Eksperimenti

Vivisekcija, tj. praksa izvođenja eksperimenata na životinjama, započela je posle uvođenja religioznih zabrana protiv seciranja ljudskog tela. Kada su religijske vođe najzad ukinuli te zabrane, već je bilo prekasno - vivisekcija je već uvedena u medicinske i edukacione ustanove.

Procene o broju životinja koje se godišnje okrutno muče i ubijaju u američkim laboratorijama kreću se od 17 do 70 miliona životinja. Američki Zakon o dobrobiti životinja od laboratorija traži podnošenje izveštaja o broju životinja koje koriste u svojim eksperimentima, ali taj zakon ne pokriva miševe, pacove i ptice (a koji se koriste u 80% do 90% svih eksperimenata). Budući da te životinje nisu pokrivene navedenim zakonom, njihov broj ostaje nepoznat pa možemo samo nagađati koliki je stvaran broj životinja koje se u laboratorijama izlažu patnji i koje tamo umiru, svake godine.

Najveća američka kompanija koja se bavi uzgojem laboratorijskih životinja je Charles River Breeding Laboratories (CRBL) sa sedištem u Massachusettsu. CRBL je vlasništvo Bauscha i Lomba i upravlja sa 40-50 % tržišta miševima, pacovima, zamorcima, hrčcima, /gerbils/, rhesus majmunima, uvezenim primatima i patuljastim svinjama. Kako miševi i pacovi nisu zaštićeni američkim Zakonom o dobrobiti životinja, Ministarstvo poljoprivrede SAD-a (USDA) ne zahteva od komercijalnih uzgajivača tih glodara da se registruju, kao ni to da Veterinarska i fitopatološka inspekcija (APHIS) navedenog ministarstva kontroliše takve ustanove.

Psi i mačke se takođe koriste u eksperimentima. Oni dolaze od uzgajivača kao što je CRBL, iz nekih azila za napuštene životinje i iz šinteraja, od organizovanih grupacija koje se bave sakupljanjem lutajućih kućnih ljubimaca, grupacija koje kupuju mladunce od ljudi koji ništa ne sumnjaju i koji su dopustili da njihova ljubimica dođe u situaciju da postane noseća, kao i putem oglasa "Poklanja se u dobre ruke", ili koji životinje hvataju u zamke i kradu.
Ptice, žabe, svinje, ovce, goveda, kao i mnoge druge divlje životinje (npr. prerijski psi i sove) takođe su žrtve vivsekcije.

U trenutku dok ovo pišemo, životinje koje se tradicionalno uzgajaju za hranu pokrivene su Zakonom o dobrobiti životinja samo u minimalnoj meri, a i to samo privremeno, na primer kada se koriste u eksperimentima transplantacije srca; ali se zakonom uopšte ne štite kada se koriste u istraživanju za potrebe agrokulture.
Na nesreću, vivisektori koriste sve više i više životinja koje javnost smatra manje "slatkima", i to stoga što iako znaju da te životinje podjednako trpe, oni polaze od pretpostavke da ljudi neće u tolikoj meri prigovarati torturi kojoj su izloženi svinja ili pacov, nego što bi to mogli u slučaju kada se koriste pas ili zec.


Nacionalni institut za zadravstvo (NIH) u SAD-u, najveći je svetski sponzor eksperimentima na životinjama. Taj institut godišnje bespovratno dodeljuje 7 biliona $ prikupljenih od poreznih obveznika, od čega oko 5 biliona $ ide za istraživanja koja uključuju životinje. Ministarstvo obrane SAD-a 1993. godine je potrošilo oko 180 miliona $ na eksperimente koji su uključivali 553.000 životinja. Iako taj broj predstavlja čak 36% povećanje broja životinja korištenih u laboratorijima u prošloj deceniji, vojska nije o tome dala nikakvo detaljno objašnjenje u svojim izveštajima ili na ispitivanjima u kongresu.

