Na stranicama rubrike LOV nalazi se nekoliko istinitih priča pojedinaca i udruženja širom sveta kao i izveštaji iz medija, koji nam otkrivaju istinu o lovu, patnji životinja i preko kojih se možemo osvedočiti u to koja je prava priroda lovaca i njihovih motiva i pobuda. Okrutnost, bezosećajnost, pohlepa i drskost sve više razotkrivaju svoje pravo lice do sada skrivano iza maski očuvanja prirodne ravnoteže i spašavanja ugroženosti životinjskih vrsta...
U lovištu Karađorđevo nedostaju 864 komada divljači čija se vrednost procenuje na oko 80 miliona dinara, saznaje “Blic”. Protiv rukovodstva ovog lovišta, koje je u okviru Vojne ustanove Morović, podneta je krivična prijava Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu u kojoj se terete da su odgovorni za istrebljenje pojedinih vrsta divljači, među njima i muflona koji su bili brend Karađorđeva.
Citiramo tekst objavljen u Kuriru, a koji predstavlja lovačku propagandu i širi neistine i dezinformacije:
Neke nevladine organizacije koje „štite životinje“ zdušno se zalažu za očuvanje pojedinih predatora, a najčešce zbog novca iz raznoraznih fondova „prijatelja“ sa Zapada.
Hteli to ili ne, moramo priznati - a i statistički pokazatelji i iskustva starijih lovaca pokazuju to - da je, dok nije bilo tzv. zaštitara, u prirodi bilo mnogo više divljači. Neophodno je da se zapitamo zašto je to tako.
Truplo delfina u stanju raspadanja more je izbacilo na plažu Jaz blizu Budve, a ribari sumnjaju da je nesrećni sisar ubijen dinamitom. To je već treći leš delfina nađen na Crnogorskom primorju od početka ove godine.
Sisar koji je nađen pre dva dana na Jazu ima opekotine po stomaku, što je navelo ribare na zaključak da je ubijen eksplozivom. Najverovatnije je dobroćudni sisar ubijen na otvorenom moru, u blizini plaže, gde se eksploziv najčešće upotrebljava. Delfin je sigurno nekoliko dana bio u moru, što se i vidi po fazi raspadanja trupla.
- U Srbiji je orao zmijar zaštićena vrsta i njegovo uznemiravanje, uništavanje staništa i ubijanje kažnjava se - upozorava Dejan Maksimović, iz vršačkog Prirodnjačkog društva „Gea“.
Kazne, međutim, nisu sprečile dva odstrela orla zmijara u blizini Vršačkih planina u proteklih deset godina. Odrastao mužjak je ubijen 2001, a u oktobru 2009. krivolovci su ranili mladunca starog četiri meseca. Za njegov život su se borili stručnjaci sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, ali je on nedelju dana posle teške operacije i ugradnje metalne šipke u ranjeno krilo, ipak, uginuo.
Dok je novac preko potreban za brojne ekološke projekte i čišćenje životne sredine koja jednako ugrožava ne samo ljude, nego i životinje, podzemne i nadzemne vode, zemljište i vazduh, i dok je urgentno potrebna pomoć u zaštiti brojnih ugroženih vrsta, političari poklanjaju za Srbiju ogromnu svotu novca (60 miliona dinara) lovcima, da bi mogli još više i obesnije da ubijaju i uništavaju životinje, kojih je ionako sve manje, i to najviše zbog lovaca...
Ovo je ne samo potpuno besmisleno, nego je i gruba zloupotreba novca poreskih obveznika, i to bez njihovog znanja i odobrenja!
Francuska je danas zatražila od Japana da odustane od lova na kitove na Antarktiku, najavljenog za sledeću nedelju, i ponovila da se protivi takvim aktivnostima koje se navodno vrše u naučne svrhe, saopštilo je danas francusko Ministarstvo spoljnih poslova.
Francuska, angažovana u okviru međunarodnih institucija u zaštiti tih životinja, zahteva od Japana da prestane sa aktivnostima lova na kitove na Antarktiku, rekao je portparol ministarstva Bernar Valero.
Svake godine lovci širom Srbije organizuju njima poznate akcije ubijanja štetočina, ili kako to danas učtivo formulišu „akcije redukcije brojnosti predatora”. Istina je da to čine uglavnom zbog neznanja uloge predatora u prirodi ali i zbog velikog pritiska matičnih lovačkih društava i Lovačkog Saveza Srbije. Na nišanu se nalaze jastrebovi, sive vrane, svrake, lisice, šakali, tvorovi, kune i divlje mačke koje su nezaštićene vrste, ali i mnoge zakonom zaštićene vrste kao što su razne ptice grabljivice - orlovi belorepani, mišari, kopci, eje, vetruške, sove, gavranovi, lasice, stepski tvorovi. Velika većina pomenutih vrsta se hrani malim životinjama do veličine pacova, pre svega glodarima i nezamenljivi su regulatori njihove brojnosti.
Održana je konferencija na kojoj je trebalo da bude postignut kompromis oko lova na kitove koji je trenutno zabranjen. Dojče vele je potražio stručno mišljenje: da li je dobro tražiti takav kompromis?
Međunarodna komisija za lov na kitove (IWC) je telo koje reguliše ovu tematiku. Ta komisija se izborila za moratorijum na komercijalni lov još 1986, ali zemlje poput Japana, Norveške i Islanda love kitove pod raznim izgovorima, koristeći praznine u propisima. Veliki godišnji sastanak IWC će sledeće sedmice biti održan u Maroku, a očekuje se nekakva vrsta kompromisa između nacija koje su za i protiv lova na kitove.
Ipak, na ovoj konferenciji nije odobren legalan kitolov, uprkos ogromnim nastojanjima, pritiscima i čak korupciji od strane Japana!
Stotine divljih svinja, veprova, jelena, košuta preplivaju Dunav, dolazeći iz hrvatskog Kopačkog rita na levu obalu Dunava kod Apatina u Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje. Izgubljeni u poplavnom talasu, divljač se okuplja i preplivava reku. Zajedno su lisice, jazavci, divlje svinje, košute i jeleni.