Lov i Ribolov

Ovo nije zvanični izveštaj. Činjenice o lovu i lovcima u Italiji viđene su očima očevica i ''izveštaj'' je sačinjen na osnovu činjenica viđenih na terenu, tokom višemesečnog boravka u Italiji. U nastavku sledi poređenje sa situacijom u Srbiji.

Zona Zastite, Zabranjen Lov, M
Zona zaštite, zabranjen lov.

Poljoprivrednim područjima severa Italije protiče veoma mnogo kanala, dubljih i plićih, širih i užih, koji su prilično čisti i u njima žive manje i veće vrste riba i rečni rakovi. Oko njiva i kanala nalaze se manja područja šume, zapravo više veštačkih nasada, uglavnom topola. Obilaskom terena može se uočiti da je lovcima dozvoljeno da pucaju samo na manjem ograničenom području (male površine na kojima je dozvoljen lov, retke su) i da su životinje najvećim delom zaštićene zakonom i žutim, ponegde crvenim tablama sa natpisom ''Divieto di caccia'' (Zabranjen lov) i ''Oasi di protezione (Oaza zaštite ili zaštićeno područje), kao i da je na većini privatnih poseda zabranjen lov. Na nekim delovima kanala (regulisanog toka pomoću ustava i malih brana, kao i usmeravanjem i deljenjem toka vode u više manjih kanala) stoje natpisi o zabrani ribolova - ''Divieto di pesca'', ''Zona di ripopolamente ittico'' (ovo se verovatno odnosi na zonu za oporavak ribljeg fonda).

Zabranjen Lov Na Privatnom Posedu  Divieto Di Caccia, Proprieta Privata, M. 

Divieto di caccia, proprieta privata (zabranjen lov, privatni posed). Iza ove kapije nalazi
se veća površina zemljišta sa zasadom drveća i manjim jezerom punim riba i divljih pataka.


Kada se krene u šetnju po prirodi, često se desi da se ne moze ići dalje zato što put preseče neki od brojnih kanala ili rečica. Tako je u nekim delovima severa Italije u kojima su kanali za odvodnjavanje i navodnjavanje veoma brojni. Voda koja njima protiče je veoma čista.

Cerea, Priroda Pored Jednog Od Mnogih Kanala   I Ovde Je Zabranjen Lov, M.
I ovde je lov zabranjen. Posmatrači mnogobrojnih ptica šetaju okolo.

Tu se može videti mnogo vodenih ptica, poput divljih pataka, sivih i velikih belih čaplji i drugih, a verovatno ima i vodomara pošto su na nekim zaštićenim područjima prikazani na tablama o prisutnosti vrsta ptica na određenom području. Ima veoma mnogo ptica pevačica, ne samo van gradova nego i u samim naseljima, među ljudima, jer su njihovi lepo uređeni vrtovi i parkovi prepuni drveća, žbunja i puzavica i ptice neuznemiravano od ljudi žive svoje živote, ulepšavajući svojim cvrkutom početak proleća. Imaju veoma mnogo ptica i po broju i po bogatstvu vrsta. Tu, sasvim blizu ljudi, žive i kod nas veoma retke vrste ptica, poput pupavaca, raznih vrsta detlića, više vrsta ptica grabljivica, ima mnogo kukavica itd. U Srbiji, radi poređenja, ima veoma malo ptica, posebno po gradovima i njihovoj okolini, jer ih (krivo)lovci i balkanska mafija koja se bavi nelegalnom trgovinom pticama masovno ubijaju (pa čak i pojedinci koji ih radi ''razonode'' love zbog ''uzgoja'' u kavezima, i ubijaju ptice - uključujući i decu koja povređuje i ubija ta nedužna bića).

Kacket Policajca Zaduzenog Za Lovce 1, M.
Kapa policajca zaduženog za lovce, iza stakla službenog automobila, sa natpisom
"Guardia venatoria giurata enalcaccia". Na znaku se nalazi crtež šljuke u letu.


I ne samo to: u Italiji postoji čak i posebna vrsta policije, u službenim uniformama, naoružana, koja ima svu opremu za kontrolu lovaca i sprečavanje nelegalnog lova u zaštićenim područjima, kojih ima znatno više nego lovnih područja. Takvi policajci imaju i posebna službena auta, obojena kamuflažnom bojom, i sa posebnim noćnim farovima. Oni su službenici italijanskog Ministarstva poljoprivrede i šumarstva.

Znak Stop Za Lovce, M.
Znak STOP za lovce, sa odgovarajućim natpisom na znaku.

Nalepnica Ministarstva Za Poljoprivredu I Sumarstvo Na Sluzbenom Autu, M.
Nalepnica Ministarstva poljoprivrede i šumarstva na službenom automobilu.

