Eksperimenti
×

Upozorenje

JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161502121776370
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/ulicni pas_m1.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161502121776370/ulicni pas_m1.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161502121776370
JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161502121763272
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/ulicni pas_m1.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161502121763272/ulicni pas_m1.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161502121763272

Pročitajte ovaj tekst i odbijte da pomažete napredak nečije karijere užasnim mučenjima, nehumanim postupcima i vašim poreznim novcem! M.I.


Mnogi ljudi će se složiti s konstatacijom da su kozmetički testovi na životinjama apsolutno nepotrebni, no kada se radi o testiranjima u medicinske svrhe nisu toliko sigurni. To je razumljivo; mi svi želimo da vidimo pozitivne korake na tom polju. No pitanje je koliko su testovi na životinjama potrebni, a pre svega kompetentni, da zaštite naše zdravlje? Da li je seciranje i maltretiranje zaista nužno zlo?
 
NAVS organizacija dokazuje da testovi na životinjama nemaju naučnog ni moralnog opravdanja. Njihovo istraživanje indukuje da testovi nisu doprineli razvoju nauke, pa tako ni njenog medicinskog dela. Naprotiv, smatraju da je ova zastarela metoda koja nikad nije dala dovoljno dobre rezultate, čak usporila napredak medicine, jer su se naučnici njom previše dugo zabavljali umesto da su tražili relevantnije, sigurnije i naprednije metode.

Testovi na životinjama podržani su od onih koji se nadaju (obratite pažnju na nadaju!) da će neko znanje dobijeno testiranjima eventualno moći poslužiti za dobijanje znanja koja su nama toliko potrebna. No najvažnija činjenica koja se uvek prećutkivala i zanemarivala jest različitost među vrstama.

Različite vrste različito reaguju na ista hemijska sredstva i terapije. Dele nas strukturne i fiziološke različitosti. Čak i ako sumnjamo da reakcija tela pacova na jedan određeni hemijski proizvod može biti ista kao kod ljudi, nije sigurno da taj proizvod možemo da ponudimo i našoj deci.

Poznat je slučaj penicilina. Taj se antibiotik koristi masovno u lečenju ljudi, iako u tim istim količinama ubija zamorce. Florey, čovek koji je prvi testirao penicilin, sam je priznao da je srećna okolnost što penicilin nije testirao na ovim životinjama jer bi ga u tom slučaju proglasio opasnim za ljudsko zdravlje i daljnja istraživanja bi se obustavila.
Aspirin koji se, između ostalog, uzima kao sredstvo protiv bolova, izaziva urođene poremećaje kod mačaka. Tamoxifen deluje kontraceptivno na pacove, ali se kod žena postiže upravo suprotan učinak. Ovaj lek danas se uspešno koristi u borbi protiv raka dojke, ali kod pacova izaziva kancerogena oboljenja.

Podatak koji će vas sigurno iznenaditi: VEĆINA medicinskih proizvoda NE uključuje testiranje na životinjama. Ogroman broj vrlo vaznih lekova za teške bolesti nije testiran na životinjama jer je delovanje supstanci poznato od ranije ili se testiranje vrši na ljudima.

Istorijski gledano, najvećem napretku u prevenciji bolesti ljudi i produžavanju čovjekovog života doprinela je čista voda, sanitarna pravila, mere zaštite od bakterijskih bolesti i razvoj metoda kojima će se spriječiti infekcija, zdravije prehrambene navike i životni stilovi.
Korištenje biljke digitalis pri proizvodnji lekova za bolesti srca, kinin za borbu protiv malarije, i razvoj anestetika samo su par primera otkrića do kojih se došlo testiranjem na ljudskim pacijentima. Moderni lekovi kao što su dramamin, kortizon i sredstva za umirenje otkriveni su na isti način.

Hirurški zahvati razvijeni bez korištenja životinja su odstranjivanje slepog creva, mokraćnih kamenaca, katarakta, tumori jajnika, zahvati na srcu i mnogi drugi.
Proučavanja ljudi, mesta na kojima žive i njihovog načina života i okoline - pokazali su veze između pušenja i pojave raka i srčanih bolesti, između ostalog.
Nasuprot tome, korištenje životinja u laboratorijskim istraživanjima dovelo je do zastoja pa čak i katastrofa.


Posle projekta u kom je korišćeno 18.000 miševa, Teropterin se koristio u tretmanu dece obolele od leukemije, no deca su umirala brže nego ona bez tretmana.

