Ekologija
I Srbija sledi primere mnogih zemalja u zaštiti okoline

Autor: Petar Đurović | Foto:K.Kamenov | 15.03.2009. - 00:02
 
U Srbiji će uskoro biti zabranjena proizvodnja i korišćenje plastičnih kesa saznaje „Blic nedelje“ u Ministarstvu za životnu sredinu. Istovremeno sa ukidanjem plastičnih kesa, radiće se na podsticanju proizvodnje biorazgradive papirne ambalaže.

Tokom naredne nedelje očekuje se dogovor Ministarstva i proizvođača plastičnih kesa oko uredbe o zabrani proizvodnje i korišćenja plastičnih kesa, a ubrzo zatim i prolazak kroz skupštinsku proceduru. Taj akt će biti samo jedan od paketa zakonskih mera kojim će Vlada ući u odlučnu borbu sa ekološkim problemima u Srbiji.

– Cilj nam je da se u svim prodavnicama i supermarketima umesto plastičnih koriste papirne kese koje se mogu upotrebljavati i više puta. Proizvodnja i uvoz svih polietilenskih kesa debljine ispod 14 mikrona biće zabranjena, a istovremeno ćemo pomoći da što pre počne proizvodnja biorazgradivih kesa, koje nisu pretnja po životnu sredinu – kaže Oliver Dulić, ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja.

Plastične kese „tregeruše“ , koje se masovno koriste u trgovinama i na pijacama, najopasnije su po okolinu jer se ne razgrađuju u prirodi, a njihova reciklaža je skupa i teško izvodljiva. Mesečna potrošnja ovih kesa u Srbiji je blizu 200 miliona komada, a za proizvodnju samo jedne kese emituje se oko 200 miligrama ugljen-dioksida. Kako u Srbiji proizvodnja papirnih kesa nije razvijena, država će morati da finansijski podstakne proizvodnju. Ipak to neće pogoditi građane, jer je po predlogu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu predviđeno da se posebnim taksama oporezuje uvoz i proizvodnja plastičnih kesa. Novac od tih taksi bi išao u Fond za zaštitu životne sredine, a odatle bi se upućivao kao subvencija za proizvodnju papirnih kesa. Takođe, proizvođači papirnih kesa bi dobijali i kredite iz Nacionalnog fonda za razvoj.

– Građane će prelazak Srbije na proizvodnju biorazgradivih kesa koštati samo par dinara mesečno, što nije veliki iznos ako uzmemo u obzir da time čuvaju svoju okolinu – objašnjava Dulić.

U našoj zemlji ima petnaestak velikih, regionalno raspoređenih proizvođača plastičnih kesa, koji mesečno prerade u proseku oko 500 tona polietilena za proizvodnju kesa. Kako će njihova proizvodnja biti zakonom zabranjena, sistemom stimulacije proizvodnje biorazgradivih kesa njima se nudi rešenje. Na taj način, oni će i dalje proizvoditi i zapošljavati ljude, ali njihove kese više neće zagađivati prirodu.

– Osim velikih, registrovanih proizvođača kesa, u zemlji postoji i mnoštvo sitnih proizvodnji po garažama i improvizovanim halama. Prelaskom na proizvodnju biorazgradivih kesa, i njima se pruža šansa da više ne rade „na crno“ , već da se registruju i legalizuju posao. U suprotnom, Zakon će biti izuzetno strog prema svima koji se i dalje budu bavili proizvodnjom plastičnih kesa – kaže Dulić.

Biorazgradive kese jesu bolje rešenje od plastičnih, jer se mogu koristiti više puta, ali i one utiču negativno na prirodu, prvenstveno sečom šuma. Međutim, u Ministarstvu su razmišljali o proizvodnji platnenih kesa, ali se došlo do zaključka da je u ovom trenutku najekonomičnije rešenje da se proizvode biorazgradive papirne kese.

– Svi veliki trgovački lanci u Srbiji treba da se uključe i pomognu akciju „Očistimo Srbiju“, tako što će iz svojih prodavnica izbaciti plastične, a uvesti papirne kese. Tim primerom oni će podići ekološku svest građana u čitavoj zemlji – dodaje Dulić.

