Pročitajte ovaj tekst i odbijte da pomažete napredak nečije karijere užasnim mučenjima, nehumanim postupcima i vašim poreznim novcem! M.I.


Mnogi ljudi će se složiti s konstatacijom da su kozmetički testovi na životinjama apsolutno nepotrebni, no kada se radi o testiranjima u medicinske svrhe nisu toliko sigurni. To je razumljivo; mi svi želimo da vidimo pozitivne korake na tom polju. No pitanje je koliko su testovi na životinjama potrebni, a pre svega kompetentni, da zaštite naše zdravlje? Da li je seciranje i maltretiranje zaista nužno zlo?
 
NAVS organizacija dokazuje da testovi na životinjama nemaju naučnog ni moralnog opravdanja. Njihovo istraživanje indukuje da testovi nisu doprineli razvoju nauke, pa tako ni njenog medicinskog dela. Naprotiv, smatraju da je ova zastarela metoda koja nikad nije dala dovoljno dobre rezultate, čak usporila napredak medicine, jer su se naučnici njom previše dugo zabavljali umesto da su tražili relevantnije, sigurnije i naprednije metode.

Testovi na životinjama podržani su od onih koji se nadaju (obratite pažnju na nadaju!) da će neko znanje dobijeno testiranjima eventualno moći poslužiti za dobijanje znanja koja su nama toliko potrebna. No najvažnija činjenica koja se uvek prećutkivala i zanemarivala jest različitost među vrstama.

Različite vrste različito reaguju na ista hemijska sredstva i terapije. Dele nas strukturne i fiziološke različitosti. Čak i ako sumnjamo da reakcija tela pacova na jedan određeni hemijski proizvod može biti ista kao kod ljudi, nije sigurno da taj proizvod možemo da ponudimo i našoj deci.

Poznat je slučaj penicilina. Taj se antibiotik koristi masovno u lečenju ljudi, iako u tim istim količinama ubija zamorce. Florey, čovek koji je prvi testirao penicilin, sam je priznao da je srećna okolnost što penicilin nije testirao na ovim životinjama jer bi ga u tom slučaju proglasio opasnim za ljudsko zdravlje i daljnja istraživanja bi se obustavila.
Aspirin koji se, između ostalog, uzima kao sredstvo protiv bolova, izaziva urođene poremećaje kod mačaka. Tamoxifen deluje kontraceptivno na pacove, ali se kod žena postiže upravo suprotan učinak. Ovaj lek danas se uspešno koristi u borbi protiv raka dojke, ali kod pacova izaziva kancerogena oboljenja.

Podatak koji će vas sigurno iznenaditi: VEĆINA medicinskih proizvoda NE uključuje testiranje na životinjama. Ogroman broj vrlo vaznih lekova za teške bolesti nije testiran na životinjama jer je delovanje supstanci poznato od ranije ili se testiranje vrši na ljudima.

Istorijski gledano, najvećem napretku u prevenciji bolesti ljudi i produžavanju čovjekovog života doprinela je čista voda, sanitarna pravila, mere zaštite od bakterijskih bolesti i razvoj metoda kojima će se spriječiti infekcija, zdravije prehrambene navike i životni stilovi.
Korištenje biljke digitalis pri proizvodnji lekova za bolesti srca, kinin za borbu protiv malarije, i razvoj anestetika samo su par primera otkrića do kojih se došlo testiranjem na ljudskim pacijentima. Moderni lekovi kao što su dramamin, kortizon i sredstva za umirenje otkriveni su na isti način.

Hirurški zahvati razvijeni bez korištenja životinja su odstranjivanje slepog creva, mokraćnih kamenaca, katarakta, tumori jajnika, zahvati na srcu i mnogi drugi.
Proučavanja ljudi, mesta na kojima žive i njihovog načina života i okoline - pokazali su veze između pušenja i pojave raka i srčanih bolesti, između ostalog.
Nasuprot tome, korištenje životinja u laboratorijskim istraživanjima dovelo je do zastoja pa čak i katastrofa.


Posle projekta u kom je korišćeno 18.000 miševa, Teropterin se koristio u tretmanu dece obolele od leukemije, no deca su umirala brže nego ona bez tretmana.

