Posledice lova ne odražavaju se samo u smrti životinja :



lov razara životinjske familije i socijalna društva

lov tera životinje iz njihovog mesta za stanovanje i odmor. Tako se prekidaju uobičajene promene i izazivaju netipične selidbe.

lov uteruje strah i užas u kosti našim divljim životinjama i čini ih neurotičnim. To ide tako daleko da iznenada inteligentna životinja kao srna ili divlja svinja bežeći od lovca istrči na put pred auto.

lov potpuno poremeti prirodnu ravnotežu. Srne i divlje svinje iznenada svoju mladunčad dobijaju u kasnu jesen ili zimu. Povećava se broj poroda da bi se poravnalo istrebljenje što ga čine lovci.



Takozvani "lovostaji" trebaju omogućiti životinjama da neometano donesu na svet svoj podmladak - na kraju to je važno za ljudske lovačke radosti.

Bolna smrt u zamci

Lov sa zamkama spada u najraširenije metode lova na lisice i kune. Zakonodavac propisuje da zamke moraju "odmah ubiti" ili "loviti bez ozlede". U stvarnosti zamke su "instrumenti za mučenje životinja". Primer su sandučaste zamke što "love bez ozlede": Prema istraživanju, kada se zamka zatvori, životinju obuzima panika - i često se ozledi. Tada žrtva satima i danima leži gladna i žedna, mučena užasnim bolovima čekajući smrt. Isto tako niko nemože jamčiti da takozvane "smrtonosne zamke" ubijaju smesta životinju. Ako, na primer, kuna dospe u za nju preveliku zamku za lisice, biće teško ozleđena, ali neće biti odmah usmrćena.

Rakuni i lisice pokušavaju mamac dohvatiti šapom i ostanu osakaćeni. Kad zamka poklopi šapu neke lisice, neretko se događa da ona sebi pregrize nogu iznad čelične zamke što je čvrsto drži, kako bi pobegla. U lovačkom žargonu se to kaže: lisica "kreše". Jedno istraživanje od 650 lisica - utvrdilo je da 7% lisica ima stare ozlede nogu, dakle morale su pobeći iz zamki (isp.Dag Frommhold: Nema milosti prema lisicama, str. 344). Ali i ptice grabljivice ili čak jastrebovi postaju žrtve visećih zamki. Ali to nije sve: Takođe i hiljade domaćih mačaka i pasa ulove se u te navodno smrtonosne zamke i bivaju teško ozleđeni. Nezamislivo veliku opasnost predstavljaju zamke za decu u igri !

"Lovni znaci"

Za srne i divlje svinje načinjeni su naročito okrutni meci, takozvani deformišući meci. Hicem trbušna šupljina biva rastrgana jer se meci u telu životinje povećavaju. Ako hitac nije odmah smrtonosan i srna pobegne mučena strahom i bolovima, izbijaju krv i unutrašnji organi. Bežeći životinje same sebi izvuku creva iz tela jer se nogama zapletu u njih. Lovcu su to "lovni znaci", na taj trag on šalje psa prilikom "traganja". Sve do smrtonosnog hica vuku se nastreljene životinje satima i danima kroz šumu s raskomadanim telom, visećom utrobom, slomljenim nogama bežeći od lovaca.

Hajke

Prilikom hajke sve su životinje smrtno prestrašene jer se puca na sve što se kreće. Naročito su omiljene hajke na poljske zečeve: Više lovaca i hajkača načine veliki krug a zatim polako idu prema unutra. Svaki zec koji u tom području jednom skoči prestrašeno, trči napolje - gde ga ustrele sačmom. Katkad zečevi što se prevrću pod kišom sačme viču kao mala deca. Neretko međutim i lovci sami postaju žrtve hajke - potvrđuju vest iz dnevne štampe: "42. godišnji hajkač ozleđen u lovu"(Main Post, 31.12.01.) "Lovac u lovu pogođen sačmom" (Tiroler Tageszeitung, 2.12.01.) "Nesreće u lovu hajkom" (Weswr-Kurier, 20.11.01.)

"samo nastreljena"

Kada se strelja, još uvek ne znači da će životinja biti odmah mrtva: Često su životinje samo nastreljene. Potraga traje, ako uopšte do nje i dođe, satima i danima. Do smrtnog hica nastreljene životinje se vuku satima i danima kroz šumu sa raskomadanim telom, visećom utrobom, slomljenim kostima, bežeći od lovaca.

