJUG Prema najnovijoj studiji, vegetarijanci su češće samci, a statistike pokazuju da se broj vegetarijanaca u Americi ni...
Com Content 1556 48
Najveća ekološka kriza u SAD trajaće do avgusta ... Gusta sirova nafta je već zagadiala više od 110 kilometara obalskog pojasa Luizijane, ugrozivši krhke ekosisteme tamošnjih močvarnih predela i industriju lova i prerade ribe, koja je od vitalnog značaja za ovu američku priobalnu saveznu državu. Vlada SAD je prošle nedelje procenila da iz bušotine dnevno iscuri 12-19.000 barela (1,9 miliona do 3 miliona litara) nafte, što je znatno više od procene „Britiš petroleuma“, koja je iznosila 5 000 barela. Stručnjaci u Americi predlažu razl...
Com Content 532 48
Zimnica veverice... Dok napolju steže mraz, a visoki nanosi snega još nisu počeli da kopne,severnoamerička crvena veverica, grickajući bogate zalihe hrane koju jesakupila prethodne jeseni, baškari se u tunelu pod zemljom. Oveživotinjice žive uglavnom u četinarskim šumama. Svaka veverica imasvoju „okućnicu” – teritoriju čiji je prečnik oko dve stotine metara ina kojoj se nalazi drvo u čijoj šupljini stanuje, nekoliko stabalaprepunih šišarki, uzvišenje koje joj služi kao osmatračnica i trulodeblo na...
Com Content 513 48
Manje šnicli, zdravija planeta... Po novim istraživanjima Ujedinjenih nacija, pored teške industrije, saobraćaja i energetike, među najvećim zagađivačima planete je poljoprivreda, konkretnije, proizvodnja mesa, prenosi „Herald tribjun“.Bilioni životinjskih farmi širom sveta krivi su za 18 procenata ukupne emisije štetnih gasova u atmosferu, više čak i od aviona, autobusa i automobila. I na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Poljskoj, koja traje do petka, na kojoj učesnici nastoje da se dogovore oko no...

Komentari   

# Jelena 12-09-2009 12:55
Ova priča je užasna i nikada neću razumeti brutalna ubijanja životinja zbog mode... Ali, KAKVE OVO VEZE IMA SA LOVOM?? Krokodili su uzgajani na tim farmama, niko ih nije ulovio u prirodi.
+1 # Kathy 16-09-2009 19:25
Ima veze sa ubijanjem.
+1 # kamiondzija 23-09-2009 11:50
Krokodile love i u prirodi. A kakve veze ima da li su sa farme ili iz neke mocvare!!!??? Zivotinja je zivotinja ma gde ona rasla,i treba ih cuvati!A kako bi bilo da tebe neko "uzgaja&qu ot; na nekoj farmi za...kozu? Sve bih lovce skinuo do gole koze pa bi ih poterao da oni postanu lovina. A i ove sto vole prirodnu kozu i krzno takodje.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Briggite Bardot u suzama molila da se zauvek okonča lov na mladunce foka

Detaljnije »