Lov i Ribolov
Krokodili S

Delatnost koja još nije osetila svetsku ekonomsku krizu

Autor: CDC/DM | 12.07.2009. - 00:01

Ima je Ivana Tramp, ima je Kejt Mos, a Viktorija Bekam ih ima čak nekoliko: reč je o „Ermesovim“ tašnama, model „birkin“. nazvanom po glumici Džejn Birkin. Onaj ko hoće da kupi ovaj model mora mesecima da bude na listi čekanja. Najluksuznija „birkin“ tašna od krokodilske kože, ukrašena dijamantima izuzetno je skupa. Na jednoj aukciji 2005. postigla je cenu od 47.000 evra.

„Potražnja je ogromna“, kaže šef „Ermesa“ Patrik Tomas. Ovo preduzeće proizvede 300 torbi od krokodilske kože godišnje, a skupu kožu kupuje u blizini australijskog grada Darvina: na jednoj od najvećih farmi krokodila na svetu, na kojoj se gaji oko 50.000 ovih reptila. Kada napune dve godine i dostignu dužinu od oko dva metra, krokodili se omamljuju elektrošokovima i ubijaju hicem u potiljak. Koža sa njihovog stomaka se obrađuje i izvozi. Farma svake godine isporuči 12.000 ovakvih koža evropskim modnim kućama koje izrađuju luksuzne artikle.
 
Ove godine na svetskom tržištu će biti prodato ukupno 1,5 miliona krokodila, a 1997. ovaj broj je još bio manji od milion. Na ovom tržištu se kriza ne oseća. Najveći proizvođači su iz SAD i Australije.

Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.

Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih krokodila prave se kaiševi za satove, novčanici i cipele, dok se od većih primeraka prave tašne, futrole za laptop kompjutere i kožne jakne.
 
Za neku od tašni „Ermesa“ ili „Luja Vitona“ život su morala da polože do tri velika krokodila, jer štavionice obrađuju samo najbolje delove kože sa stomaka. Za naročito plemenit materijal važi koža specijalne vrste australijskog krokodila: svaki primerak ima šare koje se po individualnosti mogu uporediti sa ljudskim otiscima prstiju. Samo jedan jedni ugriz „drugara“ sa farme kožu može da učini bezvrednom. Mužjaci krokodila pri tom ogorčeno brane svoju teritoriju i skloni su agresivnosti, ali za to je na farmama pronađeno rešenje po imenu „krauding“: na površini veličine fudbalskog igrališta drže se stotine krokodila, a povišeni nivo stresa u ovakvim situacijama potiskuje njihov teritorijalni instinkt. „Kod krokodila ovo funkcioniše slično kao i kod živine“, kaže upravnik jedne od velikih farmi.

Nasuprot tome, krokodili od kojih se prave „Ermesove“ tašne gaje se u pojedinačnim kavezima. Da li to predstavlja zlostavljanje životinja? Pristalice ovog „novog trenda u industriji“ iznose argument da mozak krokodila nije veći od zrna graška i da se ove životinje u prirodi često danima ne miču s mesta, dok aktivisti društava za zaštitu životinja ipak upozoravaju da kavez ne sme biti tako tesan da životinja u njemu ne može da se okrene, jer je to onda definitivno mučenje.

„Ermes“ uverava da se u odgajivačnicama poštuju najviši standardi.