Sluzbeni Auto Policajca Za Lovce, Sa Nocnim Farovima, M.
Službeno vozilo policajca za lovce, sa posebnim noćnim farovima.

U Italiji postoje veoma aktivne grupe ornitologa, profesionalnih, kao i volontera koji vole i štite ptice. Organizuju se ture birdwatching-a (posmatranja ptica), oblika turizma i razonode koji je u usponu u svim razvijenijim zemljama.

S' obzirom na činjenično stanje u Italiji i veoma visok stepen zaštite prirode, jasno je zbog čega najgori ljudi iz Italije, željni lova bez kontrole, dolaze u zemlju poput naše, gde se ne primenjuju postojeći zakoni i lov nije zabranjen ČAK i u rezervatima i nacionalnim parkovima! Oni u Srbiji daju oduška svojim najnižim nagonima (pa i nagonu za ubijanjem nedužnih stvorenja), jer ovde to mogu raditi bez ikakve kontrole i mere, zahvaljujući tome što je u Srbiji veoma visok nivo korupcije i kriminala i skoro sve se može ako neko ima dovoljno novca.

Problem je i što u Srbiji nije regulisano zakonom da svako ko to želi može da zabrani lovcima da ubijaju životinje na privatnim posedima (na obradivim površinama, livadama, pašnjacima, u šumama itd.). Tako se dešava da neko prihranjuje divlje životinje u svojoj privatnoj šumi, da bi kasnije došli lovci i poubijali sve što nađu. 

Zbog nezajažljivih apetita lovaca, lovačkih udruženja, pa čak i nekih institucija koje bi trebalo da se bave zaštitom prirode, strada mnoštvo ptica i sisara, i drastično opada njihov broj... Mnoge vrste više nisu u mogućnosti da nadoknade broj ubijenih jedinki svojom prirodnom reprodukcijom, jer je broj ubijenih znatno veći od broja novorođenih.


Kada se naruši ravnoteža među vrstama u ekosistemima, postaje nemoguće ponovo je vratiti. Srbija se pretvara u pustoš, za razliku od Italije i drugih zemalja, gde se vodi računa o prirodi.


Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 621 48
Reke nestaju zbog nas... Tonuća sudbina Venecije uskoro bi mogla zadesiti gotovo pola milijardi ljudi koji žive u megapolisima poput Bangkoka. Istraživanja pokazuju da i delte reka – tonu. James Syvitski i njegove kolege sa Univerziteta Colorado proučavali su satelitske snimke i stare geografske atlase 33 rečne delte i otkrili su da je njih 24 utonulo zbog ljudskih delatnosti.   Mnoge reke, poput Crvene reke u Vijetnamu, bile su okosnica ekosistema i ljudskih aktivnosti, a danas su pustinje. U pitanju je niz činio...
Com Content 182 48
Šta se dešava sa planetom Zemljom?... Za poslednjih petnaestak godina moglo se primetiti sve prisutnije pitanje mogućnosti obrtanja magnetnih polova Zemlje. Fizičari su na početku sasvim stidljivo a sada sve glasnije u nekim naučnim časopisima upozoravali na ovu opasnost.Za poslednjih petnaestak godina moglo se primetiti sve prisutnije pitanje mogućnosti obrtanja magnetnih polova Zemlje. Fizičari su na početku sasvim stidljivo a sada sve glasnije u nekim naučnim časopisima upozoravali na ovu opasnost.Ipak takve informacije ostajale ...
Com Content 358 48
Otvoreno pismo Predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću povodom slučaja hrvatskh lipicanera... English version  Poštovani gospodine Predsedniče, ceneći Vašu brigu za životinje molimo Vas da se lično zauzmete da se ovaj slučaj reši pozitivno, preko naših zvaničnih institucija, za osamdesetak hrvatskih lipicanera vrhunskog genetskog porekla koji gladuje na imanju na Novom naselju u Novom Sadu. Njima je život ugrožen i oni su u očajnom stanju. Takodje želimo da Vas upoznamo da smo vest preneli i Udruženjima iz Hrvatske: Prijateljima Životinja iz Zagreba i Udruzi...
Com Content 1600 48
Ekstremni klimatski uslovi kao rezultat pogubnog uticaja ljudi na planetu... I manje informisani ljudi  su svedoci da se nešto dešava sa klimom na Zemlji. Sve je očiglednije da je to u direktnoj vezi sa pogubnim uticajem ljudi na ovu planetu – sve nas je više, sve su nam veći prohtevi, a resursi su ograničeni. Prirodni regulatorni mehanizmi su opasno narušeni i sada imamo posledice takvog stanja. Sve izraženije ekstremne klimatske promene jasno ukazuju na to, bilo da su to maksimalne temperature (porast prosečnih i maksimalnih temperatura skoro na svim delovim...
Com Content 470 48
Direktori potrovali divljač... Policija je podnela krivične prijave protiv Živana B., šefa proizvodnje Zemljoradničke zadruge ''Kovilj'', Dragana B., tehničkog direktora ''Agrosemena'' iz Sremske Mitrovice i Rajka I., tehničkog direktora ''Dipkoma'' iz Novog Sada. Oni se sumnjiče da su izazvali zagađenje životne sredine i prouzrokovali pomor divljači u koviljskom ataru.Policija je podnela krivične prijave protiv Živana B., šefa proizvodnje Zemljoradničke zadruge ''Kovilj'', Dragana B., tehničkog direktora ''Agrosemena'' iz Sr...

