Lov i Ribolov

Ubijene Lisice

 

Svake godine lovci širom Srbije organizuju njima poznate akcije ubijanja štetočina, ili kako to danas učtivo formulišu „akcije redukcije brojnosti predatora”. Istina je da to čine uglavnom zbog neznanja uloge predatora u prirodi ali i zbog velikog pritiska matičnih lovačkih društava i Lovačkog Saveza Srbije. Na nišanu se nalaze jastrebovi, sive vrane, svrake, lisice, šakali, tvorovi, kune i divlje mačke koje su nezaštićene vrste, ali i mnoge zakonom zaštićene vrste kao što su razne ptice grabljivice - orlovi belorepani, mišari, kopci, eje, vetruške, sove, gavranovi, lasice, stepski tvorovi. Velika većina pomenutih vrsta se hrani malim životinjama do veličine pacova, pre svega glodarima i nezamenljivi su regulatori njihove brojnosti.
 
Nakon ubijanja životinja, „zakleti ljubitelji i veliki poznavaoci prirode”, naši dragi lovci, seku kandže, šape i repove predatora i tako dobijaju poene koji ih oslobađaju obaveza u lovačkim društvima. A šta dobijaju ostali žitelji Srbije koji nisu lovci? Osim izrazito biološki osiromašene sredine, privremeno ili trajno se ozbiljno narušava ravnoteža i prekida lanac ishrane. Glodari se prenamnožavaju desetkujući useve i prenoseći mnoge zaraze. U toku 2007. godine smo bili svedoci čestih naslova u štampi u kojima se zemljoradnici žale na najezde glodara. Više puta su javnost šokirale vesti masovnih pojava trihineloze koje su direktno uzrokovane prenosom opakog parazita preko pacova.
 
Mišari, eje, vetruške, sove, lisice, šakali, tvorovi, kune, lasice i divlje mačke godišnje pojedu milijarde glodara u Srbiji. Istih onih malih glodara koji nas koštaju milione evra opasnih otrova. Samo jedan par sova godišnje ulovi voluharica, miševa i pacova koji pojedu hrane dovoljno da se nahrane 2 visoko-mlečne krave i proizvede 10.000 litara mleka. Lovci se hvale hiljadama ubijenih lisica, a prikrivaju puno više drugih krivolovljenih životinja. Njihove akcije se ne tiču samo njih samih. Od države (čitaj nas samih) su dobili na „gazdovanje” 2/3 površine Srbije, a vrlo je očigledno kako to čine. Interesuju ih samo „plemenite” životinjske vrste (one koje se jedu ili dobro prodaju stranim lovcima), a neplemenite (lovci nemaju direktne koristi) po njima nemaju ulogu u prirodi. Velika većina lovaca ne razlikuje više od po 10 vrsta ptica i sisara, a vrše ulogu „selektora i egzekutora” u prirodi u kojoj opstaje oko 380 vrsta ptica i više od 100 vrsta sisara.
 
Šta to štite lovci? Od koga nas to tako revnosno brane? Od nas samih? Većina životinja koje oni ubijaju strada zarad opstanka fazana, iste one ptice koja je izgubila svaki strah i koja se može rukom hvatati nakon puštanja u lovišta. Možda je potrebno napomenuti da je fazan donešen iz Azije u Evropu i da je ovde mnogo toga (lošeg) urađeno kako bi se on prilagodio i u sve većem broju izletao pred gladne nišane. U Srbiji se godišnje unese na desetine hiljada fazana u lovišta, a zarad njihove „zaštite” se potamane sve životinje koje najčešće i nemaju kontakt sa fazanima. Cenu ovakve besmislice plaćamo svi.
 
Tekst: Milan Ružić

Lovci 2

Tekst i ova fotografija preuzeti sa sajta Wild Serbia.


 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 604 48
Uticaj životinja na psihofizički razvoj kod dece... Živimo u vremenu moderne tehnologije, ubrzanog načina života i opšteg otuđenja od prirode. Svakako da su mobilni telefoni i kompjuteri doneli neke prednosti u komunikaciji ali da li smo se zapitali koliko su nam odmogli u komunikaciji. Danas se deca više“druže“ sa mobilnim telefonom, kompjuterom, internetom nego sa decom, nego što borave u prirodi. Moramo priznati da to ima negativan uticaj na njihov psihofizički razvoj. U detinjstvu i razvojnom dobu kod dece vrlo je bitan kontakt sa...
Com Content 438 48
Jednorogi srndać... U prirodnom rezervatu u Italiji primećen je srndać sa jednim rogom nasred čela, nalik na mitsku životinju jednoroga.Jednorogi srndać je rođen u zarobljeništvu u parku Centra za prirodne nauke u Pratu, kod Firence.U prirodnom rezervatu u Italiji primećen je srndać sa jednim rogom nasred čela, nalik na mitsku životinju jednoroga.Jednorogi srndać je rođen u zarobljeništvu u parku Centra za prirodne nauke u Pratu, kod Firence. Pretpostavlja se da je rog posledica genetske anomalije ili da je posledi...
Com Content 1630 48
Ideja za pravljenje kućice za pse... Dok je severni i srednji deo Evrope okovan ledom i snegom uz veoma niske temperature,  očekujemo da slično vreme stigne i do nas. Pre toga mozemo i uličnim psima,  i sopstvenim psima u dvorištu, ako je vec nemaju, da obezbedimo toplu kućicu, jer svima njima predstoji težak period. Ovde ćemo vam dati ideju kako da napravite kućicu za pse. To nije problem ako imate dobar nacrt kućice ili bar dobru ideju kako to da učinite. Dok je severni i srednji deo Evrope okovan ledom i snegom uz v...
Com Content 1684 48
Apel protiv Božićnog klanja životinja... Udruženje Sloboda za životinje uputilo je pismo sa posterom u prilogu, Patrijarhu Srpske Pravoslavne crkve Irineju povodom predstojećih Božićnih praznika. Božićni post koji traje 40 dana sigurno je doprineo smanjenju patnje i ubijanja nekih vrsta životinja, riba  sigurno ne, a i one su osećajna bića. Ali posle svakog Božićnog posta, pred sam Božić, kao i na taj dan, počinje masovno klanje životinja, pre svega njihovih mladunaca. Citat iz pisma: „Božić je za životinje brutalni praznik klanja...
Com Content 1568 48
Pobegla medvedica Seka... SOMBOR - Iz kaveza, a potom iz kruga Zoološkog vrta „Miki“ u Kolutu, nadomak Sombora, u petak oko 11 časova pobegla je ženka mrkog medveda „Seka“,stara tri godine,teška oko 50 kilograma.  Vlasnik Milan Marić rekao nam je da se medvedica najverovatnije nalazi negde u šipražju i primirila, te da nije opasna.     J. B | 21. maj 2010. 20:57 SOMBOR - Iz kaveza, a potom iz kruga Zoološkog vrta „Miki“ u Kolutu, nadoma...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Uticaj životinja na psihofizički razvoj kod dece

Detaljnije »