Organizacija za zaštitu životinja „Peta“ nedavno ih je oštro kritikovala zbog uzgoja krokodila za proizvodnju tašni, dok su druge organizacije sličnog tipa suzdržanije, s obzirom na to da masovno uzgajanje na farmama, u krajnjoj liniji, štiti krokodile od izumiranja. Sedamdesetih godina mnoge vrste krokodila su, naime, zbog komercijalnog lova skoro istrebljene. Zbog toga je i započelo formiranje prvih farmi, koje danas mnogi smatraju jednim od najvećih uspeha u zaštiti divljih vrsta od istrebljenja. Druga je priča koliko urbane lovce na „birkin“ tašne sve to uopšte interesuje.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 220 48
E-magazine... E-magazine su online novine sa temama iz oblasti zaštite čovekove okoline. Pored toga, ima dosta korisnih saveta o zdravoj ishrani, kao i kvalitetnih vegetarijanskih recepata.www.emagazine.com/january-february_2002/0102feat1.htmlE-magazine su online novine sa temama iz oblasti zaštite čovekove okoline. Na ovoj odabranoj adresi naći ćete zanimljiv članak o povezanosti problema gladi u svetu sa jedenjem mesa, kao i sve većim zagađenjem planete na kojoj živimo, takođe i neke neverovatne informacije...
Com Content 476 48
U Kragujevcu (ne) ubijaju pse i mačke?... Kragujevac je jedini grad u Srbiji koji se zvanično obavezao da neće vršiti eutanaziju životinja lutalica.Prema rečima rukovodioca kragujevačke "Zoohigijene" Aleksandra Gajića, u ovom prihvatilištu za pse i mačke lutalice u prethodnih godinu i po dana sterilisano je i vakcinisano, a potom vraćeno na ulice, oko dve hiljade životinja. Napomena urednika sajta: PITAMO SE da li je ova vest tačna, jer šinterske ekipe iz Kragujevca hvataju pse i po okolnim opštinama, na primer, u Velikoj Pla...
Com Content 198 48
Izveštaj iz klanice... Kada je krv prestala teći mesar je podigao glavu vola i počeo derati kožu sa nje. Vo se nastavio previjati. Bez kože glava je bila crvena, prošarana belim venama. Stojala je u položaju u kome ju je ostavio mesar, dok je sa nje s obe strane visila koža. Vo se i dalje nije prestajao trzati. Potom je jedan od mesara uhvatio jednu nogu, slomio je i odsekao. Lav Nikolajević Tolstoj Kroz vrata, nasuprot onih na kojima sam stajao, uveden je veliki, crveni, dobro utovljeni vol. Vukla su ga d...
Com Content 512 48
Vojvodina je najmanje pošumljena regija u Evropi... I pored odličnih uslova za razvoj mnogih šumskih vrsta drveća, Vojvodina je najmanje pošumljena, a time i najugroženija regija u Evropi. Standardi pošumljenosti EU su oko 41% a prema podacima iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo opštine Bačka Topola, Kula, Mali Iđoš, Bački Petrovac, Vrbas, Srbobran, Temerin, Inđija, Stara Pazova, Kikinda, Žitište i Plandište imaju stepen pošumljenosti ispod jedan odsto! Sa vojvođanskog tla godišnje nestaje sloj od 2,5 centimet...
Com Content 328 48
Odgovor na pismo u vezi pokretanja Peticije za azil II deo... Naravno, otvaranje azila nije jednostavan poduhvat. Neophodno je da opština obavi niz aktivnosti, od kojih u grubim crtama navodimo osnovne, minimalno potrebne. Dakle, izvesno je da je za realizaciju ove ideje potrebno dosta vremena, čak i kada bi opština brzo donela odluku o izgradnji azila. ===================================Ovaj tekst je odgovor na pitanje (ispod) koje nam je stiglo za Pravnika Udruzenja. Objavljujemo ga sa nadom da ce ovaj odgovor pomoci jos mnogim ljudima koje muc...

Komentari   

# Jelena 12-09-2009 12:55
Ova priča je užasna i nikada neću razumeti brutalna ubijanja životinja zbog mode... Ali, KAKVE OVO VEZE IMA SA LOVOM?? Krokodili su uzgajani na tim farmama, niko ih nije ulovio u prirodi.
+1 # Kathy 16-09-2009 19:25
Ima veze sa ubijanjem.
+1 # kamiondzija 23-09-2009 11:50
Krokodile love i u prirodi. A kakve veze ima da li su sa farme ili iz neke mocvare!!!??? Zivotinja je zivotinja ma gde ona rasla,i treba ih cuvati!A kako bi bilo da tebe neko "uzgaja&qu ot; na nekoj farmi za...kozu? Sve bih lovce skinuo do gole koze pa bi ih poterao da oni postanu lovina. A i ove sto vole prirodnu kozu i krzno takodje.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

E-magazine

Detaljnije »