Lov i Ribolov
Da je ubijanje, pardon, odstrel životinja u lovu dobar izvor zarade za neke ljubitelje prirode govore i razne afere koje se s vremena na vreme otkrivaju. Kada je januara 2004. godine prilikom zaplene oko deset tona zamrznute divljači u Italiji priveden jedan italijanski i dva državljanina SCG, afera „balkanske ptice” je ponovo oživela i pokazala zakulisane aktivnosti u našim šumama. Iz informacije italijanskih vlasti se ipak nije moglo saznati da li je u pitanju krivolov ili kršenje zabrane izvoza mesa koju je Evropska unija postavila SCG zbog straha od zagađenosti radijacijom.

Začuđujuće neobično brzo je reagovalo Republičko ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine koje je odbacilo svaku mogućnost da je u ovu novu aferu umešan bilo ko od upravljača ili korisnika lovnih područja ili preduzeća koje se bave izvozom divljači. U tekstu koji je objavljen u novosadskom listu Dnevnik od 11. februara tvrdi se da je “Ministarstvo sprovelo internu istragu i da nema reči o nekontrolisanom lovu, niti lovu trajno zaštićenih vrsta već se radi o ilegalnom izvozu određenog proizvoda . Prema raspoloživim podacima korisnici lovišta, preduzeća i Lovački savez nisu izvozili meso divljači u Italiju. Tokom januara samo su “Vojvodinašume“ izvezle manji kontingent mesa divljači u Makedoniju.”

Dakle, interna istraga… Mada nije jasno koliki je napor uložen i kolika je veličina takve vrste istrage, svima nama treba da je jasno da sve to rade neki ljudi koji nemaju veze sa lovom i šumama. Da bi otklonio bilo kakvu sumnju u ovu temeljnu istragu sve je u daljem tekstu potvrdio i kraći intervju sa predsednikom Lovačkog saveza Vojvodine Milošem Beukovićem. On, dakle “potvrđuje da ovde nema reči o organizovanom krivolovu već samo o nelegalnom izvozu divljači. On kaže da se radi o legalno ulovljenoj divljači koju je neko pokušao da prošvercuje preko granice. Po njegovim rečima, ovakvi incidenti su direktna posledica propadanja lovnog turizma u Srbiji i pomenute zabrane izvoza mesa u zemlje Evropske unije. Inostrani lovci koji dolaze da love kod nas najčešće žele i da ponesu sa sobom ulov, što zbog zabrane nije moguće. Zbog te zabrane već godinama trpi i lovni turizam koji je pre desetak godina kod nas bio veoma perspektivna delatnost.”

Eto u kojem grmu leži zec, što bi rekli lovci. Pa što bismo mi zabranjivali finim, bogatim lovcima da odnose svoj ulov svojim kućama preko granice kada to rade i naši lovci ovde i to je sasvim normalna stvar. U daljem tekstu se navode veličanstveni podaci o nekadašnjem obimu lovnog turizma u nas i plemenitoj želji da se on uvećava na radost stranih i domaćih lovaca: “Strani lovci su pre poslednjih ratova na našim prostorima lovili i do polovine ulovljenih srna, jarebica, a da su imali zapaženu ulogu u odstrelu zečeva i fazana. Do 1990. godine iz Austrije i Italije je dolazilo i do 10.000 lovaca. To je, naravno, donosilo dobar profit državi i lovno-turističkim organizacijama koje su mogle da razvijaju prateću infrastrukturu.”

Ali, ipak, navodi se dalje u tekstu: “Glavni problem kod lovnog turizma predstavlja ta zabrana izvoza mesa. Taj problem bi trebalo da reše ministarstva za poljoprivredu, za ekologiju, za trgovinu i turizam i za ekonomske odnose s inostranstvom. S druge strane, valja povećati ponudu divljači, uspostaviti red u turističkom prometu i ukinuti administrativne prepreke kao što su vizni režim i razne takse. Uz ovakve poteze možemo računati na profit od najviše dva miliona evra uz godišnju posetu do 3.000 stranih lovaca.”

I pored svih muka pri ubijanju životinja, kao i prehranjivanju preko zime, lovci čine sve što mogu, a to je: “Sve što mi kao Lovački savez, možemo da učinimo jeste da korigujemo cenovnik odstrela divljači tako da se naplaćuje samo pucanje, dok meso ostaje na našem tržištu – kaže Beuković.”

Stvarno strašno kako smo, eto, negostoljubivi prema svim tim lovcima. Nije dovoljno što za male pare mogu da rade šta hoće po šumama već im svakako moramo dati mogućnost da odnesu ulovljenu divljač da bi lepo napunili svoje duboke zamrzivače. A na tome možemo i da zaradimo, tj. ne baš svako, ali lovci svakako. Pa valjda će se malo žrtvovati naše drage životinje da bismo se pokazali kao dobri domaćini i ljubitelji dobrog zalogaja.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 458 48
Opšta pitanja o pravima životinja... PITANJE: Šta se podrazumeva pod pravima životinja? ODGOVOR: Pod pravima životinja podrazumeva se da životinje zaslužuju određeni pristup, koji uključuje u sebi pitanje šta je u njihovom najboljem interesu, nezavisno od toga da li ih ljudi smatraju "slatkima"; da li su korisne za ljude, da li pripadaju ugroženoj vrsti ili da li bilo koji čovek uopšte mari za njih (baš kao što i čovek ima svoja prava čak i ako nije lep, koristan, pa i ako ga niko ne voli). To znači shvatanje da životinje nisu naš...
Com Content 287 48
Ptice selice nece da lete... Neobično visoke temeperature za ovo doba godine potpuno su poremetile ravnotežu u prirodi. Ptice selice apsolutno nemaju nikakvu želju da krenu u toplije krajeve, dok žabe i slepi miševi i ne spavaju zimski san.Neobično visoke temeperature za ovo doba godine potpuno su poremetile ravnotežu u prirodi. Ptice selice apsolutno nemaju nikakvu želju da krenu u toplije krajeve, dok žabe i slepi miševi i ne spavaju zimski san. Stručnjaci Instituta u Vestfaliji smatraju da su životinje pod stresom jer je...
Com Content 503 48
Pas spasao četiri mačeta... U požaru u porodičnoj kući u australijskom gradu Melburnu, pas Leo rizikovao je svoj život kako bi spasao četiri mačeta. Kada je vatra već zahvatila čitavu porodičnu kuću i kad su svi uspeli da izađu iz nje, samo je Leo ostao unutra. Vatrogasci, koji su uspeli da obuzdaju vatru i uđu u kuću, bili su iznenađeni kada su pronašli psa kako u spavaćoj sobi štiti četiri mačeta. Leo je umalo nastradao zbog svoje hrabrosti.  U požaru u porodičnoj kući u australijskom gradu Melburnu, pas Leo...
Com Content 1640 48
Da li se majmuni smeju?... Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje. Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha"...
Com Content 1812 48
Zaustavimo Yulin festival psećeg i mačijeg mesa u Kini... Shodno tradiciji, i ove godine će više od 10.000 pasa stradati tokom godišnjeg održavanja nehumanog Festivala jedenja pasa u Kini. Neke od životinja će biti žive odrane, skuvane dok su još svesne, zaklane ili pretučene na smrt. Ista sudbina čeka i mačke. Bol je jezik koji svi razumemo. Izađite i podržite nas u protestu protiv održavanja ovog surovog festivala. Budimo glas za one koji nemaju glas.   Pridružite nam se u akciji pod nazivom: "Zaustavimo Yulin festival psećeg i mačijeg mesa ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Opšta pitanja o pravima životinja

Detaljnije »