Ekologija


Slede veliki gubici

Zemlji kakvu znamo više nema pomoći

Naučnik koji je izmislio spravu za detektovanje ozonske rupe poručuje da su tehnologije obnovljivih izvora energije još jedna novčana prevara i da Zemlji više nema pomoći.

U Arkticka Lisicadoba stroge specijalizacije hemičari, biolozi, klimatolozi i fizičari duboko cene um kolege naučnika devedesetjednogodišnjeg Jamesa Lovelocka, kojem vrlo brzo pridaju superlative "briljantan", "čovek pre svog vremena", "renesansni naučnik"...

Nije ni čudo jer radi se o čoveku koji je 1950-ih izmisio spravu koja se koristila za detektovanje ozonskog sloja. On je bio i prvi koji je bez dlake na jeziku objasnio stručnjacima NASA-e da na Marsu života nema daleko pre nego što su sonde ove agencije dokazale isto.

A tu je i njegova čuvena teorija Gaia, po kojoj je Zemlja jedinstveni samoregulirajući super-organizam koja bi trebalo da redefiniše pogled na vezu između planete i života kojeg podržava.

No Lovelockovu tvrdnju da je Zemlja već prešla granicu nakon koje više nema oporavka mnogi naučnici teško prihvataju.   Konrad Steffen, direktor Cooperative Institute for Research in Environmental Sciences u Boulderu, Colorado, hvali Lovelocka i kaže: "On je pionir koji upozorava na veliku promenu koja sledi. Međutim, podatke nije lako prihvatiti."

Pitanje klimatskih promena zaokupilo je u zadnjih 10 godina Lovelockov um više od bilo čega drugog, no i njegovi poštovaoci smatraju da je ovu stvar već ostareli naučnik ipak shvatio pogrešno. Ili se barem nadaju da greši.

Još pre 5 godina u svojoj knjizi "The Revenge of Gaia" uputio je zastrašujuće upozorenje o poslednjoj šansi koju ne smemo propustiti. No u novoj pod nazivom "The Vanishing Face of Gaia," tvrdi da je sasvim očito da smo propustili zadnji brod.

"Sad je daleko, daleko prekasno," potvrdio je Lovelock.

Svetskim liderima koji će se uskoro skupiti u Njujorku na klimatskom samitu, tri meseca pre presudne UN-ove konferencije u Kopenhagenu poručuje: "Pripremite se na promene i prilagodite se onima koje dolaze. U tom procesu se treba pripremiti i na velike, velike gubitke života."

Lovelockovo pesimističko uverenje da više nismo u stanju da sprečimo globalno zagrevanje i nestanak milijardi ljudskih života ne temelji se na sumnjama u ljudske napore u skoroj budućnosti već na onome što je već učinjeno u prošlosti.

Jer čak kad bi stali sa proizvodnjom gasova staklene bašte, poput CO2, već su se pokrenuli prirodni procesi - smanjivanje arktičkog leda, topljenje grenlandske ledene kore, ispuštanje metana iz permafrosta - koji će nastaviti globalno zagrevanje samostalno.

"Našu trenutnu sklonost da tumačimo klimatske promene kao nešto na šta ćemo se vemenom moći prilagoditi i kontrolisati, sasvim je pogrešno jer će ono što će se događati biti sličnije naglom zaokretu i nekontrolisanom procesu," kaže Andrew Watson, klimatolog sa britanskog University of East Anglia te dodaje: "Ovo je osnova njegove poruke."

"Imam najveće poštovanje prema Jamesu Lovelocku - on je veliki um i veliki naučnik, to je neosporno," kaže Rajendra Pachauri, predsednik Međuvladinog panela o klimatskim promjenama (IPCC), čiji će izveštaj služiti kao naučni dokument za klimatske dogovore u UN-u.

"No za sada su dokazi da smo prošli tačku s koje više nema povratka neverojatno mali. Mislim da ćemo, ako krenemo sada, sprečiti velike katastrofe," dodao je.

Više od četrdeset godina u svojoj 70-godišnjoj karijeri ostao je, kako sam, kaže "nezavisni naučnik", no cenu slobode platio je izostankom institucionalne podrške. Njegovo glasno negodovanje zbog uske specijalizacije takođe mu nije donelo simpatije.

"Članovi svake pojedine naučne discipline vrlo se ponose da nemaju pojma o drugim disciplinama," rekao je uz podsmeh.

Ekolozi ga cene zbog koncepta Zemlje kao jedinstvenog organizma, no užasnuti su zbog njegove podrške nuklearnoj energiji i odbacivanju obnovljivih izvora energije. Ove zelene tehnologije okarakterisao je kao još jednu prevaru čiji je cilj zarada, a ne čini baš ništa na smanjivanju klimatskih promena.

T.T.17.09.2009.

Net.hr

Mladunci Mosusnog Goveceta
Mladunci mošusnog govečeta

Poslednji Mohikanci

 

Fotografije sa prve linije topljenja

Vi ste možda ravnodušni ali stvorenja kojima treba sneg i led ključajuod muke. Pogledajte fotografije poslednjih Mohikanaca, onih koji se jošuvek drže svoje sve toplije ledene grude.