Primeri okrutnih eksperimenata koji se finansiraju novcem poreznih obveznika uključuju eksperimente sa ranama, radijacijom, studije o učincima hemijskog oružja, i druge smrtonosne testove kao i one nakon kojih životinje ne uginu, ali ostaju obogaljene.
Privatne institucije i kompanije takođe investiraju u vivisekcijsku industriju. Mnogi proizvođači kozmetike i proizvoda za domaćinstvo još uvek u želuce laboratorijskih životinja ubrizgavaju svoje prozvode, utrljavaju ih u njihovu obrijanu i abrazivima obrađenu kožu, kapaju u njihove oči, i prisiljavaju ih da udišu aerosolne proizvode.

I dobrotvorne ustanove, kao što je to Američko udruženje za kancerogena oboljenja (American Cancer Society) i March of Dimes, koriste donacije građana kako bi finansirali eksperimente na životinjama.

Eksperimenti za potrebe agrokulture izvode se na govedima, ovcama, svinjama, pilićima i ćurkama, da bi se otkrili načini kako da se poveća proizvodnja mleka od krava, vune od ovaca, i kako da sve te životinje povećaju broj podmlatka i kako da rastu "mesnatije".


Postoji mnogo razloga za suprotstavljenje vivisekciji. Na primer, između pacova, zečeva, pasa, svinja, i ljudskih bića ogromna je fiziološka razlika, a što ilustruje studija za utvrđivanje kancerogenosti fluorida iz 1989. godine. Naime, oko 520 pacova i 520 miševa u razdoblju od 2 godine svakodnevno su primali doze minerala. Ni jedan miš nije pokazao znakove oboljenja dok su pacovi nasuprot tome pokazali zdravstvene probleme, uključujući rak usne šupljine i kostiju.

Kako se rezultati testiranja ne mogu precizno preneti ni sa miševa na pacove, ne može de tvrditi da se podaci onda mogu precizno ekstrapolirati sa bilo koje životinjske vrste na čoveka.

U mnogim slučajevima, ispitivanja na životinjama ne samo da štete životinjama i rasipaju novac; već ona škode i ubijaju i ljude. Lekovi talidomidi, Zomax i DES, svi su bili testirani na životinjama i ocenjeni kao sigurni, ali su imali strašne posledice za ljude koji su ih uzimali. U izveštajima Glavnog odeljenja za bezbednost, koji su objavljeni 1990. godine, otkriveno je da je više od polovine lekova na recept koje je od 1976. do 1985. odobrilo Odeljenje za hranu i lekove (FDA) uzrokovalo nuspojave dovoljno ozbiljne da se ti lekovi povuku sa tržišta u potpunosti ili obeleže na drugi način. Svi su ti lekovi bili testirani na životinjama.

Eksperimentisanje na životinjama osim toga skreće rad naučnika na pogrešan put. Dr. Albert Sabin, koji je razvio oralnu vakcinu protiv dečije paralize, izneo je na ispitivanju pred kongresom sledeće svedočenje o opasnostima od istraživanja utemeljenih na životinjama: "Protiv poliomielitisa se možemo boriti samo ako se spreči ireverzibino propadanje velikog broja motornih nervnih ćelija, a rad na preventive se odužio zbog pogrešne predstave o prirodi ljudskog poliomielitisa utemeljene na eksperimentalnim modelima poliomielitisa kod majmuna koji su odveli istraživanje u pogrešnom smeru."


Komitet lekara za odgovornu medicinu (The Physicians Committee for Responsible Medicine) u svom izveštaju navodi da su metode sofisticiranih istraživanja koja ne uključuju životinje mnogo preciznije, jeftinije, i da zahtevaju manje vremena od tradicionalnih istraživačih metoda koje koriste životinje.