Opren, koji se koristio protiv artritisa, prošao je testove na životinjama i proglašen pouzdanim. Nakon što je prouzrokovao više od 70 smrtnih slučajeva i više od 350 slučajeva ozbiljnih komplikacija (teška oštećenja kože, očiju, cirkulacije, jetre i bubrega) zabranjen je.

Nama su potrebne naprednije metode, sofisticiranije, relevantnije našim ljudskim problemima. Postoje mnogi načini da se eliminišu testova na životinjama, načini koji nam pouzdanije osiguravaju potrebna medicinska sredstva. Danas imamo tehničku pomoć kao što je kompjutersko modeliranje, analiza brisova, epidemiološke studije i kliničke studije. NAVS je osnovao instituciju za naučna i medicinska istraživanja koja ne uključuju životinje unutar koje se odvijaju programi istraživanja kancerogenih oboljenja, testovi otrovnosti, mikrohirurgija i druge.

Testiranja bazirana na životinjama pripadaju prošlosti, mračnom dobu nauke i danas je podržano od manjine inertnih naučnika. Ukoliko ste zainteresirani za još ovakvih podataka, posetite :

www.navs.org.uk

(objavljeno u Virunga News 21.02.2001. prevela Margareta Isaksson)

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1548 48
Borba za vučicu... Nekoliko mladića, članova društva za brigu o životinjama „Prijatelj“, kojim rukovodi Jelena Tinska, pokušali su u petak ujutru da uđu u azil u Đurđevu, kako bi iz njega izvukli vučicu Alfu. Želeli su da je belim „pik-apom“, pozajmljenim od Beogradskog zoološkog vrta, vrate monahu Amvrosiju, igumanu manastira Kovilje. On se o životinji brinuo od njenog rođenja, pa sve do trenutka kada je, odlukom vladike žičkog Hrizostoma, odvedena u Đurđevo, u azil kojim upravlja Monika B...
Com Content 1612 48
Nadrilekarstvo u zoo-vrtu!... Nova emisija o životinjama, koja se jednom nedeljno emituje na Televiziji B92, a koja je posvećena „Vrtu dobre nade“, beogradskom zoološkom vrtu, izazvala je veliku pažnju gledalaca. Naime, tokom nekoliko emitovanih epizoda emisije „Beogradski zoo“ gledaoci su mogli da vide i operativne zahvate na lavovima i žirafama. Tu, međutim, nastaje problem jer pomenute operacije izvode lekari, što naši zakoni karakterišu kao nadrilekarstvo! Na naše pitanje da li zna da angažovanje...
Com Content 1681 48
Parkovi za pse u Beogradu... JKP „Zelenilo Beograd“ je u saradnji sa Sekretarijatom za komunalne i stambene poslove ljubimcima omogućilo ograđene prostore kako bi dobili adekvatne uslove za igru i druženje sa vlasnicima i drugim psima. Takođe, jedan od važnih razloga je i taj što se na ovaj način brine i o drugim sugrađanima u parkovima, jer se psi smeju puštati sa povoca samo u ograđenim prostorima.   I psi dobijaju “teretane“I. D. LABOVIĆ | 26. decembar 2011. 11:28 Sve više beogradskih parkova ima poseban ograđeni p...
Com Content 118 48
Reagovanja: I kenguri će platiti danak... [b]U susret Drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega[/b]U jednim našim poznatim i priznatim novinama mogao se ovih dana pročitati članak pod zvučnim nazivom ’’I kenguri će platiti danak’’, pomislio bi čovek da je u pitanju neki ekološki tekst o zaštiti i pravima životinja, ali da to nije u pitanju shvatite kad pročitate nadnaslov ’’U susret drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega’’.[b]U susret Drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega[/b] U jednim našim poznatim i priznatim ...
Com Content 576 48
Konje ubijaju, zar ne?... Među životinje prema kojima ljudi čine najviše nepravde spadaju konji. Celoga života teško rade za njih, učestvuju na besmislenim i napornim trkama, a kada se povrede, razbole ili onemoćaju, kako im se njihovi vlasnici oduže? Tako što ih zakolju i oni budu pojedeni!Među životinje prema kojima ljudi čine najviše nepravde spadaju konji. Celoga života teško rade za njih, učestvuju na besmislenim i napornim trkama, a kada se povrede, razbole ili onemoćaju, kako im se njihovi vlasnici oduže? Tako što...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Borba za vučicu

Detaljnije »