Jelen S.
Kako neko može imati srca da ubije ovakva stvorenja?

13. januar, 2009. - Jennifer Viegas - Discovery news

Lov ima toliko trajan uticaj na populaciju zivotinja da dovodi do menjanja izgleda i ponašanja nekih vrsta - pokazuje najnovije istraživanje.

Naučna studija, objavljena u ovonedeljnom izdanju univerzitetskog biltena Proceedings of the National Academy of Sciences, prvi je naučni rad koji upoređuje stepen promena kod životinjskih vrsta koje čovek lovi, zatim promena koje nastaju prirodnim putem - kao posledica poplava, bolesti ili suše, i na kraju promena koje su nastale kao posledica delovanja coveka, zbog zagađenja i nestanka staništa.

Jedno od objašnjenja za uočene promene kod životinja koje su na meti lovaca je da oni najčešće ciljaju na jedinke određene starosti i veličine, time ih uklanjajuci iz populacije koja produžava samu vrstu.

"Ironija je u tome što mnogi lovački i ribolovački propisi ohrabruju lovce i ribolovce da ciljaju na veće jedinke" kaze glavni autor studije Darimont za Discovery News.

"Na primer, ribe manje od određene veličine se često moraju vraćati natrag u vodu, pa tako određeni propisi mogu zapravo stvoriti nove evolutivne uslove koji dovode do brzih promena koje smo uočili" dodaje Darimont, viši saradnik u odeljenju za studije o životnoj okolini ( Department of Environmental Studies ) na Univerzitetu Kalifornija u gradu Santa Cruz.

On i njegovi saradnici su analizirali 40 "ljudskih predatorskih sistema" koji obuhvataju 29 životinjskih vrsta uključujući ribe, kopitare pa čak i biljke.

Istraživači su otkrili da je, u 95 % slučajeva, lov koji sprovode ljudi bio razlog smanjenja veličine tela i rogova kod mnogih zivotinja. Kod 97% posmatranih zivotinja, lov je dovodio do parenja životinja u mlađem uzrastu.

Darimont kaze da vrsta Bighorn ovce iz oblasti Alberta, u Kanadi, predstavlja tipičan primer, pošto je za samo trideset godina došlo do njihovog smanjenja od 20% u veličini tela i rogova. On dodaje da je kao posledica ribolova, bakalar sa istočne obale Atlantika pomerio vreme prvog mrešćenja sa oko 6 godina na oko 5 godina za jako kratak period, u poslednjih samo 20 godina!"

U praktično svim posmatranim slučajevima, lov od strane ljudi - a naročito masovno izlovljavanje ribe poput onoga sa ogromnim mrezama koje se vuku po dnu mora, pretiče prirodne procese za preko 300%. Pitanje do koga se dolazi je: da li lovci trajno oblikuju populaciju životinja i da li uočene promene odslikavaju privremene demografske promene ili genetsku evoluciju?

Po svemu sudeći, vrlo moguće je da se radi o oba.

"Neki od uočenih promena ponašanja verovatno predstavljaju skrivene genetske promene koje se prenose na naredne generacije," objasnjava Darimont. "Kod izlovljavanja mrežama koje ribu hvataju za škrge, na primer, evolucija moze favorizovati manje ribe koje prolaze kroz mrežu. Te manje jedinke imaju više šansi da prežive, da se razmnožavaju, i da prenesu svoje gene fizički manjem nasledstvu."

"Nasuprot tome, neke od promena najverovatnije ne obuhvataju i genetske promene, što je proces koji nazivamo plasticitetom," dodaje on. "Na primer, prevremeno razmnožavanje se može desiti i kao posledica izobilja hrane koje deli manja populacija riba."

Jeff Hutchings, profesor biologije na Dalhousie Univerzitetu u Novoj Škotskoj rekao je za Discovery News da je naučnicima već izvesno vreme poznato da žetva kao sezonska pojava može uticati na ispoljavanje odredjenih osobina. On je, međutim, iznenađen velikim stepenom razlika izmedju promena uzrokovanih lovom i promena koje su izazvane drugim razlozima. "Razlike su neverovatne," kaze on.

Uprkos očiglednoj šteti koja se nanosi ekosistemima, Darimont kaže da ljudi i dalje mogu preokrenuti stvari na pravi put.

