Ubijene Lisice

 

Svake godine lovci širom Srbije organizuju njima poznate akcije ubijanja štetočina, ili kako to danas učtivo formulišu „akcije redukcije brojnosti predatora”. Istina je da to čine uglavnom zbog neznanja uloge predatora u prirodi ali i zbog velikog pritiska matičnih lovačkih društava i Lovačkog Saveza Srbije. Na nišanu se nalaze jastrebovi, sive vrane, svrake, lisice, šakali, tvorovi, kune i divlje mačke koje su nezaštićene vrste, ali i mnoge zakonom zaštićene vrste kao što su razne ptice grabljivice - orlovi belorepani, mišari, kopci, eje, vetruške, sove, gavranovi, lasice, stepski tvorovi. Velika većina pomenutih vrsta se hrani malim životinjama do veličine pacova, pre svega glodarima i nezamenljivi su regulatori njihove brojnosti.
 
Nakon ubijanja životinja, „zakleti ljubitelji i veliki poznavaoci prirode”, naši dragi lovci, seku kandže, šape i repove predatora i tako dobijaju poene koji ih oslobađaju obaveza u lovačkim društvima. A šta dobijaju ostali žitelji Srbije koji nisu lovci? Osim izrazito biološki osiromašene sredine, privremeno ili trajno se ozbiljno narušava ravnoteža i prekida lanac ishrane. Glodari se prenamnožavaju desetkujući useve i prenoseći mnoge zaraze. U toku 2007. godine smo bili svedoci čestih naslova u štampi u kojima se zemljoradnici žale na najezde glodara. Više puta su javnost šokirale vesti masovnih pojava trihineloze koje su direktno uzrokovane prenosom opakog parazita preko pacova.
 
Mišari, eje, vetruške, sove, lisice, šakali, tvorovi, kune, lasice i divlje mačke godišnje pojedu milijarde glodara u Srbiji. Istih onih malih glodara koji nas koštaju milione evra opasnih otrova. Samo jedan par sova godišnje ulovi voluharica, miševa i pacova koji pojedu hrane dovoljno da se nahrane 2 visoko-mlečne krave i proizvede 10.000 litara mleka. Lovci se hvale hiljadama ubijenih lisica, a prikrivaju puno više drugih krivolovljenih životinja. Njihove akcije se ne tiču samo njih samih. Od države (čitaj nas samih) su dobili na „gazdovanje” 2/3 površine Srbije, a vrlo je očigledno kako to čine. Interesuju ih samo „plemenite” životinjske vrste (one koje se jedu ili dobro prodaju stranim lovcima), a neplemenite (lovci nemaju direktne koristi) po njima nemaju ulogu u prirodi. Velika većina lovaca ne razlikuje više od po 10 vrsta ptica i sisara, a vrše ulogu „selektora i egzekutora” u prirodi u kojoj opstaje oko 380 vrsta ptica i više od 100 vrsta sisara.
 
Šta to štite lovci? Od koga nas to tako revnosno brane? Od nas samih? Većina životinja koje oni ubijaju strada zarad opstanka fazana, iste one ptice koja je izgubila svaki strah i koja se može rukom hvatati nakon puštanja u lovišta. Možda je potrebno napomenuti da je fazan donešen iz Azije u Evropu i da je ovde mnogo toga (lošeg) urađeno kako bi se on prilagodio i u sve većem broju izletao pred gladne nišane. U Srbiji se godišnje unese na desetine hiljada fazana u lovišta, a zarad njihove „zaštite” se potamane sve životinje koje najčešće i nemaju kontakt sa fazanima. Cenu ovakve besmislice plaćamo svi.
 
Tekst: Milan Ružić

Lovci 2

Tekst i ova fotografija preuzeti sa sajta Wild Serbia.


 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 405 48
Oči... Pesma Stevana Beševića, objavljena u izdanju Srpske književne zadruge u Beogradu 1931."Oj-hoj-Oj-hoj"-odjeknu daleki zov. S proplanka stare šume odzva se isti glas,-Hajkači brzi krenuše u divlji lov;Po šiblju lom i prasak; to divljač traži spas....Pesma Stevana Beševića, objavljena u izdanju Srpske književne zadruge u Beogradu 1931. "Oj-hoj-Oj-hoj"-odjeknu daleki zov. S proplanka stare šume odzva se isti glas,-Hajkači brzi krenuše u divlji lov;Po šiblju lom i prasak; to divljač traži spas.... T...
Com Content 456 48
Pitanja u vezi velikog broja pasa ''lutalica'' na ulicama... PITANJE: Interesuje me kako može da se reši problem 6-7 lutalica, pasa koji lutaju našim krajem i od kojih ne mogu ni odrasli da prođu slobodno, a pogotovo ne deca. Psi su stacionirani najviše kod Roma koji ih hrane. U pitanju je Kačarevo, Radnička ulica, deo posle fiskulturne. Obratili smo se i mesnoj zajednici i lokalnom veterinaru, nije ništa preduzeto nego se broj lutalica samo povećava. Posebno su agresivni ujutru do 10 sati i uveče. ODGOVOR: Ovakvi i slični problemi ne mogu se rešiti bez ...
Com Content 369 48
Poklanja 100.000 evra za lipicanere... Zagreb, Beograd -Nives Cimerman, kći nekadašnjeg konjičkog šampiona Radoslava Cimermana iz Hrvatske, iz Hrvatske dirnuta pričom o sudbini konja u Novom Sadu Dirnuta pričom o sudbini 20 lipicanera koji u Vojvodini umiru od gladi, a potomci su konja odvedenih iz ergele u Lipiku tokom rata u Hrvatskoj, Nives Cimerman je odlučila da proda imanje vredno 100.000 evra da bi bi im pomogla, javili su juče zagrebački mediji.Izvor: Fonet Zagreb, Beograd -Nives Cimerman, kći nekadašnjeg konjičkog šampi...
Com Content 1541 48
Učešće na vege samitu EVU-a u Švajcarskoj... Predstavnica udruženja „Sloboda za životinje“ učestvovala je na vege samitu Evropske vegetarijanske unije (EVU) u Krojclingenu (Kreuzlingen), u Švajcarskoj, od 30. aprila do 2. maja ove godine. Udruženje „Sloboda za životinje“ je punopravni član EVU-a, koja je samostalna organizacija u okviru Internacionalne vegetarijanske unije, i ima pravo glasa u ovoj organizaciji iako Srbija nije član Evropske unije (EVU čine zemlje Evropske unije, ali i nekoliko zemalja bivše Jugos...
Com Content 1471 48
Kako da pomognete napuštenim psima tokom zime?... Napravite jednostavnu kućicu za pse lutalice koja ce im pomoci u hladnim danima da prežive! Uzmite kartonsku ambalažu od bele tehnike koja se radi od dosta debelog presovanog kartona. Ostavite nailon sa kojim je spolja upakovana a unutra obložite takođe nailonom. Poklopac isecite tako da kuca ima ulaz i takođe obložite nepromočivim materijalom npr. lepljivim tapetom. Postavite neku prostirku na pod i stavite unutra hrane za pse.   Napravite jednostavnu kućicu za pse lutalice koja ce...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Oči

Detaljnije »