I Srbija sledi primere mnogih zemalja u zaštiti okoline

Autor: Petar Đurović | Foto:K.Kamenov | 15.03.2009. - 00:02
 
U Srbiji će uskoro biti zabranjena proizvodnja i korišćenje plastičnih kesa saznaje „Blic nedelje“ u Ministarstvu za životnu sredinu. Istovremeno sa ukidanjem plastičnih kesa, radiće se na podsticanju proizvodnje biorazgradive papirne ambalaže.

Tokom naredne nedelje očekuje se dogovor Ministarstva i proizvođača plastičnih kesa oko uredbe o zabrani proizvodnje i korišćenja plastičnih kesa, a ubrzo zatim i prolazak kroz skupštinsku proceduru. Taj akt će biti samo jedan od paketa zakonskih mera kojim će Vlada ući u odlučnu borbu sa ekološkim problemima u Srbiji.

– Cilj nam je da se u svim prodavnicama i supermarketima umesto plastičnih koriste papirne kese koje se mogu upotrebljavati i više puta. Proizvodnja i uvoz svih polietilenskih kesa debljine ispod 14 mikrona biće zabranjena, a istovremeno ćemo pomoći da što pre počne proizvodnja biorazgradivih kesa, koje nisu pretnja po životnu sredinu – kaže Oliver Dulić, ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja.

Plastične kese „tregeruše“ , koje se masovno koriste u trgovinama i na pijacama, najopasnije su po okolinu jer se ne razgrađuju u prirodi, a njihova reciklaža je skupa i teško izvodljiva. Mesečna potrošnja ovih kesa u Srbiji je blizu 200 miliona komada, a za proizvodnju samo jedne kese emituje se oko 200 miligrama ugljen-dioksida. Kako u Srbiji proizvodnja papirnih kesa nije razvijena, država će morati da finansijski podstakne proizvodnju. Ipak to neće pogoditi građane, jer je po predlogu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu predviđeno da se posebnim taksama oporezuje uvoz i proizvodnja plastičnih kesa. Novac od tih taksi bi išao u Fond za zaštitu životne sredine, a odatle bi se upućivao kao subvencija za proizvodnju papirnih kesa. Takođe, proizvođači papirnih kesa bi dobijali i kredite iz Nacionalnog fonda za razvoj.

– Građane će prelazak Srbije na proizvodnju biorazgradivih kesa koštati samo par dinara mesečno, što nije veliki iznos ako uzmemo u obzir da time čuvaju svoju okolinu – objašnjava Dulić.

U našoj zemlji ima petnaestak velikih, regionalno raspoređenih proizvođača plastičnih kesa, koji mesečno prerade u proseku oko 500 tona polietilena za proizvodnju kesa. Kako će njihova proizvodnja biti zakonom zabranjena, sistemom stimulacije proizvodnje biorazgradivih kesa njima se nudi rešenje. Na taj način, oni će i dalje proizvoditi i zapošljavati ljude, ali njihove kese više neće zagađivati prirodu.

– Osim velikih, registrovanih proizvođača kesa, u zemlji postoji i mnoštvo sitnih proizvodnji po garažama i improvizovanim halama. Prelaskom na proizvodnju biorazgradivih kesa, i njima se pruža šansa da više ne rade „na crno“ , već da se registruju i legalizuju posao. U suprotnom, Zakon će biti izuzetno strog prema svima koji se i dalje budu bavili proizvodnjom plastičnih kesa – kaže Dulić.

Biorazgradive kese jesu bolje rešenje od plastičnih, jer se mogu koristiti više puta, ali i one utiču negativno na prirodu, prvenstveno sečom šuma. Međutim, u Ministarstvu su razmišljali o proizvodnji platnenih kesa, ali se došlo do zaključka da je u ovom trenutku najekonomičnije rešenje da se proizvode biorazgradive papirne kese.

– Svi veliki trgovački lanci u Srbiji treba da se uključe i pomognu akciju „Očistimo Srbiju“, tako što će iz svojih prodavnica izbaciti plastične, a uvesti papirne kese. Tim primerom oni će podići ekološku svest građana u čitavoj zemlji – dodaje Dulić.