"U kontekstu lova koji ljudi sprovode, ukoliko je cilj da se minimiziraju ili eliminišu efekti koje uzrokuje žetva, ključna stvar je da se značajno smanji stepen eksploatacije zemljišta kao i da se za ulov biraju jedinke iste veličine i starosti, odnosno, manji i mlađi (plen), baš kao što to čine prirodni predatori" zaključuje on.

Punjeni Covek

Tekst je preuzet sa sajta Životinjskog carstva.

Hunting 1
Masakr

Hunting 2
I onda se još neko čudi što su deca počela da muče i ubijaju po školama ?!?

Hunting 3
Od ubijanja životinja do ubijanja ljudi je jedan korak.

BearHunting
Dokle god bude lova, biće i ratova. Čovek danas nema potrebe da ubija životinje da bi se prehranio, a ubijanje iz obesti i zabave je ZLOČIN!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 452 48
O Udruženju Sloboda za životinje... Udruženje za zaštitu i prava životinja ''Sloboda za životinje'' je neprofitna nevladina organizacija bez stalnih izvora prihoda (finansiramo se od dobrovoljnih prihoda i od članarina članova udruženja) i bez radnih mesta tj. nema zaposlene ljude. Celokupan naš rad sastoji se od volonterskih aktivnosti članova i simpatizera udruženja. Udruženje za zaštitu i prava životinja ''Sloboda za životinje'' je neprofitna nevladina organizacija bez stalnih izvora prihoda (finansiramo se od dobrovoljnih ...
Com Content 287 48
Ptice selice nece da lete... Neobično visoke temeperature za ovo doba godine potpuno su poremetile ravnotežu u prirodi. Ptice selice apsolutno nemaju nikakvu želju da krenu u toplije krajeve, dok žabe i slepi miševi i ne spavaju zimski san.Neobično visoke temeperature za ovo doba godine potpuno su poremetile ravnotežu u prirodi. Ptice selice apsolutno nemaju nikakvu želju da krenu u toplije krajeve, dok žabe i slepi miševi i ne spavaju zimski san. Stručnjaci Instituta u Vestfaliji smatraju da su životinje pod stresom jer je...
Com Content 405 48
Oči... Pesma Stevana Beševića, objavljena u izdanju Srpske književne zadruge u Beogradu 1931."Oj-hoj-Oj-hoj"-odjeknu daleki zov. S proplanka stare šume odzva se isti glas,-Hajkači brzi krenuše u divlji lov;Po šiblju lom i prasak; to divljač traži spas....Pesma Stevana Beševića, objavljena u izdanju Srpske književne zadruge u Beogradu 1931. "Oj-hoj-Oj-hoj"-odjeknu daleki zov. S proplanka stare šume odzva se isti glas,-Hajkači brzi krenuše u divlji lov;Po šiblju lom i prasak; to divljač traži spas.... T...
Com Content 552 48
Lagerfeld: I životinje bi ubijale nas... Poznati modni dizajner, Karl Lagerfeld je bacio "rukavicu u lice" borcima protiv nošenja krzna, nazivajući ih detinjastim jer "živimo u svetu u kojem je meso na stolu najnormalnija stvar". Ulje na vatru dolio je izjavom da bi "životinje ionako ubile nas, samo kad bi imale priliku". Lagerfeld je u intervjuu za britanski Radio 4 izjavio da on sam ne nosi krzno, ali da i pored toga "ne vidi moralni problem" u vezi sa proizvodima od krzna. Poznati modni dizajner, Karl Lagerfeld je bacio "rukavicu...
Com Content 153 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (1. deo)... Johan Volfgang fon Gete (1749-1832), nemački pesnik i pisac " Religiozno strahopoštovanje prema onome što je ispod nas, obuhvata naravno i svet životinja i nalaže ljudima da poštuju i čuvaju ta stvorenja koja nastaju ispod njih. "Johan Volfgang fon Gete (1749-1832), nemački pesnik i pisac " Religiozno strahopoštovanje prema onome što je ispod nas, obuhvata naravno i svet životinja i nalaže ljudim...

Srodni članci (po ključnim rečima)

O Udruženju Sloboda za životinje

Detaljnije »