Polarni medvedi, artička lisica i krda karibua direktno su pogođenidramatičnim promenama Arktika koje su posledica klimatskih promena,objavljeno je u novoj studiji objavljenoj u septembarskom brojučasopisa "Science". Na primer, premda je Arktik na prvi pogled beo ičist, sve je više zagađen štetnim materijama poput polihloriranogbifenila (PCB). Severni medvedi nalaze se na vrhu prehrambenog lanca pau sebi imaju najveću koncentraciju takvih štetnih materija, a toizgleda štetno utiče na njihovu sposobnost razmnožavanja.

"Kopnene vrste kao i one u moru pate zbog posledica ljudskog ponašanja na geografskim širinama hiljadama kilometara udaljenim od mesta na kojem se nalaze uzročnici problema," rekao je voditelj istraživanja, biolog Eric Post sa Univerziteta Penn State.

"Čini se, ma gde god pogledali - na kopno, vazduh ili vodu - svuda vidimo znakove naglih promena."

Studija je obradila podatke najskorijih opsežnih istraživanja ekosistema koncentrišući se pre svega na biološki odgovor na klimatske promene u području Arktika.

Zašto im je u snegu toplije?

Sneg ima u sebi puno vazduha, zarobljenog u kristalnoj strukturi, pa je zbog svoje jedinstvene građe dobar toplotni izolator. Zaštitu od hladnoće u njemu nalaze i mnoge vrste ptica - preko dana u njemu se odmaraju, a noću u njemu spavaju.

T.T.11.09.2009.

Net.hr

Krdo Karibua
Krdo karibua

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 366 48
Jeleni i divlje svinje pobegli iz zapaljenog lovišta... Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar.Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat. Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spalje...
Com Content 1554 48
Cirkus Korona opet u Beogradu!... Apelujemo na sve opštine u Beogradu, na gradonačelnika Beograda kao i na Republičku veterinarsku inspekciju da zabrane gostovanje cirkusu Koroni jer krši zakone! Ovo je deo jednog od mnogih pisama koje je Sloboda za životinje dobilo ovih dana: „...živim u Beogradu u naselju Vidikovac, gde se upravo ispod moga prozora stacionirao cirkus. Prisustvujem maltretiranju divljih i nadam se zakonom zaštićenih životinja. Koliko vidim imaju lava, tigra i medveda koje drže u sramno malim kavezima u kojima b...
Com Content 152 48
Veliki duhovi svog vremena o lovu (2. deo)... Hubert Vajncirl (1935), bivši predsednik Saveza za čovekovu okolinu i zaštitu prirode (u SRN) " Svaka stvar ima svoje vreme. Vreme lova je prošlo. " Bernard Grcimek (1909-1989), nemački zoolog i autor filmova o životinjama " Nikada mi nije bilo jasno kako neko može da se raduje kada ubije životinju. " Hubert Vajncirl (1935), bivši predsednik Saveza za čovekovu ...
Com Content 243 48
Aktivisti protiv lova na foke predali se Kanadskim vlastima... Charlottetown, Ostrvo princ Edvarda, Kanada - Dr. Jerry Vlasak, jedna od tri osobe za odnose sa javnošću udruženja NAALPO (North American Animal Liberation Press Office) još uvek se nalazi u zatvoru u kome štrajkuje glađu.Charlottetown, Ostrvo princ Edvarda, Kanada - Dr. Jerry Vlasak, jedna od tri osobe za odnose sa javnošću udruženja NAALPO (North American Animal Liberation Press Office) još uvek se nalazi u zatvoru u kome štrajkuje glađu. Zatvoren je zbog protesta protiv nepravedne osude jedan...
Com Content 492 48
Okapi prvi put snimljen u divljini... Londonsko zoološko društvo objavilo je da je po prvi put u divljini snimljen okapi, afrička životinja toliko retka da se nekad verovalo da se zapravo radi o mitskom jednorogu. Skrivenim kamerama ZSL-a i Kongoanskog instituta za zaštitu prirode (ICCN) tri primerka okapija snimljena su u šumama nacionalnog parka Virunga u DR Kongu.Londonsko zoološko društvo objavilo je da je po prvi put u divljini snimljen okapi, afrička životinja toliko retka da se nekad verovalo da se zapravo radi o mitskom jedn...

Komentari   

# viktor 06-10-2009 12:09
Svi pokusaji svetskih lidera i mudrijasa su mi uvek zvucali smesno i nerealno. Kao da u lonac vrele vode dodaju na svakih pola sata kap hladne i nadaju se da ce tako ohladiti celi lonac. Svako pa cak i oni sami shvataju da izlaza odavno nema ali ne uzbunjuju javnost da vec sada ne bi doslo do sukoba sirom sveta. Ali za koju godinu sve ce izgledati drugaciji, kako u svetskoj ekonomiji (Gerald Celente, najprecizniji prognosticar u poslednjih 30 godina http://geraldcelentechannel.blogspot.com), tako i u prirodnim katastrofama sirom sveta.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Jeleni i divlje svinje pobegli iz zapaljenog lovišta

Detaljnije »