Lov i Ribolov
Jelen S.
Kako neko može imati srca da ubije ovakva stvorenja?

13. januar, 2009. - Jennifer Viegas - Discovery news

Lov ima toliko trajan uticaj na populaciju zivotinja da dovodi do menjanja izgleda i ponašanja nekih vrsta - pokazuje najnovije istraživanje.

Naučna studija, objavljena u ovonedeljnom izdanju univerzitetskog biltena Proceedings of the National Academy of Sciences, prvi je naučni rad koji upoređuje stepen promena kod životinjskih vrsta koje čovek lovi, zatim promena koje nastaju prirodnim putem - kao posledica poplava, bolesti ili suše, i na kraju promena koje su nastale kao posledica delovanja coveka, zbog zagađenja i nestanka staništa.

Jedno od objašnjenja za uočene promene kod životinja koje su na meti lovaca je da oni najčešće ciljaju na jedinke određene starosti i veličine, time ih uklanjajuci iz populacije koja produžava samu vrstu.

"Ironija je u tome što mnogi lovački i ribolovački propisi ohrabruju lovce i ribolovce da ciljaju na veće jedinke" kaze glavni autor studije Darimont za Discovery News.

"Na primer, ribe manje od određene veličine se često moraju vraćati natrag u vodu, pa tako određeni propisi mogu zapravo stvoriti nove evolutivne uslove koji dovode do brzih promena koje smo uočili" dodaje Darimont, viši saradnik u odeljenju za studije o životnoj okolini ( Department of Environmental Studies ) na Univerzitetu Kalifornija u gradu Santa Cruz.

On i njegovi saradnici su analizirali 40 "ljudskih predatorskih sistema" koji obuhvataju 29 životinjskih vrsta uključujući ribe, kopitare pa čak i biljke.

Istraživači su otkrili da je, u 95 % slučajeva, lov koji sprovode ljudi bio razlog smanjenja veličine tela i rogova kod mnogih zivotinja. Kod 97% posmatranih zivotinja, lov je dovodio do parenja životinja u mlađem uzrastu.

Darimont kaze da vrsta Bighorn ovce iz oblasti Alberta, u Kanadi, predstavlja tipičan primer, pošto je za samo trideset godina došlo do njihovog smanjenja od 20% u veličini tela i rogova. On dodaje da je kao posledica ribolova, bakalar sa istočne obale Atlantika pomerio vreme prvog mrešćenja sa oko 6 godina na oko 5 godina za jako kratak period, u poslednjih samo 20 godina!"

U praktično svim posmatranim slučajevima, lov od strane ljudi - a naročito masovno izlovljavanje ribe poput onoga sa ogromnim mrezama koje se vuku po dnu mora, pretiče prirodne procese za preko 300%. Pitanje do koga se dolazi je: da li lovci trajno oblikuju populaciju životinja i da li uočene promene odslikavaju privremene demografske promene ili genetsku evoluciju?

Po svemu sudeći, vrlo moguće je da se radi o oba.

"Neki od uočenih promena ponašanja verovatno predstavljaju skrivene genetske promene koje se prenose na naredne generacije," objasnjava Darimont. "Kod izlovljavanja mrežama koje ribu hvataju za škrge, na primer, evolucija moze favorizovati manje ribe koje prolaze kroz mrežu. Te manje jedinke imaju više šansi da prežive, da se razmnožavaju, i da prenesu svoje gene fizički manjem nasledstvu."

"Nasuprot tome, neke od promena najverovatnije ne obuhvataju i genetske promene, što je proces koji nazivamo plasticitetom," dodaje on. "Na primer, prevremeno razmnožavanje se može desiti i kao posledica izobilja hrane koje deli manja populacija riba."

Jeff Hutchings, profesor biologije na Dalhousie Univerzitetu u Novoj Škotskoj rekao je za Discovery News da je naučnicima već izvesno vreme poznato da žetva kao sezonska pojava može uticati na ispoljavanje odredjenih osobina. On je, međutim, iznenađen velikim stepenom razlika izmedju promena uzrokovanih lovom i promena koje su izazvane drugim razlozima. "Razlike su neverovatne," kaze on.

Uprkos očiglednoj šteti koja se nanosi ekosistemima, Darimont kaže da ljudi i dalje mogu preokrenuti stvari na pravi put.