Predviđeno je da prelazni period od zabrane proizvodnje plastičnih do početka proizvodnje biorazgradivih kesa traje par meseci.

Plastika u brojkama

- 1.000 kesa godišnje, u proseku, građani Srbije uzmu u trgovini
Zabrana upotrebe plastičnih kesa u EU od 2010.
- Zabrana proizvodnje i upotrebe plastičnih kesa u Kini od prvog juna 2008. godine
1.500 kuna po toni je naknada za zbrinjavanje plastičnih kesa koju plaćaju proizvođači u Hrvatskoj.
- Četiri godine je potrebno papirnoj kesi da se razgradi
- Jedna platnena kesa zamenjuje 1.000 plastičnih kesa

Pozitivne reakcije

Gradska vlada u Vranju prva je u Srbiji još u avgustu prošle godine donela odluku o zabrani upotrebe plastičnih kesa od septembra 2.010. Da je odluka gradskih vlasti naišla na dobar prijem među trgovcima i pijačarima potvrđuje primer gradske pekare, koja već mesecima vekne hleba pakuje u kese od hartije.

– Period od dve godine iskoristićemo za edukaciju vlasnika prodavnica i potrošača, jer je krajnje vreme da plastične kese izbacimo iz upotrebe. Površina bačenih kesa širom naše zemlje mogla bi da prekrije čak tri Srbije – kaže Nela Cvetković, član Gradskog veća, najzaslužnija za pionirski korak Vranja.

V. P.

Blic

----------

Zahuktava se akcija „Očistimo Srbiju“

Proizvođači hoće da prave razgradive kese

Autor: A. E. - D. K. /21.03.2009. - 05:00

U Srbiji se mesečno potroši oko 200 miliona plastičnih kesa. Iako se u proseku koriste 12 minuta a zatim bacaju, u prirodi ostaju hiljadama godina jer se teško razgrađuju. Novim zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu problem takozvanog belog otpada mogao bi biti rešen. Predstavnici Ministarstva za životnu sredinu o tome su pre dva dana razgovarali i s proizvođačima plastične ambalaže.

Plastične kese proizvode se od polietilena, termoplastike koja se dobija preradom nafte. Da bi se proizveo kilogram ove materije, u atmosferu ode dva kilograma ugljen-dioksida. Zbog toga se na svetlosti razgrađuju i polako raspadaju u manje, otrovnije petropolimere koji truju tlo i vodu. U Srbiji se za proizvodnju kesa mesečno preradi u proseku oko 500 tona polietilena.

Stvaranje ovog štetnog otpada može se izbeći samo zabranom proizvodnje i upotrebe tih kesa, kao i njihovom reciklažom. Akcijom „Očistimo Srbiju“ Ministarstvo životne sredine krenulo je u borbu protiv ekoloških problema u Srbiji, a plastične kese jedan su od zagađivača s kojim će se obračunati.

- Imali smo sastanak sa proizvođačima na koji su došli predstavnici čak 20 firmi. Razgovor je bio konstruktivan, dogovorili smo se da proizvode kese one debljine koja će biti propisana novim zakonom, odnosno one koje se mnogo brže razgrađuju - priča Aleksandar Vesić, pomoćnik ministara životne sredine i prostornog planiranja.

Prema Vesićevim rečima, proizvođači su spremni da proizvode zdravije kese, ali i da plaćaju naknade za proizvodnju plastičnih kesa. Novac od ovih naknada biće uložen u reciklažu.

- Čekaju nas razgovori i sa predstavnicima velikih trgovinskih lanaca o plasmanu plastičnih kesa. Ideja je da se uvede i plaćanje takvih kesa - objašnjava Vesić.

Procenjuje se da svaki stanovnik Srbije godišnje iskoristi 150 plastičnih kesa. Oni, prema Vesiću, neće biti oštećeni jer će imati mogućnost da koriste razgradive kese ili platnene torbe.

- Osim promene zakona, da bi se smanjila upotreba plastičnih kesa, potrebno je da građani promene navike - kaže Vesić.
Novim zakonom predviđene su i veće kazne za zagađivače, ali i stimulacije za one koji čuvaju prirodu.

