Krzno

Životinje od kojih se prave preskupe bunde se ili hvataju u divljini ili ih odgajaju na specijalnim farmama u te svrhe. Samo 30% prodatih bundi u Sjedinjenim Državama su od životinja uhvaćenih teškim metalnim klopkama. Kada nogu neobaveštene krznašice iznenada stegne neumoljiva naprava, njena panična reakcija da se istoga oslobodi je sasvim prirodna. Posledice ovoga su teške i neizlečive povrede. Ali, u ove klopke se hvataju i druge životinje kojima telesni prekrivač nije na ceni. Mnoge mačke, psi ili ptice bivaju tretirane od lovaca na krzno kao otpad, pa ako ih i puste žive iz klopki one ubrzo umiru od teških rana zadobijenih pri pokušaju oslobađanja. 

Šta se ustvari dešava na farmama industrije krzna? Uzmimo kao primer jednu lisicu. Mala lisica je došla na svet i, pošto je rano odvojena od majke, ona je se i ne seća. Ako je imala sreće da preživi svoje prvo vruće leto u kavezu gde su krznašice u nemogućim uslovima izložene opasnosti laganog umiranja usled dehidracije, onda je čeka veoma hladna zima. Na farmama nema grejanja, a kavez je prepun promaje. 

U međuvremenu, mala lija se mora navići da stoji na žičanom podu, bolje rečeno, da balansira i održava ravnotežu. Odavno joj je jasno da je najsigurnije kada leži, jer tada ne troši toliko svoju snagu. Ipak, zamislite da morate stalno da ležite. Ah, kako bi ona volela da trči kroz šumu u rano jutro, ali o tome nema ni govora. Kavez je tek toliki da se okrene oko sopstvene ose, a kako napreduje i raste, žice joj se sve više približavaju tako da će uskoro, kao njene starije drugarice, osetiti bol urastanja mesa u metal. Za sada, ima sasvim dovoljno mesta da se zabavi svojom jedinom igrom: hvatanjem sopstvenog repa. Dobro, istina je da se u nekim kavezima drži i do četiri životinja, pa one mogu jedna drugoj da hvataju i jedu rep. Česti su oblici kanibalizma u takvim kavezima, kao i drugih psihičkih poremećaja u ponašanju životinja. 

Ovaj izuzetno stresan život i našu liju počinje da čini nervoznom, naročito kada čuje krike i zavijanja svojih drugara robijaša. Ako je i pored svega ostala cool, kao one dame što nose skupe bunde, onda joj sigurno ne smeta ni smrad sopstvenog izmeta i mokraće, jer u kavezu nema zemlje da ih zatrpa kako je priroda vaspitala. Samo se ponekad čudi kako to ova dvonožna stvorenja ne znaju. Ta stvorenja znaju samo svoj posao i već su stavili našu liju na listu, jer joj je krzno predivno. Još samo nisu sigurni da li će je ubiti strujnim udarom analno ili genitalno. Postoje šanse da je još potpuno živu oderu, a ako nije rođena u Americi, već u Rusiji ili Kini, onda će joj verovatno prvo prebiti vrat. 

Ali, ako i zanemarimo sve ove muke, zamislite samo beskrajnu tugu i beznađe male nam lisice koja iz dana u dan gleda iz svog kaveza ptice koje lete dok u pozadini zalazi sunce. Naravno, ako je imala tu sreću da život provede u kavezu sa pogledom kroz mali prozor zagušljive farme. Mnoge od njih sunce nikada nisu ni videle ili su ga videle tek na dan svoga smaknuća.