"U kontekstu lova koji ljudi sprovode, ukoliko je cilj da se minimiziraju ili eliminišu efekti koje uzrokuje žetva, ključna stvar je da se značajno smanji stepen eksploatacije zemljišta kao i da se za ulov biraju jedinke iste veličine i starosti, odnosno, manji i mlađi (plen), baš kao što to čine prirodni predatori" zaključuje on.

Punjeni Covek

Tekst je preuzet sa sajta Životinjskog carstva.

Hunting 1
Masakr

Hunting 2
I onda se još neko čudi što su deca počela da muče i ubijaju po školama ?!?

Hunting 3
Od ubijanja životinja do ubijanja ljudi je jedan korak.

BearHunting
Dokle god bude lova, biće i ratova. Čovek danas nema potrebe da ubija životinje da bi se prehranio, a ubijanje iz obesti i zabave je ZLOČIN!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 491 48
Prvi, drugi i četvrti oktobar - Svetski dani posvećeni vegetarijanstvu i životinjama... 01. 10. - Svetski dan vegetarijanske ishrane, 02. 10. – Svetski dan farmskih životinja i 04. 10. – Svetski dan zaštite životinjaStočarska industrija - veći krivac za klimatske promene od ukupnog transportnog sektoraUzgoj životinja za hranu uz ogromnu potrošnju prirodnih resursa i velike ekološke štete, direktno izaziva i globalno zagrevanje. Usvajanje vegetarijanske ishrane ima veće efekte u smanjivanju globalnog zagrevanja od smanjenja emisije gasova iz automobila ili elektrana. 01. 10. - S...
Com Content 1470 48
HITNO - Obaveštenje o mogućem kršenju propisa o dobrobiti životinja na ergeli Zobnatica... Poštovani, prema članu 3. stav 3. Zakona o dobrobiti životinja, dužnost svakog građanina Republike Srbije je da spreči i prijavi ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovog života, zdravlja i dobrobiti, te Vas obaveštavamo da imamo informacije da vlasnici čuvene ergele Zobnatica - Akcionarsko društvo za poljoprivrednu proizvodnju ZOBNATICA iz Bačke Topole nameravaju da do kraja ove godine konje sa imanja prodaju ili UBIJU (daju na kla...
Com Content 234 48
Bajkalska krvava bajka... Bajkalsko jezero je jedinstveno čudo prirode nastalo pre više od 20 miliona godina. Duboko 1637m, to je najdublje jezero na svetu i čini jednu petinu ukupne zalihe slatke vode na planeti. Životno je stanište za veliki broj retkih životinjskih i biljnih vrsta, uključujuči i jedinu slatkovodnu foku.Bajkalsko jezero je jedinstveno čudo prirode nastalo pre više od 20 miliona godina. Duboko 1637m, to je najdublje jezero na svetu i čini jednu petinu ukupne zalihe slatke vode na planeti. Životno je sta...
Com Content 152 48
Veliki duhovi svog vremena o lovu (2. deo)... Hubert Vajncirl (1935), bivši predsednik Saveza za čovekovu okolinu i zaštitu prirode (u SRN) " Svaka stvar ima svoje vreme. Vreme lova je prošlo. " Bernard Grcimek (1909-1989), nemački zoolog i autor filmova o životinjama " Nikada mi nije bilo jasno kako neko može da se raduje kada ubije životinju. " Hubert Vajncirl (1935), bivši predsednik Saveza za čovekovu ...
Com Content 427 48
Kampanja informisanja o klimatskim promenama... Konferencije o klimatskim promenama na Baliju.Promena klime na Zemlji – SF ili sumorna buducnost?Neki ljudi pricaju o nastupajucim klimatskim promenama na Zemlji, o globalnom zagrevanju koje ce uticati na smanjenje ledenih naslaga na polovima i podizanju nivoa mora te ce to dovesti do velikih katastrofa u prirodi. Drugi, kažu da je to loš SF, da se nepotrebno uznemiravamo, da se ništa novo i opasno ne dogadja, stvari se drže “pod kontrolom”. Oni kažu da je Al Gorov film “Nepore...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Prvi, drugi i četvrti oktobar - Svetski dani posvećeni vegetarijanstvu i životinjama

Detaljnije »