Opren, koji se koristio protiv artritisa, prošao je testove na životinjama i proglašen pouzdanim. Nakon što je prouzrokovao više od 70 smrtnih slučajeva i više od 350 slučajeva ozbiljnih komplikacija (teška oštećenja kože, očiju, cirkulacije, jetre i bubrega) zabranjen je.

Nama su potrebne naprednije metode, sofisticiranije, relevantnije našim ljudskim problemima. Postoje mnogi načini da se eliminišu testova na životinjama, načini koji nam pouzdanije osiguravaju potrebna medicinska sredstva. Danas imamo tehničku pomoć kao što je kompjutersko modeliranje, analiza brisova, epidemiološke studije i kliničke studije. NAVS je osnovao instituciju za naučna i medicinska istraživanja koja ne uključuju životinje unutar koje se odvijaju programi istraživanja kancerogenih oboljenja, testovi otrovnosti, mikrohirurgija i druge.

Testiranja bazirana na životinjama pripadaju prošlosti, mračnom dobu nauke i danas je podržano od manjine inertnih naučnika. Ukoliko ste zainteresirani za još ovakvih podataka, posetite :

www.navs.org.uk

(objavljeno u Virunga News 21.02.2001. prevela Margareta Isaksson)

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1668 48
Naknada za ujed psa lutalice do 25.000 dinara... Beograđani koji prijave nadležnima da ih je ujeo pas lutalica mogu da traže od Grada novčanu naknadu od 5.000 do 25.000 dinara, ukoliko imaju lekarsku potvrdu i pozitivno mišljenje stručne komisije, rečeno je u gradskoj Komisiji za naplatu štete od ujeda pasa lutalica.Broj napada pasa lutalica manji je nego prethodne godine, navode u gradskoj Komisiji, dok iz organizacija za zaštitu životinja ukazuju da imaju saznanja i o pokušajima zloupotrebe naplate ujeda pasa lutalica.   Ponedeljak, 5....
Com Content 1732 48
Da li ste sigurni da ne nosite na vašoj odeći krzno mačaka i pasa?... Udruženje Sloboda za životinje upozorava i informiše javnost: Kineska industrija krzna, u kojoj se osim zečeva, lisica, rakuna i drugih 'tipičnih' krznaša godišnje ubije i preko 2 miliona pasa i mačaka, ubraja se među najokrutnije i vodeće u proizvodnji krzna u svetu, sa 85% svetske proizvodnje. Istraga o proizvodnji i prodaji mačjeg i psećeg krzna pokazala je da su u nedostatku bilo kakve zakonske regulative i kontrole, psi i mačke izloženi užasnim mučenjima i najokrutnijim metodama ubijanja. ...
Com Content 308 48
Slucaj okrutnog zlostavljanja životinja u Velikoj Plani... Podneta krivicna prijava Opstinskom javnom tuzilastvu Velika Plana protiv H. R., zvanog Rade  Borkic, zbog zlocina protiv zivotinja, tj. prebijanje do smrti i "vesanje" zivotinja, prvenstveno macaka, ali i pasa. Podneta krivicna prijava Opstinskom javnom tuzilastvu Velika Plana protiv H. R., zvanog Rade  Borkic, zbog zlocina protiv zivotinja, tj. prebijanje do smrti i "vesanje" zivotinja, prvenstveno macaka, ali i pasa. Slucaj je Udruzenj...
Com Content 530 48
Medved sa naočarima... Dok medvedi iz balkanskih šuma, skriveni u jamama ili pećinama, većmesecima dremaju čekajući proleće, neki njihovi rođaci nikada ne padajuu zimski san. Među njima su i andski medvedi, koji naseljavaju padinejužnoameričkog planinskog lanca po kojem su dobili ime. Teritorija nakojoj žive ove omanje čupave životinje tamnog krzna prostire se odKolumbije i Venecuele, preko Ekvadora i Perua, do Bolivije i severaArgentine na jugu.Dok medvedi iz balkanskih šuma, skriveni u jamama ili pećinama, već mesec...
Com Content 1500 48
Kit usmrtio svog trenera... Kit ubica napao je i usmrtio svog trenera pred užasnutom publikom koja je sve to gledala, u akva-parku "Seaworld" u Orlandu, prenosi britanski "Telegraf". Svedoci kažu da je kit ubica Tilikum, tj. Tili, odjednom iskočio iz bazena, zgrabio svog trenera Don Branšo oko struka i počeo da je "baca" unaokolo. Međutim, iz kancelarije okružnog šerifa kažu da se Branšo pre nego što je tačka počela slučajno okliznula i pala u bazen, gde ju je kit napao i usmrtio. Hitna pomoć je odmah došla na lice mesta,...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Naknada za ujed psa lutalice do 25.000 dinara

Detaljnije »