Lov i Ribolov
×

Upozorenje

JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160377007995028
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/evu-newsletter-banner m.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160377007995028/evu-newsletter-banner m.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160377007995028
Gledajući emisije o prirodi i lovcima kojih na našim televizijama ima sve više, neobavešteni gledalac bi mogao pasti u zamku koju mu postavljaju lovci. U svim emisijama se glorifikuje lov i ubijanje životinja kao nešto divno, kao nešto iskonsko i prirodno.


Uemisiji “Naša lovišta” produkcijske kuće BMC, koja je emitovana na Televiziji Jesenjin iz Novog Sada 25. jula 2004. godine, prikazuje se kao velika avantura sačekivanje životinja u zasedi. Hrabri lovci naoružani najmodernijim snajperskim puškama, popnu se na objekat svima poznat kao čeka i tamo čekaju da padne noć. Kako tama pokrije tihi proplanak, iz šume se oprezno pojavljuju zečevi, ali i po koja divlja svinja. Pri mesečini je daleko lakše nanišaniti i pogoditi životinju koja je tu došla da nađe hranu za sebe, a možda i za svoje mladunce.

Komentar koji je pratio ovaj deo reportaže je glasio otprilike ovako: “ Ko će bolje znati gde će se pojaviti životinje od pravih ljubitelja prirode, a nema većih ljubitelja od lovaca itd itd”. Već sledeći kadrovi raskrinkavaju ovu “mudrost” lovaca, jer se blizu ivice šume nalazi mesto gde lovci prehranjuju životinje preko zime, tj. hrane ih na određenim mestima tako da znaju da će životinje kasnije rado obilaziti ta mestra očekujući da će tu naći hranu od velikodušnog davaoca. Ali, avaj, davaoc je došao da naplati poklon oduzimajući život. Pogođenu svinju prate svi lovci sa televizijskom kamerom zajedno. Komentar koji sledi je bio veoma zanimljiv. On glasi otprilike ovako: “Kako smo se približavail mestu gde je pala pogođena životinja, počeo je da nam se ubrzava puls!”. Malo dalje su, prateći krvavi trag, našli ubijenu divlju svinju, povezali joj noge i odvukli u lovački kamp, gde su se svi zajedno veselo fotografisali pored trofeja.

Jedna druga emisija nam je još bliže prikazala strast lova u našim krajevima. Ovoga puta radi se o emisiji “Lov i ribolov” koja se prikazuje svake nedelje na Trećem kanalu, a koja je bila emitovana otprilike mesec dana ranije. Kamera u ovome prilogu prati veliki broj lovaca pod punom lovačkom opremom kako se u nekom banatskom selu sprema u zimsku hajku na lisice. Lovaca ima toliko da popune stojeći čak dve traktorske prikolice. Zatim se vide kako na nekoj njivi pokrivenoj snegom u zasedi čekaju lisice. Na njihovu radost, pojavljuju se dve mlade lisice, ali kamera jasno beleži da je u pitanju ljubavni par koji igra svoju igru pred parenje. Jedna zaista lepa scena, koju čak i glas spikera komentariše, dok mladi lisac pokušava da skoči na svoju devojku. Ali, sledeći kadar je dizanje pušaka, nišanjenje i paljenje. Dve mrtve lisice na snegu i tu je, mislite, kraj ovoga priloga. Ali, ne, to nije bilo dovoljno, već sledi hvalospev prirodi i lovcima koji je vole i štite. Prosto da vam se prevrne stomak.
Ne verujem da je ovakav prilog mogao biti emitovan na bilo kojoj televiziji u nekoj zemlji gde postoji bar minimum zakona o zaštiti životinja. Ubijati životinje pri parenju i to posle puštati na televiziji? Da li je to ono što smo gledali u seriji “Opstanak” ili će naša deca zaključiti da je kod nas nešto drugo moderno?

Kao još jedan primer uobičajene lovačke propagande bih naveo jedan članak iz novosadskog Građanskog lista koji je objavljen u stalnoj subotnjoj rubrici “Lov i ribolov” 24. jula 2004. godine. Naslov članka glasi “Zov vabilice prevari i iskusnog mužjaka” gde se citiraju reči iskusnog lovca koji duvanjem u vabilicu od drveta imitira zov ženke i tako prevarom doziva mužjake srndaće. Jedan prilično jeftin trik, rekli bismo, ali nimalo naivnih posledica po mlade jelenove. Ipak, lovac ima milosti prema neiskusnim i premladim primercima, jer: “Kada se dovabi srndać, tada dvogledom treba osmotriti njegovu trofejnuvrednost, jer se ne puca na sve što se pojavi.

