Ekologija


Slede veliki gubici

Zemlji kakvu znamo više nema pomoći

Naučnik koji je izmislio spravu za detektovanje ozonske rupe poručuje da su tehnologije obnovljivih izvora energije još jedna novčana prevara i da Zemlji više nema pomoći.

U Arkticka Lisicadoba stroge specijalizacije hemičari, biolozi, klimatolozi i fizičari duboko cene um kolege naučnika devedesetjednogodišnjeg Jamesa Lovelocka, kojem vrlo brzo pridaju superlative "briljantan", "čovek pre svog vremena", "renesansni naučnik"...

Nije ni čudo jer radi se o čoveku koji je 1950-ih izmisio spravu koja se koristila za detektovanje ozonskog sloja. On je bio i prvi koji je bez dlake na jeziku objasnio stručnjacima NASA-e da na Marsu života nema daleko pre nego što su sonde ove agencije dokazale isto.

A tu je i njegova čuvena teorija Gaia, po kojoj je Zemlja jedinstveni samoregulirajući super-organizam koja bi trebalo da redefiniše pogled na vezu između planete i života kojeg podržava.

No Lovelockovu tvrdnju da je Zemlja već prešla granicu nakon koje više nema oporavka mnogi naučnici teško prihvataju.   Konrad Steffen, direktor Cooperative Institute for Research in Environmental Sciences u Boulderu, Colorado, hvali Lovelocka i kaže: "On je pionir koji upozorava na veliku promenu koja sledi. Međutim, podatke nije lako prihvatiti."

Pitanje klimatskih promena zaokupilo je u zadnjih 10 godina Lovelockov um više od bilo čega drugog, no i njegovi poštovaoci smatraju da je ovu stvar već ostareli naučnik ipak shvatio pogrešno. Ili se barem nadaju da greši.

Još pre 5 godina u svojoj knjizi "The Revenge of Gaia" uputio je zastrašujuće upozorenje o poslednjoj šansi koju ne smemo propustiti. No u novoj pod nazivom "The Vanishing Face of Gaia," tvrdi da je sasvim očito da smo propustili zadnji brod.

"Sad je daleko, daleko prekasno," potvrdio je Lovelock.

Svetskim liderima koji će se uskoro skupiti u Njujorku na klimatskom samitu, tri meseca pre presudne UN-ove konferencije u Kopenhagenu poručuje: "Pripremite se na promene i prilagodite se onima koje dolaze. U tom procesu se treba pripremiti i na velike, velike gubitke života."

Lovelockovo pesimističko uverenje da više nismo u stanju da sprečimo globalno zagrevanje i nestanak milijardi ljudskih života ne temelji se na sumnjama u ljudske napore u skoroj budućnosti već na onome što je već učinjeno u prošlosti.

Jer čak kad bi stali sa proizvodnjom gasova staklene bašte, poput CO2, već su se pokrenuli prirodni procesi - smanjivanje arktičkog leda, topljenje grenlandske ledene kore, ispuštanje metana iz permafrosta - koji će nastaviti globalno zagrevanje samostalno.

"Našu trenutnu sklonost da tumačimo klimatske promene kao nešto na šta ćemo se vemenom moći prilagoditi i kontrolisati, sasvim je pogrešno jer će ono što će se događati biti sličnije naglom zaokretu i nekontrolisanom procesu," kaže Andrew Watson, klimatolog sa britanskog University of East Anglia te dodaje: "Ovo je osnova njegove poruke."

"Imam najveće poštovanje prema Jamesu Lovelocku - on je veliki um i veliki naučnik, to je neosporno," kaže Rajendra Pachauri, predsednik Međuvladinog panela o klimatskim promjenama (IPCC), čiji će izveštaj služiti kao naučni dokument za klimatske dogovore u UN-u.

"No za sada su dokazi da smo prošli tačku s koje više nema povratka neverojatno mali. Mislim da ćemo, ako krenemo sada, sprečiti velike katastrofe," dodao je.

Više od četrdeset godina u svojoj 70-godišnjoj karijeri ostao je, kako sam, kaže "nezavisni naučnik", no cenu slobode platio je izostankom institucionalne podrške. Njegovo glasno negodovanje zbog uske specijalizacije takođe mu nije donelo simpatije.

"Članovi svake pojedine naučne discipline vrlo se ponose da nemaju pojma o drugim disciplinama," rekao je uz podsmeh.

Ekolozi ga cene zbog koncepta Zemlje kao jedinstvenog organizma, no užasnuti su zbog njegove podrške nuklearnoj energiji i odbacivanju obnovljivih izvora energije. Ove zelene tehnologije okarakterisao je kao još jednu prevaru čiji je cilj zarada, a ne čini baš ništa na smanjivanju klimatskih promena.

T.T.17.09.2009.

Net.hr

Mladunci Mosusnog Goveceta
Mladunci mošusnog govečeta

Poslednji Mohikanci

 

Fotografije sa prve linije topljenja

Vi ste možda ravnodušni ali stvorenja kojima treba sneg i led ključajuod muke. Pogledajte fotografije poslednjih Mohikanaca, onih koji se jošuvek drže svoje sve toplije ledene grude.

