Lov i Ribolov
Jelen S.
Kako neko može imati srca da ubije ovakva stvorenja?

13. januar, 2009. - Jennifer Viegas - Discovery news

Lov ima toliko trajan uticaj na populaciju zivotinja da dovodi do menjanja izgleda i ponašanja nekih vrsta - pokazuje najnovije istraživanje.

Naučna studija, objavljena u ovonedeljnom izdanju univerzitetskog biltena Proceedings of the National Academy of Sciences, prvi je naučni rad koji upoređuje stepen promena kod životinjskih vrsta koje čovek lovi, zatim promena koje nastaju prirodnim putem - kao posledica poplava, bolesti ili suše, i na kraju promena koje su nastale kao posledica delovanja coveka, zbog zagađenja i nestanka staništa.

Jedno od objašnjenja za uočene promene kod životinja koje su na meti lovaca je da oni najčešće ciljaju na jedinke određene starosti i veličine, time ih uklanjajuci iz populacije koja produžava samu vrstu.

"Ironija je u tome što mnogi lovački i ribolovački propisi ohrabruju lovce i ribolovce da ciljaju na veće jedinke" kaze glavni autor studije Darimont za Discovery News.

"Na primer, ribe manje od određene veličine se često moraju vraćati natrag u vodu, pa tako određeni propisi mogu zapravo stvoriti nove evolutivne uslove koji dovode do brzih promena koje smo uočili" dodaje Darimont, viši saradnik u odeljenju za studije o životnoj okolini ( Department of Environmental Studies ) na Univerzitetu Kalifornija u gradu Santa Cruz.

On i njegovi saradnici su analizirali 40 "ljudskih predatorskih sistema" koji obuhvataju 29 životinjskih vrsta uključujući ribe, kopitare pa čak i biljke.

Istraživači su otkrili da je, u 95 % slučajeva, lov koji sprovode ljudi bio razlog smanjenja veličine tela i rogova kod mnogih zivotinja. Kod 97% posmatranih zivotinja, lov je dovodio do parenja životinja u mlađem uzrastu.

Darimont kaze da vrsta Bighorn ovce iz oblasti Alberta, u Kanadi, predstavlja tipičan primer, pošto je za samo trideset godina došlo do njihovog smanjenja od 20% u veličini tela i rogova. On dodaje da je kao posledica ribolova, bakalar sa istočne obale Atlantika pomerio vreme prvog mrešćenja sa oko 6 godina na oko 5 godina za jako kratak period, u poslednjih samo 20 godina!"

U praktično svim posmatranim slučajevima, lov od strane ljudi - a naročito masovno izlovljavanje ribe poput onoga sa ogromnim mrezama koje se vuku po dnu mora, pretiče prirodne procese za preko 300%. Pitanje do koga se dolazi je: da li lovci trajno oblikuju populaciju životinja i da li uočene promene odslikavaju privremene demografske promene ili genetsku evoluciju?

Po svemu sudeći, vrlo moguće je da se radi o oba.

"Neki od uočenih promena ponašanja verovatno predstavljaju skrivene genetske promene koje se prenose na naredne generacije," objasnjava Darimont. "Kod izlovljavanja mrežama koje ribu hvataju za škrge, na primer, evolucija moze favorizovati manje ribe koje prolaze kroz mrežu. Te manje jedinke imaju više šansi da prežive, da se razmnožavaju, i da prenesu svoje gene fizički manjem nasledstvu."

"Nasuprot tome, neke od promena najverovatnije ne obuhvataju i genetske promene, što je proces koji nazivamo plasticitetom," dodaje on. "Na primer, prevremeno razmnožavanje se može desiti i kao posledica izobilja hrane koje deli manja populacija riba."

Jeff Hutchings, profesor biologije na Dalhousie Univerzitetu u Novoj Škotskoj rekao je za Discovery News da je naučnicima već izvesno vreme poznato da žetva kao sezonska pojava može uticati na ispoljavanje odredjenih osobina. On je, međutim, iznenađen velikim stepenom razlika izmedju promena uzrokovanih lovom i promena koje su izazvane drugim razlozima. "Razlike su neverovatne," kaze on.

Uprkos očiglednoj šteti koja se nanosi ekosistemima, Darimont kaže da ljudi i dalje mogu preokrenuti stvari na pravi put.