Jedna mlada učiteljica javlja: "U našoj školi sveštenik koji drži veronauku je istovremeno i lovac. On je u učionici ispričao kako je ujutro, pre nastave otišao na breg i kako je pucao na srnu. Na nesreću on ju je samo nastrelio i nije je našao. Više nije imao vremena da je traži, morao je svakako održati čas veronauke. Nakon časa veronauke, otišao je još jednom potražiti srnu. On je o tome pričao kao da ide brati šljive. Ostala sam bez reči od tolike beskrupruloznosti i zaboravila sam pitati šta je ispričao deci na času veronauke - da li se radilo o Deset Zapovesti: Ne ubij?"

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 374 48
Ručak koji se mrda... Ljubitelji životinja napali su jednog tajvanskog kuvara koji servira specijalitet čiji je sastavni deo pržena riba - čija glava se još trza. Ljubitelji životinja napali su jednog tajvanskog kuvara koji servira specijalitet čiji je sastavni deo pržena riba - čija glava se još trza.Kuvar servira šarana čije je telo isprženo u vreloj masnoći i zaliveno kiselkasto-slatkim prelivom, navodi „Junajted dejli njuz”. „Kad mušterija štapićem kida meso, usput može da vidi kako riba otvara i zatvara čeljust”...
Com Content 1498 48
Ovo nije seča platana – ovo je zločin!... Ovo nije seča platana – ovo je zločin!  A sada je kasno, možemo samo da se zgražavamo i pitamo kolika su sredstva u opticaju za ovakav užasni poduhvat  - seču ogromnih, predivnih i ZDRAVIH platana duž celog Bulevara? Na kraju ne znamo ko sve stoji iza toga – ali znamo da se zvuci testera razležu kao jauci duž celog Bulevara pomešani sa osećajem stida  ljudi koji se pitaju zašto se tako nešto dozvolilo. Ljudi koji prolaze imaju izraz tuge i neverice na licu. Kamerom smo...
Com Content 481 48
Kuja usvojila tigriće... Jedan pas u zoološkom vrtu u Kanzasu, u SAD, usvojio je tri napuštene bebe tigra. Izabela, ženka zlatnog retrivera, usvojila je tri mladunca belog tigra, koje je njihova majka napustila u istom vrtu. Mladunci su rođeni u nedelju. Izabela je tek završila s dojenjem sopstvenih mladunaca, pa je mogla da pomogne i tek rođenim tigrićima. Ona ih čisti i hrani kao sopstvene mladunce.Indipendens (SAD) -- Jedan pas u zoološkom vrtu u Kanzasu, u SAD, usvojio je tri napuštene bebe tigra.Izabela, ženka zlat...
Com Content 1474 48
Apel Pola Makartnija i Rađendra Pačaurija... Prenosimo Vam Apel poznatog pevača Sir Paul McCartney (Pol Makartni) i Rajendra Pachauri (Rađendra Pačauri), pismom kojeg su uputili gradonačelnicima svih gradova. Pačauri je predsedavajući Međunarodnog panela za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change - IPCC) od 2002. godine, i u decembru 2007. je, kao predstavnik IPCC, podelio Nobelovu nagradu sa Alom Gorom, za nastojanja u oblasti zaštite životne sredine. Prenosimo njihovo pismo upućeno gradonačelnicima: Apel Pola Maka...
Com Content 525 48
Mobilni telefon vam može spasiti život... Jedan Amerikanac slučajno je staviomobilni telefon u džep, i tako sebe spasao sigurne smrti. Ar DžejRičard iz Kovingtona u Luizijani inače nikada ne drži telefon u džepu.Izašao je da pokosi travu na svom imanju od pet jutara, i u žurbigurnuo spravu u džep na grudima košulje.Ričard nije znao da u obližnjoj šumi nekoliko lovaca puca na životinje. Jedan Amerikanac slučajno je stavio mobilni telefon u džep, i tako sebe spasao sigurne smrti. Ar Džej Ričard iz Kovingtona u Luizijani inače nikada ne dr...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Ručak koji se mrda

Detaljnije »