Predviđeno je da prelazni period od zabrane proizvodnje plastičnih do početka proizvodnje biorazgradivih kesa traje par meseci.

Plastika u brojkama

- 1.000 kesa godišnje, u proseku, građani Srbije uzmu u trgovini
Zabrana upotrebe plastičnih kesa u EU od 2010.
- Zabrana proizvodnje i upotrebe plastičnih kesa u Kini od prvog juna 2008. godine
1.500 kuna po toni je naknada za zbrinjavanje plastičnih kesa koju plaćaju proizvođači u Hrvatskoj.
- Četiri godine je potrebno papirnoj kesi da se razgradi
- Jedna platnena kesa zamenjuje 1.000 plastičnih kesa

Pozitivne reakcije

Gradska vlada u Vranju prva je u Srbiji još u avgustu prošle godine donela odluku o zabrani upotrebe plastičnih kesa od septembra 2.010. Da je odluka gradskih vlasti naišla na dobar prijem među trgovcima i pijačarima potvrđuje primer gradske pekare, koja već mesecima vekne hleba pakuje u kese od hartije.

– Period od dve godine iskoristićemo za edukaciju vlasnika prodavnica i potrošača, jer je krajnje vreme da plastične kese izbacimo iz upotrebe. Površina bačenih kesa širom naše zemlje mogla bi da prekrije čak tri Srbije – kaže Nela Cvetković, član Gradskog veća, najzaslužnija za pionirski korak Vranja.

V. P.

Blic

----------

Zahuktava se akcija „Očistimo Srbiju“

Proizvođači hoće da prave razgradive kese

Autor: A. E. - D. K. /21.03.2009. - 05:00

U Srbiji se mesečno potroši oko 200 miliona plastičnih kesa. Iako se u proseku koriste 12 minuta a zatim bacaju, u prirodi ostaju hiljadama godina jer se teško razgrađuju. Novim zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu problem takozvanog belog otpada mogao bi biti rešen. Predstavnici Ministarstva za životnu sredinu o tome su pre dva dana razgovarali i s proizvođačima plastične ambalaže.

Plastične kese proizvode se od polietilena, termoplastike koja se dobija preradom nafte. Da bi se proizveo kilogram ove materije, u atmosferu ode dva kilograma ugljen-dioksida. Zbog toga se na svetlosti razgrađuju i polako raspadaju u manje, otrovnije petropolimere koji truju tlo i vodu. U Srbiji se za proizvodnju kesa mesečno preradi u proseku oko 500 tona polietilena.

Stvaranje ovog štetnog otpada može se izbeći samo zabranom proizvodnje i upotrebe tih kesa, kao i njihovom reciklažom. Akcijom „Očistimo Srbiju“ Ministarstvo životne sredine krenulo je u borbu protiv ekoloških problema u Srbiji, a plastične kese jedan su od zagađivača s kojim će se obračunati.

- Imali smo sastanak sa proizvođačima na koji su došli predstavnici čak 20 firmi. Razgovor je bio konstruktivan, dogovorili smo se da proizvode kese one debljine koja će biti propisana novim zakonom, odnosno one koje se mnogo brže razgrađuju - priča Aleksandar Vesić, pomoćnik ministara životne sredine i prostornog planiranja.

Prema Vesićevim rečima, proizvođači su spremni da proizvode zdravije kese, ali i da plaćaju naknade za proizvodnju plastičnih kesa. Novac od ovih naknada biće uložen u reciklažu.

- Čekaju nas razgovori i sa predstavnicima velikih trgovinskih lanaca o plasmanu plastičnih kesa. Ideja je da se uvede i plaćanje takvih kesa - objašnjava Vesić.

Procenjuje se da svaki stanovnik Srbije godišnje iskoristi 150 plastičnih kesa. Oni, prema Vesiću, neće biti oštećeni jer će imati mogućnost da koriste razgradive kese ili platnene torbe.

