Japanski naučnici uspeli da kombinacijom hromozoma uzetih samo od majke i bez oplodnje jajašca stvore ženku miša
TOKIO - Kombinujući dve skupine hromozoma iz različitih jajašca, japanski naučnici su stvorili ženku miša a da prethodno nisu oplodili jajašce iz koga je začeta. Svako jajašce posedovalo je dve skupine hromozoma koji pripadaju majci, a ne jednu majčinu a drugu očevu - kao što je slučaj kod oplođenog jajašceta - piše u opsežnom tekstu britanski naučni časopis Nejčer.
Fenomen pod imenom partenogeneza (samozačeće) nikada se prirodno ne događa kad su sisari u pitanju. Neki naučnici smatraju da bi procedura mogla biti primenjena na takozvanim stem ili osnovnim ćelijama, ali istraživači koji su obavili oglede tvrde da je "postupak još uvek neprimenjiv na čoveka".
Japanski genetičar dr Tomohiro Kono, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Tokiju, s grupom kolega u toku ogleda "isključili" su ključni gen u jajašcu donatora koji utiče na genetsko nasleđe, pa time predstavlja barijeru partenogenezi u sisara.
Postupak je bio jednostavan: genetski materijal iz nesazrelog jajašca miša ubrizgan je u zrelo jajašce, koje je posedovalo sopstvene hromozome. Oni su onda "aktivirali" kombinovano jajašce i "primorali" ga da se razvija kao embrion. Tvrdi se, dalje, da je ovaj gen moguće "usaditi", što znači da neki geni deluju u DNK majke ali da su "isključeni" u DNK oca ili obrnuto. Oni su nejednako izraženi, a genetske manipulacije koje su obavili istraživači dale su genima veće očinske karakteristike. Istraživači se ipak slažu u mišljenju da je efikasnost pomenutih metoda još uvek mala zbog čega, kako misli profesor Azim Surani sa britanskog Univerziteta Kembridž, "dosadašnji rezultati još uvek nemaju praktičnu primenu".
Iz Japana su saopštili da je jedan od miševa začetih samooplođenjem korišćen za dalja istraživanja dok je drugom, kojeg su istraživači nazvali "Kaguja", po ličnosti iz jedne japanske bajke, dozvoljeno da postane odrasla jedinka.
Profesor Mariza Bartolomi sa Univerziteta Pensilvanija, koja takođe obavlja genetska istraživanja, izjavila je: "Za mane je najčudesnija i senzacionalna činjenica da je potrebna neznatna i jednostavna genetska modifikacija, kojom se genu oduzimaju neke njegova regulatorna 'ovlašćenja', kako bi se razvili embrioni bez ikakve uloge oca."
Istraživači su se vrlo energično suprotstavili sugestijama da bi ova tehnika mogla igrati ključnu ulogu lečenju neplodnosti, bar za sada, a još manje je poznato da li je uopšte primenjiva na čoveka "Sve je vrlo komplikovano i mislim da je eksperiment neizvodljiv na čoveku. Ja se lično nikada ne bih odlučio da tako nešto uradim", odlučan je dr Kono. Ipak, neki istraživači kažu da bi procedura teoretski bila primenjiva u istraživanju na osnovnim ćelijama.
(FONET)
******************************
KOMENTAR UDRUŽENJA:
Veoma su opasne manipulacije genima od strane naučnika! Bolje bi bilo da se ne mešaju u ono što ne treba dirati.