"U kontekstu lova koji ljudi sprovode, ukoliko je cilj da se minimiziraju ili eliminišu efekti koje uzrokuje žetva, ključna stvar je da se značajno smanji stepen eksploatacije zemljišta kao i da se za ulov biraju jedinke iste veličine i starosti, odnosno, manji i mlađi (plen), baš kao što to čine prirodni predatori" zaključuje on.

Punjeni Covek

Tekst je preuzet sa sajta Životinjskog carstva.

Hunting 1
Masakr

Hunting 2
I onda se još neko čudi što su deca počela da muče i ubijaju po školama ?!?

Hunting 3
Od ubijanja životinja do ubijanja ljudi je jedan korak.

BearHunting
Dokle god bude lova, biće i ratova. Čovek danas nema potrebe da ubija životinje da bi se prehranio, a ubijanje iz obesti i zabave je ZLOČIN!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1809 48
Otvoreno pismo premijeru Srbije Aleksandru Vučiću... Poštovani gospodine Vučiću, sa žaljenjem pratimo Vaš dvogodišnji rad na “oporavku posrnule srpske poljoprivrede", kako opisujete na kraju dolazak vlasnika nemačke kompanije "Tenis" Klemensa Tenisa, koji želi da pravi profit za svoju kompaniju tako što će početi uzgoj 1 500 000 svinja na 15 000 hektara plodne zemlje u Srbiji. Nedvosmisleno i oštro se protivimo tome jer se udruženje Sloboda za životinje zalaže za očuvanje prirode, zdravlje ljudi i životinja i njihov opstanak. Poštovani gospodin...
Com Content 364 48
Opasno zagrevanje mora... U Boki kotorskoj izmerena temperatura mora od 33 stepena, što se može vrlo negativno odraziti na živi svet. Prema rečima direktora kotorskog Instituta za biologiju mora Sretena Mandića, temperatura mora viša od 30 stepeni opasna je za živi svet mora, posebno za sesilne organizme, poput školjki. "Ako je temperatura na površini 30 stepeni, jedini način je da uzgajivači nasade školjki spuste na par metara dublje jer jedino tako mogu da prežive" 9. jul 2007. | 09:23 | Izvor: FoNet Kotor -...
Com Content 412 48
Večna Treblinka - Predgovor od predsednice... Knjiga Čarlsa Patersona „Večna Treblinka – naše postupanje prema životinjama i holokaust“ na vrlo jednostavan način predočava čitaocu vezu između nastanka masovnog uzgoja životinja i klanica, eksperimentisanja na njima u istraživačke svrhe i logora smrti nastalih za vreme Hitlerove Nemačke. Knjiga je posvećena nobelovcu Isaku Baševisu Singeru i Paterson je sažima na samom početku njegovim citatom: „...U svom odnosu prema njima svi ljudi su nacisti; životinjama je to večna...
Com Content 1712 48
Vrane napadaju prolaznike u Beogradu... Tekstovi o napadima vrana na prolaznike u Beogradu, zanimljivosti o inteligenciji vrana i mala škola prepoznavanja evropskih vrsta vrana. U parku, između ulica Luja Adamiča i Pohorske, jato vrana uznemirava prolaznike. U Zavodu za zaštitu prirode kažu da je ponašanje ptica prirodno, jer štite mlade.   Oprez, ptice napadajuB. CARANOVIĆ | 03. jun 2009. U parku, između ulica Luja Adamiča i Pohorske, jato vrana uznemirava prolaznike. U Zavodu za zaštitu prirode kažu da je ponašanje ptica prir...
Com Content 1704 48
Najnovija istraživanja: Krajnji rezultat GMO hrane je smrt... Zajednički eksperiment u sklopu nekoliko instituta i naučnika otkrili su da hrčci hranjeni sa genetski modifikovanom hranom proizvode potomke koji nisu u stanju da proizvedu četvrtu generaciju potomaka.Naučnik Aleksej Surov je opisao eksperiment gde su posmatrali ponašanje hrčaka,njihovo dobijanje na težini i natalitet u nekoliko generacija. Posle rođenja druge generacije hrčaka, primetili su sporije stope rasta i seksualne zrelosti. Sledeća generacija je bila sterilna.Tehnički, krajnji rezultat...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Otvoreno pismo premijeru Srbije Aleksandru Vučiću

Detaljnije »