- Osim promene zakona, da bi se smanjila upotreba plastičnih kesa, potrebno je da građani promene navike - kaže Vesić.
Novim zakonom predviđene su i veće kazne za zagađivače, ali i stimulacije za one koji čuvaju prirodu.

Zabrana plastičnih kesa u EU do 2010.

Zabrana upotrebe najlonskih kesa u Evropskoj uniji stupiće na snagu 2010. Španija planira da do sredine ove godine prepolovi količinu plastičnih kesa, a da ih do 2010. potpuno zabrani. Za upotrebu plastičnih kesa u supermarketima u Irskoj naplaćuju visoke takse onima koji koriste tu vrstu ambalaže.

Povlačenje plastičnih kesa iz upotrebe počelo je i na drugom kraju sveta - u Australiji.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 549 48
Dona Karan iz svojih kolekcija izbacuje krzno... Dve godine protesta od strane PETA-e učinilo je svoje - Dona Karan javno se zaklela da u svojim kolekcijama više neće koristiti krzno. Njujorška dizajnerka je već godinama na crnim top-listama boraca za prava životinja, koji su joj, između ostalog, upadali na revije, protestovali na javnim događanjima na kojima se pojavljivala i čak oblepili Njujork "anti-Karan" plakatima. Prošle nedelje su joj poslali video-snimak na kom je mučki prikazano nasilje i užas koji leži iza industrije krzn...
Com Content 489 48
Medved napada ovce... Loznica -- U selu Gornja Borina kod Loznice nepoznata životinja pojela je deset ovaca, a meštani tvrde da njihova stada napada ženka mrkog medveda. Radoju Mićiću pojedeno je sedam ovaca, dok je Milojko Mićić ostao bez tri ovce. Meštani veruju da je reč o ženki mrkog medveda, koja je sa svojim mladuncem viđena još pre dva meseca na ovom prostoru. Radoje je rekao novinarima da su ostali tragovi medveda, kao i da je "tor u kojem su držane ovce razvaljen kao paučina, iako je bio dobro zaštićen&...
Com Content 1684 48
Apel protiv Božićnog klanja životinja... Udruženje Sloboda za životinje uputilo je pismo sa posterom u prilogu, Patrijarhu Srpske Pravoslavne crkve Irineju povodom predstojećih Božićnih praznika. Božićni post koji traje 40 dana sigurno je doprineo smanjenju patnje i ubijanja nekih vrsta životinja, riba  sigurno ne, a i one su osećajna bića. Ali posle svakog Božićnog posta, pred sam Božić, kao i na taj dan, počinje masovno klanje životinja, pre svega njihovih mladunaca. Citat iz pisma: „Božić je za životinje brutalni praznik klanja...
Com Content 576 48
Konje ubijaju, zar ne?... Među životinje prema kojima ljudi čine najviše nepravde spadaju konji. Celoga života teško rade za njih, učestvuju na besmislenim i napornim trkama, a kada se povrede, razbole ili onemoćaju, kako im se njihovi vlasnici oduže? Tako što ih zakolju i oni budu pojedeni!Među životinje prema kojima ljudi čine najviše nepravde spadaju konji. Celoga života teško rade za njih, učestvuju na besmislenim i napornim trkama, a kada se povrede, razbole ili onemoćaju, kako im se njihovi vlasnici oduže? Tako što...
Com Content 1623 48
Brutalno zlostavljanje pasa u Zaječaru, ponovo!... Svega šest meseci nakon brutalnog ubistva pudlice Ogija, koja je imala ogrlicu i vlasnika, a o čemu je “Alo!” pisao, zaječarski šinteri ponovo su krenuli u krvavi pohod! Ovog puta, žrtve su bila dva psa lutalice, a bezočna brutalnost za koju je nemoguće naći razumno opravdanje ovekovečena je na video-snimku „Zloostavljanje pasa Zajecar”, koji se može pronaći na društvenoj mreži “fejsbuk”. Upozorenje: Scene brutalnog davljenja psa koji krvari nisu za svačiji...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dona Karan iz svojih kolekcija izbacuje krzno

Detaljnije »