Kada je 1920.g. seciranje bilo uvedeno u obrazovni program mislilo se da će to biti dobro za studije anatomije, fiziologije i teoriju evolucije. U međuvremenu su se usavršene brojne nastavne metode koje mogu da zamene seciranje i poštedi životinje. Ali, seciranje je postalo unosan posao. Milioni životinja godišnje se ubijaju za potrebe seciranja u nastavi. Mnoge od tih životinja, kao na primer žabe, gliste, rakovi i ribe love se u prirodi.
Takvim postupcima se njihova prebivališta pustoše što predstavlja pretnju za čitav ekosistem. Mnoge životinje se tokom postupka pripreme za seciranje podvrgavaju okrutnostima i patnjama.
Nastavnici prirodnih nauka zagovaraju seciranje u školskoj učionici kao najbolji način podučavanja učenika o životnim procesima. Oni se opiru uvođenju alternativnih načina jer bi to predstavljalo novi način podučavanja, a oni jednostavno nemaju vremena ili sklonosti za prihvatanje nečeg novog. Pogrešno shvatajući da programi na fakultetu uključuju seciranje, mnogi nastavnici teraju đake da 'to prebrode' ako žele da nastave sa studiranjem.
Još destruktivniji učinak ima bezosećajno sakaćenje i komadanje životinja u ime sticanja znanja. Studije 'prirodnih nauka' zamišljeni su radi razvijanja osećaja divljenja i poštovanja prema životu a postali su naukom o smrti. Seciranjem se učenici i studenti uče da je život životinja potrošna roba i zato nevažan. Kao posledica toga događa se da neki od potencijalnih naučnika koji prema životu životinja gaje najdublje poštovanje napuštaju područje nauke koje vole jer odbijaju da učestvuju u besmislenom ubijanju (vidi druge izvore za odabir medicinskih i veterinarskih fakulteta koje umesto seciranja nude alternativne metode).
Uprkos postojanju brojnih alternativa u nastavi, seciranje životinja ostaje i dalje čvrsta obveza za đake viših razreda. Godinu za godinom milioni životinja umiru zbog podučavanja osnova anatomije i fiziologije a to znanje bi se moglo sticati na manje okrutne načine.
Đaci i studenti su se već počeli glasno buniti protiv takve krivo usmerene prakse. Kako njihovi prigovori protiv seciranja postaju sve glasniji, približavanje prema alternativama koje ne uključuju životinje postaje očiglednije. Korišćenje prava đaka odnosno studenta da može odbiti seciranje životinja pomaže u stvaranju klime u kojoj je poštovanje prema životinjama opšte priznati obrazac ponašanja.
Koja je alternativa testiranju na životinjama?
Na početku 21. veka tehnike koje ne uključuju životinje postale su središnje pitanje na medicinskim istraživanjima. Eksperimenti sa životinjama menjaju se spektrom alternativnih metoda koje se često pokazuju kao jeftinije, brže i delotvornije, a i spašavaju živote.