Pacijentu koji čeka na lek i medicinski tretman koji će mu pomoći, moglo bi se uštedeti mnogo godina ispunjenih trpljenjem ako bi kompanije i vladine agencije uvele efikasne alternative umesto eksperimenata na životinjama. Bilo bi manje nesretnih slučajeva sa smrtnom posledicom kada bi nerazumno tvrdoglave birokrate i financijski dobro zbrinuti visektori koristili preciznije alternativne metode. A, novac poreznih obveznika mogao bi se tada bolje utrošiti na preventivu ljudske patnje, na prvom mestu putem programa edukacije i medicinske pomoći za siromašne građane - u SAD-u bi to pomoglo više od 30 miliona građana koji sebi ne mogu da priušte zdravstvenu zaštitu – bolje to nego da se životinje veštački razboljevaju.

Većina bolesti od kojih se danas umire (bolesti srca, kancerogena oboljenja, moždani udar) mogu se sprečiti vegetarijanskom ishranom sa malo masnoća, suzdržavanjem od pušenja i prekomernog konzumiranja alkoholnih pića, i redovnom aktivnošću. Te jednostavne promene životnog stila takođe mogu pomoći u preventivi artritisa, dijabetesa u odrasloj životnoj dobi, čira, i duge liste drugih bolesti.

Ne iznenađuje činjenica da oni koji zarađuju na eksperimentima na životinjama ili koji snabdevaju vivisektore sa kavezima, opremom za obuzdavanje životinja, hranom za zatvorene životinje (kao npr. LAB CHOW kojeg proizvodi PURINA MILLS), kao i minijaturnim giljotinama za uništavanje životinja čiji se životi više ne smatraju korisnim, insistiraju na tome da je gotovo svaki napredak u medicini napravljen zahvaljujući upotrebi životinja.
Iako se danas svaki lek i postupak moraju testirati na životinjama pre nego što se puste na tržište, to ne znači da su ispitivanja na životinjama od neprocenjive vrednosti, nezamenjiva, ili čak od bilo kakvog značaja, ili da se umesto njih ne bi mogle upotrebiti alternativne metode.

Dr. Charles Mayo, osnivač Klinike Mayo, izjavio je sedeće, "Prezirem vivisekciju. Trebalo bi je barem staviti pod kontrolu. Ili još bolje, u potpunosti ukinuti. Ne poznajem ni jedan napredak učinjen pomoću vivisekcije, ni jedno naučno otkriće, do kog se ne bi moglo doći bez takvog varvarstva i okrutnosti. Cela ta stvar je zla."

Dr. Edward Kass, sa Harvardske medicinske škole, u svom govoru koji je održao u američkom Udruženju za borbu protiv bolesti, rekao je sledeće: "Nisu naučna istraživanja ta koja su iskorenila tuberkulozu, difteriju, pneumoniju i postnatalnu sepsu; primarno zasluge za ta monumentalna dostignuća moraju ići javnom zdravstvu, sanitarnom i opštem poboljšanju standarda života koji je donela industrijalizacija."


Pišite već danas svom zakonodavstvu kako biste izrazili zabrinutost za životinje koje se koriste u eksperimentima. Zahtevajte od njih da da učine sve što je u njihovoj moći kako bi izvukli naučnike iz Mračnog Doba u kom se životinje još uvek kolju u ime nauke.

Pišite P.E.T.A.-i (People for the Etical Treatment of Animals) da vam pošalje besplatnu dokumentaciju sa detaljnim popisom mnogobrojnih humanih alternativa vivisekciji.

Reference
1. Orlans, F. Barbara, "Data on Animal Experimentation in the United States: What They Do and Do Not Show," Perspectives in Biology and Medicine, 37, 2. Zima 1994.
2. Ibid.
3. Reddy, Kal, THETA Corporation, Research Animal Markets Report, Br. 982, 1989.
4. Soos, Troy, "Charles River Breeding Labs," The Animals' Agenda,1986, str. 10.
5. Stoller, Kenneth, M.D., "Animal Testing: Why a Doctor Opposes It," The Orlando Sentinel, 1990.
6. Krizmanic, Judy, "Military Increases Animal Experiments," Vegetarian Times, 1994.
7. Stoller, op. cit.
8. Citiran William H. Hendrix, New York Daily News, 1961.
9. Prouix, Lawrence, "A History of Progress," Washington Post, 1995.