Polarni medvedi, artička lisica i krda karibua direktno su pogođenidramatičnim promenama Arktika koje su posledica klimatskih promena,objavljeno je u novoj studiji objavljenoj u septembarskom brojučasopisa "Science". Na primer, premda je Arktik na prvi pogled beo ičist, sve je više zagađen štetnim materijama poput polihloriranogbifenila (PCB). Severni medvedi nalaze se na vrhu prehrambenog lanca pau sebi imaju najveću koncentraciju takvih štetnih materija, a toizgleda štetno utiče na njihovu sposobnost razmnožavanja.

"Kopnene vrste kao i one u moru pate zbog posledica ljudskog ponašanja na geografskim širinama hiljadama kilometara udaljenim od mesta na kojem se nalaze uzročnici problema," rekao je voditelj istraživanja, biolog Eric Post sa Univerziteta Penn State.

"Čini se, ma gde god pogledali - na kopno, vazduh ili vodu - svuda vidimo znakove naglih promena."

Studija je obradila podatke najskorijih opsežnih istraživanja ekosistema koncentrišući se pre svega na biološki odgovor na klimatske promene u području Arktika.

Zašto im je u snegu toplije?

Sneg ima u sebi puno vazduha, zarobljenog u kristalnoj strukturi, pa je zbog svoje jedinstvene građe dobar toplotni izolator. Zaštitu od hladnoće u njemu nalaze i mnoge vrste ptica - preko dana u njemu se odmaraju, a noću u njemu spavaju.

T.T.11.09.2009.

Net.hr

Krdo Karibua
Krdo karibua

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 211 48
Profit od lova... Da je ubijanje, pardon, odstrel životinja u lovu dobar izvor zarade za neke ljubitelje prirode govore i razne afere koje se s vremena na vreme otkrivaju. Kada je januara 2004. godine prilikom zaplene oko deset tona zamrznute divljači u Italiji priveden jedan italijanski i dva državljanina SCG, afera „balkanske ptice” je ponovo oživela i pokazala zakulisane aktivnosti u našim šumama.Da je ubijanje, pardon, odstrel životinja u lovu dobar izvor zarade za neke ljubitelje prirode govore i razne afere...
Com Content 151 48
Veliki duhovi svog vremena o lovu (1. deo)... Johan Volfgang fon Gete (1749-1832), nemački pesnik " Lov je ipak uvek jedan oblik rata. " Lav Tolstoj (1828-1910), ruski pesnik " Od ubijanja životinja do ubijanja ljudi samo je jedan korak. " Teodor Hojs (1884-1963), prvi predsednik Savezne Republike Nemačke " Lov je samo kukavički opis za naročito kukavičko ubijanje bespomoćnih stvorenja. Lov je jedan sporedan vid ljudske ...
Com Content 280 48
Predavanje Christiana Sailera na Pravnom fakultetu... Obaveštavamo Vas da je 23.11.06, na Pravnom fakultetu gostovao predavač iz Nemačke, Dr Christian Sailer, svetski poznati pravnik i glavni tužioc na Medjunarodnom Tribunalu za prava životinja u Ženevi, koji je održao predavanje pod nazivom "Dostojanstvo životinja i ljudski zakoni" .Foto galerija predavanja >>Poštovani ljubitelji životinja, članovi i svi posetioci sajta, obaveštavamo Vas da je u okviru realizacije projekta „Pravni kapacitet Srbije za evropske integracije“ u č...
Com Content 51 48
Veza između koljača sa Taidžija i industrije zarobljavanja delfina... Delovi japanske industrije zarobljavanja delfina, sa svojim akvarijumima, vodenim parkovima i programima ''Plivajte sa delfinima'', rade u saradnji sa koljačima sa Taidžija, stimulišući ih velikim sumama novca koje im daju za žive delfine. Delovi japanske industrije zarobljavanja delfina, sa svojim akvarijumima, vodenim parkovima i programima ''Plivajte sa delfinima'', rade u saradnji sa koljačima sa Taidžija, stimulišući ih velikim sumama novca koje im daju za žive delfine.Neki dreseri delfina...
Com Content 523 48
U Srbiji ugroženo 215 biljnih i 429 životinjskih vrsta... U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države, kaže načelnik Odeljenja za biodiverzitet Zavoda za zaštitu prirode Srbije Nenad Sekulić. On je ukazao da su među ugroženim životinjama 273 vrste ptica kao i 66 vrsti sisara. Zaštićena je i 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba. Među zaštićenim životinjama su pojedine vrste pelikana, roda, beloglavi sup, rečni rak, bubamara, žabe, belouške, šark...

Komentari   

# viktor 06-10-2009 12:09
Svi pokusaji svetskih lidera i mudrijasa su mi uvek zvucali smesno i nerealno. Kao da u lonac vrele vode dodaju na svakih pola sata kap hladne i nadaju se da ce tako ohladiti celi lonac. Svako pa cak i oni sami shvataju da izlaza odavno nema ali ne uzbunjuju javnost da vec sada ne bi doslo do sukoba sirom sveta. Ali za koju godinu sve ce izgledati drugaciji, kako u svetskoj ekonomiji (Gerald Celente, najprecizniji prognosticar u poslednjih 30 godina http://geraldcelentechannel.blogspot.com), tako i u prirodnim katastrofama sirom sveta.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Profit od lova

Detaljnije »