Lov i Ribolov
×

Upozorenje

JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160675456164109
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/za dan proleca_260.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160675456164109/za dan proleca_260.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160675456164109
JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160675456139547
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/za dan proleca_260.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160675456139547/za dan proleca_260.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/160675456139547

DRUŠTVO,06:31, 18.01.2013.
Autor: Stevan Banković

Prihranjivanje Tzv. Divljaci Sr
Prihranjivanje tzv. "divljači" - originalno ispod ove fotografije stoji "Prizor iz lovišta kojim se
dobro gazduje", a mi dodajemo da sumnjamo da je to prizor iz Srbije, pošto su tu lovci poubijali
srne i jelene, i nema ih u tolikom broju na jednom mestu...

Citiramo tekst objavljen u Kuriru, a koji predstavlja lovačku propagandu i širi neistine i dezinformacije:

Predatorske vrste su neophodne u prirodi. Odstranjuju slabe i bolesne jedinke i kontrolišu brojnost pojedinih vrsta, ali šta se dešava kad se previše razmnože?

Svaki lovac upitao se po ko zna koliko puta šta sve od divljači pojedu samo tokom jednog dana. U proleće, kad većina divljači ima mlade, gubici mogu biti ogromni. Nestaju cela legla zečeva, gnezda fazana i jarebica i, naravno, lanad.

Zimi, po velikom snegu, predatori relativno lako hvataju izgladnelu i prozeblu divljač, te ona, desetkovana, sledećeg proleća ne može da nadoknadi svoju brojnost. Kako izaći iz ovog vrzinog kola.

Odgovor je - kontrolisanim i organizovanim odstrelom. Međutim, kod nas su, kao po običaju, neusklađeni pojedini zakoni. Neke nevladine organizacije koje „štite životinje“ zdušno se zalažu za očuvanje pojedinih predatora, a najčešće zbog novca iz raznoraznih fondova „prijatelja“ sa Zapada. Hteli to ili ne, moramo priznati - a i statistički pokazatelji i iskustva starijih lovaca pokazuju to - da je, dok nije bilo tzv. zaštitara, u prirodi bilo mnogo više divljači. Neophodno je da se zapitamo zašto je to tako.

Na ovo pitanje bi ljudi iz struke trebalo da daju odgovore i da se pravna regulativa prilagodi tome, a ne da po inerciji prihvatamo sve što vidimo na Zapadu.

Organizovani lov na predatore mora da bude jedna od preventivnih aktivnosti kojom bi se njihov broj doveo na razumnu meru. Ova aktivnost bi očuvala neophodnu brojnost jedinki lovnih vrsta, ali i uticala na suzbijanje bolesti. Ovo se, naravno, ne odnosi na vrste čija je brojnost ugrožena (ris i medved). Pored konkretne koristi, taj lov je važniji jer se u njemu okuplja veliki broj lovaca, te se na tim skupovima razmenjuju iskustva, razgovara o problemima i druži.

Taj lov mora biti sistematski kontrolisan i dobro organizovan. Nažalost, u vecini slucajeva to kod nas nije praksa. U narednom periodu neophodno je poraditi na edukaciji lovaca i stručnih službi lovackih udruženja na tome kako ostvariti optimalnu brojnost predatora, ali i uskladiti propise.

Naši predatori

Predatore možemo podeliti prema brojnosti na tri grupe: one kojih ima u optimalnom broju, prenamnožene i ugrožene.

Optimalni: divlja mačka, kuna zlatica i belica

Prenamnoženi (uglavnom): vuk, šakal, lisica, domaće mačke i psi lutalice, ali i ptice grabljivice (Važna napomena postavljača ove vesti: ptice grabljivice su strogo zaštićene zakonima koji važe i u Srbiji, a  koja je potpisnica međunarodnih propisa kojima se to reguliše! Evropski vuk je vrsta koja nestaje širom Evrope, pa i u Srbiji.)

Ugroženi: ris, medved

Naravno, podaci o brojnosti variraju u pojedinim lovištima i može se desiti da negde neke vrste nema, a da je drugi deo zemlje prenaseljen njom.

Originalna vest objavljena je u Kuriru.

Dobili smo informaciju da tekstove ovakve sadržine “Kurir” preuzima od časopisa “Predator”, sa kojim sarađuje. Ipak, to “Kurir” ne lišava odgovornosti za objavljeno, jer redakcija tih dnevnih novina bira šta će objaviti.

**********************

Evo kako lovci "brinu" o divljim životinjama, tj. o vrstama koje nazivaju pojmom "divljač",a  posle optužuju prirodne predatore i "zaštitare" za smanjen broj jedinki ovih vrsta:

Ubijeni I Zaklani Srndaci Sr
Ubijeni i zaklani srndaći...

Ubijeni Srndac 1sr
Ovako se lovci hvale...

Evo još jedne vesti koja ilustrje gore napisano, i ko je zapravo plaćen od strane stranaca:

Stranci lovili tri dana na Fruškoj gori

18.01.2013.

Fruska Gora Lovci Stranci Odstreljena Divljac 2012 2013 Sr
Masakr divljih svinja, a u komentaru su ovo nazvali "odavanjem počasti ostreljenoj divljači"...