Zabrana plastičnih kesa u EU do 2010.

Zabrana upotrebe najlonskih kesa u Evropskoj uniji stupiće na snagu 2010. Španija planira da do sredine ove godine prepolovi količinu plastičnih kesa, a da ih do 2010. potpuno zabrani. Za upotrebu plastičnih kesa u supermarketima u Irskoj naplaćuju visoke takse onima koji koriste tu vrstu ambalaže.

Povlačenje plastičnih kesa iz upotrebe počelo je i na drugom kraju sveta - u Australiji.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 578 48
Tužno lice paške kuhinje... Paške jagnjetine ne bi bilo bez paškoga sira, ali ni paškoga sira bez paške jagnjetine - retki to znaju, osim Pažana koji vekovima odvajaju mlado jagnje od majke radi muže ovčijeg mleka. Piše: Zlatko Šimić, Dijana Vuleta Paške jagnjetine ne bi bilo bez paškoga sira, ali ni paškoga sira bez paške jagnjetine - retki to znaju, osim Pažana koji vekovima odvajaju mlado jagnje od majke radi muže ovčijeg mleka. Januar na Pagu. Vreme je jagnjenja i ovčari imaju najviše posla. U tridesetak dana treb...
Com Content 1742 48
Divlje životinje u Karađorđevu izlovljene do istrebljenja... U lovištu Karađorđevo nedostaju 864 komada divljači čija se vrednost procenuje na oko 80 miliona dinara, saznaje “Blic”. Protiv rukovodstva ovog lovišta, koje je u okviru Vojne ustanove Morović, podneta je krivična prijava Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu u kojoj se terete da su odgovorni za istrebljenje pojedinih vrsta divljači, među njima i muflona koji su bili brend Karađorđeva. Prijave protiv rukovodstva: Zbog krivolova u Karađorđevu mufloni i jeleni pred istrebljenjem Željka Jevtić ...
Com Content 619 48
Zemlji kakvu znamo više nema pomoći... Još pre 5 godina poznati i priznati naučnik James Lovelock u svojoj knjizi "The Revenge of Gaia" uputio je zastrašujuće upozorenje o poslednjoj šansi koju ne smemo propustiti. No u novoj pod nazivom "The Vanishing Face of Gaia," tvrdi da je sasvim očito da smo propustili zadnji brod.   Slede veliki gubici Zemlji kakvu znamo više nema pomoći Naučnik koji je izmislio spravu za detektovanje ozonske rupe poručuje da su tehnologije obnovljivih izvora energije još...
Com Content 247 48
Pozivno pismo od prijatelja zivotinja na Velike Internacionalne demonstracije u Würzburgu... "Dragi prijatelji životinja!Želimo Vas informisati o ovom važnom skupu za prava životinja u Nemačkoj koji će se održati na uskršnju subotu, 15.4.2006! Moto: »Hrist je došao i za životinje!«- PROTIV masovnog uzgoja životinja i klanica, protiv lova i eksperimenata na životinjama- ZA vegetarijanstvo/veganstvo i ukidanje lova !""Dragi prijatelji životinja!Želimo Vas informisati o ovom važnom skupu za prava životinja u Nemačkoj koji će se održati na uskr...
Com Content 400 48
Pacovi razumeju jezik ljudi... Verovalo se da je artikulisano opstenje jedna od razlika izmedju ljudi i zivotinja, najnovije istrazivanje pokazuje da postoje govorne sposobnosti zajednicke i jednima i drugima. Pacovi po ritmu razlikuju , na primer danski od japanskog jezika. Istrazivanja spanskih naucnika ukazuje da su zivotinje, narocito sisari, razvile neke sposobnosti znatno pre nego sto se jezik pojavio. Prvi put se pokazuje da te vestine osim ljudi i zviotinja kao sto su majmuni, imaju i pripadnici drugih vrsta. Veroval...

Komentari   

# MILISAV 01-05-2009 16:58
PLASTIKU TREBA IZBACITI PO SVAKU CENU IZ UPOTREBE,OPASNA JE PO OKOLINU..APEL, NE BACAJTE SMECE,POGOTOVO NE PLASTIKU!!!

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Tužno lice paške kuhinje

Detaljnije »