Treba znati da ima više razloga za odstrel. Prvi je sanitarni, drugi selektivni, treći uzgojni i tek četvrti trofejni. Ali, ako je grlo mlado i perspektivno, što bi se reklo “lepo ko gora”, da je u četvrtoj, petoj godini života i daje nadu da će naredne godine biti još bolje, ne treba uvek trčati za parama i ponuditi ga za odstrel. Greške u proceni vrednosti trofeja mogu se tolerisati za dva do četiri poena, gore ili dole. Sva veća odstupanja platiće onaj koji je pogrešio, a ne lovac turista. Imao sam prilike da vidim kako strani lovac neće da gađa, koji je nama domaćinima dao do znanja da će taj srndać tek dogodine biti u gazdinskoj zrelosti I da ga tek tada treba vaditi iz lovišta. ZnačI da se samo dobrom selekcijom dolazi do jakih trofeja”.

Eto čemu služe životinje u šumi, rečeno je bez ikakvog ustezanja.
Ali, da tu ima još nešto, videli smo u opisu pulsa koji raste li raste. O ovom dubokom doživljaju, neshvatljivom za ostale koji nisu nikada lovili, govori i lovac koji vabi srndaće. On ovaj osećaj opisuje doslovce ovako: “Već sutradan pokušao sam da ga imitiram i srndać je bukvalno dotrčao na petnaestak metara pred mene tražeći sagnute glave po zemlji karakterističan miris koje ženke luče iz žlezda na zadnjim nogama u vreme parenja.
To je uvek neverovatan osećaj. Raspali te tada lovačka groznica, pa ne znaš gde si. Sve ti se okrene…”
Da li se tu radi o ljubavi prema prirodi I životinjama koja je tako velika da se sva čula uzbude?
Stevan Živkov Andričin



Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 108 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (3. deo)... Mahatma Gandi, (1869-1048), vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:''Za mene život jagnjeta nije manje vredan od života čoveka. I nikadane bih radi čovečjeg tela oduzeo život nekom jagnjetu. Što je neko živobiće bespomoćnije, utoliko je veće njegovo pravo na ljudsku zaštitu odljudske okrutnosti.''Mahatma Gandi, (1869-1048), vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:''Najdublje osećam, da će duhovmi razvoj na jednoj izvesnoj tački od nas zahtevati da prest...
Com Content 1675 48
Održan Protest - Za Srbiju bez krzna 2011... Povodom obeležavanja Nedelje borbe protiv krzna, Udruženja Sloboda za životinje iz Beograda i Udruga Prijatelji životinja iz Zagreba, uz pomoć aktivista udruženja Feniks, Ljudi za životinje iz Beograda kao i zaštitnika životinja iz Novog Sada i uz prirsustvo stotinak gradjana, članova, aktivista,  prijatelja i ljubitelja životinja organizovali su u petak, 18.11.2011 Internacinalni Protestu protiv krzna pod nazivom: ZA SRBIJU BEZ KRZNA 2011, koji je bio održan na Trgu Republike od 11 do 12h....
Com Content 187 48
Predlog Vladi Republike Srbije... Molimo vas da usvojite postupak uvođenja člana u Ustav o zaštiti životinja koje do sada nisu bila objekti zaštite krivičnog prava, a čije je uvođenje podržalo više Udruženja za zaštitu životinja kod nas.Molimo vas da usvojite postupak uvođenja člana u Ustav o zaštiti životinja koje do sada nisu bila objekti zaštite krivičnog prava, a čije je uvođenje podržalo više Udruženja za zaštitu životinja kod nas. Predlog je da ovaj član Ustava glasi:„Svaka životinja ima pravo na život, odgovarajući svojoj...
Com Content 1536 48
Evropska vegetarijanska unija... Pogledajte sajt Evropske vegetarijanske unije (European vegetarian Union - EVU), koja objedinjava udruženja i nacionalne unije vegetarijanskih udruženja i organizacija iz različitih evropskih zemalja. Udruženje “Sloboda za životinje” je član EVU.   Pogledajte sajt Evropske vegetarijanske unije (European vegetarian Union - EVU), koja objedinjava udruženja i nacionalne unije vegetarijanskih udruženja i organizacija iz različitih evropskih zemalja. Udruženje “Slobod...
Com Content 1468 48
Pomoć za udomljavanje dva nestašna mačeta... Ovo su mačići za koje Vas molim za pomoć. To nisu obični mačići to su „jako nestašni mačići“ – sve su mi cveće poizvrtali i polomili, rade i ostale nevaljalštine, treba mi hitna pomoć. Majka ih je napustila pa su spali na komšijsku milostinju koja nažalost nije redovna i dovoljna. U pitanju su letošnji mačići, s tim da je jedno dosta krupnije od drugog. Nisu baš nešto fotogenični, ali ja ću pokušati da ih još malo doteram, čini mi se da su se već malo „popravili“. Kao što sam Vam ispričala, ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (3. deo)

Detaljnije »