Komentari   

+1 # wolf 09-06-2008 19:50
D a li ce osvanuti ovakav dan i u Srbiji???
Ovde je potpuno isto krivolovac ili lovac, niko ne dira i nista ne pita ni jednog ni drugog...-;(((

Zato je Italijanima ovde raj da dodju u "turistick i" lov. Posto su kod sebe sve vec pobili...dobili policiju i zone zabrane lova, sada ce u jos vecem broju da potrce u Srbiju gde se jos uvek sve moze..pojedinci ce i dalje jos bolje da zaradjuju a nasa priroda ce se sakatiti jos vise jer ovde zaista radi ko sta hoce i kad hoce, bez ikakvih posledica. -:(
# Kathy 13-06-2008 02:26
Ne, u Italiji nisu sve pobili. Oni su zastitili svoje zivotinje, ali zato ubijaju nase, jer ovde nema ni zakona ni onih koji ih sprovode...
# Boško 18-07-2008 19:25
Lovačke strasti i njima sapripadno "milosrđe& quot; nisu nikakava "stara stvar"! U Italiji su "tipovi&qu ot;, koji sebe lovcima nazivaju, prećerali(zaigr ali se malko previše...),ali tamo belodano funkcioniše pravna država,pa njihovi lauferi dolaze "alternati vno" u "Meku Serbiju",g de se "SVE RADITI MOŽE,ali ne mora baš da znači..."! Pravodsuđe u Italiji je sporo i katastrofično neefikasno, ali očigledno je da izvršna vlast, valjano po važećim propisima deluje, pa tamošnji lovci sigurno imaju fobiju od onih raskrinkavajući h "farova&qu ot; na automobima boje njihovih lauferskih "pončoa&qu ot;!
-1 # borko 18-02-2009 12:35
koj će vama životinje kad vam samo brste hranu koju i vi jedete? bolje stavite prst na čelo o upotrebi pesticida i trovanju zemljišta, čemu to? moja preporuka je da pokupite prnje i zatvorite sajt...
-1 # petar 05-09-2009 23:40
Problem je i što u Srbiji nije regulisano zakonom da svako ko to želi može da zabrani lovcima da ubijaju životinje na privatnim posedima (na obradivim površinama, livadama, pašnjacima, u šumama itd.). Tako se dešava da neko prihranjuje divlje životinje u svojoj privatnoj šumi, da bi kasnije došli lovci i poubijali sve što nađu. OVAJ STO JE OVO PISAO JE BUDALA. GOSPODINE ILI GOSPODJO PRVO TREBA DA PROCITATE MALO ZAKON PA DA PISETE OVAKVE GLUPOSTI O NEKAKVOJ PRIVATNOJ ZABRANI. SAMO DRZAVA MOZE DA NESTO ZABRANI A VLASNIK POSEDA TO NE MOZE JER TU DIVLJAC NIJE NI PROIZVEO AI DA RESI SA TAKVOM PROIZVODNJOM NEMOZE DA ZAPOCNE BEZ NIZ ODOBRENJA KOJA SU NA NAJVISEM NIVOU STO I TREBA DA BUDE TAKO . A DA SE ZABRANI LOV JE NAJVECA GLUPOST JER NEMOZES NESTO ZABRANITI STO SE VEKOVIMA RADI.
+1 # Kathy 10-10-2009 10:50
Gospodine Petre,

Mi se borimo upravo protiv onoga sto govore i rade takvi kao sto ste Vi, jer Vi i Vase "kolege&qu ot; lovci su nam unistili zivotinjsko bogatstvo Srbije. A "usput&quo t; po neki od vas - slucajno ili namerno - upucate i nekoga od ljudi.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Reke nestaju zbog nas

Detaljnije »