Odstreljeno je sedam veprova i 23 nazimeta

Pri kraju lovne sezone 2012/13. godine u Vorovu lovištu Nacionalnog parka „Fruška gora“organizovan je pogonski lov na divlje svinje za grupu od 15 inostranih lovaca, koji su proveli tri dana love'i. Prvog dana organizovan je pogonski lov na divlje svinje, koji je bio više nego uspešan. Odstreljeno je sedam veprova i 23 nazimeta.

Drugog dana organizovan je pogonski lov u lovištu Ležimir, a tre'eg dana pojedina;ni lov na krupnu trofejnu divljac u ogra]enom delu lovišta Nacionalni park „Fruška gora“ - Vorovo.

(D. C.)

Kurir

***********

Lovci optužuju „zaštitare“ ta smanjeni broj „divljači“, a upravo oni masovno uništavaju sve vrste, uključujući i one koje se nalaze na evropskim i svetskim listama ugroženih vrsta! Ovo dokazuju i tvrdnje iznete u ovom krajnje diskutabilnom tekstu, kojim se promoviše ubijanje vrsta koje bi svi trebalo da štite po međunarodnim konvencijama, koje je i Srbija potpisala!
O tome ko uništava „divljač“, dovoljno ilustruje samo nekoliko priloženih fotografija, a ovo je nažalost svakodnevnica širom Srbije... Prirodni predatori ne mogu ubiti toliko životinja za kratko vreme, kao što to urade lovci!

Molimo da u što većem broju pišete protestna pisma i mailove redakciji ovog dnevnog lista.
Autor ovog teksta objavljenog 18. januara 2013. godine je Stevan Banković.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1760 48
Obeležavanja Dana (veganskog) proleća... Prvi dan proleća je simbol ponovnog rođenja i obnove prirode. Taj dan je u svetu poznat i kao Dan bez mesa. Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje” tim povodom je 20. marta u 19h u Multimedijalnom centru “Reč” u ul. Vojvode Šupljikca 6 Beograd, organizovalo Vegan veče na kome su prisutni pogledali interesantan i informativan film “Dosije meso”.  Želimo ljude na ovaj dan podstaći da razmisle o svojoj ishrani, da razmisle da li žele i dalje biti saučesnici u mučenju i ...
Com Content 1810 48
Protest "Moja mama, moje mleko! Lažu te, nije tvoja kravica!"... Dragi prijatelji, Pomozite da se ljudima pokaže jednostavna istina o tome šta se događa teladima i kravama u mlečnoj industriji, kako bi razmislili o moralnom i etičkom problemu dobijanja i konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda. Pridružite nam se u Knez Mihailovoj u nedelju 05.06.2016 u 17h kod česme. Napravite i vi pano, plakat, poster ili drugi materijal na ovu temu i pomozite nam u deljenju letaka ili ponesite svoj I Pad da bi se na njemu prikazao film o patnji krava i teladi u mlečnoj indus...
Com Content 399 48
Pavijan usvojio pile... Usamljeni pavijan u jednom litvanskom privatnom zoološkom vrtu spasao je pre mesec dana jedno pile od sigurne smrti, i otad su dve životinje nerazdvojni drugari, saopštio je direktor vrta u lučkom gradu Klaipeda.Usamljeni pavijan u jednom litvanskom privatnom zoološkom vrtu spasao je pre mesec dana jedno pile od sigurne smrti, i otad su dve životinje nerazdvojni drugari, saopštio je direktor vrta u lučkom gradu Klaipeda.Pile je trebalo da bude posluženo kao hrana drugim stanovnicima vrta, ali je...
Com Content 206 48
Milion razloga zašto ne jesti meso kengura ili koristiti njihovu kožu... Zamislite ovo. Noć, majka sa svojim lijepim mladim kengurom u prostranoj unutrašnjosti Australije. To je prizor star milione godina. Ono što je novo jeste buka terenskog vozila. Ona se okrene prema buci pa se zapanji pred reflektorom. Puška prasne i metak prodre u njezin vrat.  Izudarani na smrt, gaženi, ili ostavljeni da umru od izgladnjivanja.Tako Australija postupa s 1,3 miliona mladih kengura svake godine nakonšto su njihove majke ubijene za meso ili kožu. Oni su nusproizvodi najveć...
Com Content 455 48
Pitanja o zlostavljanju, ubijanju životinja i o šinterima... PITANJE: Javljam se kao zabrinuti ljubitelj životinja i sam sam imao psa 13 godina i veoma sam iziritiran ophođenjem vlasnika crnog vučjaka; smatram da je veoma zapostavljen, ne hrane ga redovno, neredovno čiste, ide po svojim fekalijama i zimi se smrzava napolju. Želim da prijavim to da bi neko napokon intervenisao. Napomena: vlasnik poseduje oružje i voleo bih da ostane anonimno zbog nezgodnog vlasnika. Hvala najlepše. PITANJE: U ponedeljak ujutro oko 9 sati je neko autom udario psa na Banov...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Obeležavanja Dana (veganskog) proleća

Detaljnije »