Ekologija
Nature 2s

Ekologija je nauka iza koje skrivene stoje večne istine i mudrost koja vapi za tim da se život na Zemlji uskladi sa univerzalnim, večnim Kozmičkim zakonima.

Nekada davno ljudi su živjeli u skladu sa Prirodom. Bolje rečeno, bili su svesni činjenice da pripadaju Prirodi, da jesu Priroda. Ona je bila poštovana i obožavana, a ljudi svesni jedinstvenih sila koje teku kroz sve stvoreno. Znali su za Zakone koji upravljaju ljudima, Zemljom i Kosmosom, koje mi danas zovemo mudrošću. Čovekovo "ja" nije bilo drugo ime za sebičnost, jer nije postojala odvojenost. Upitamo li se kakva je današnja stvarnost čovečanstva i pogledamo li oko sebe, gde i kako živimo, šta radimo i kako utičemo na svoju okolinu, ne možemo biti zadovoljni. Uništavanje šuma se ne zaustavlja, zemlja, vazduh i voda bezočno se zagađuju.

Ali, u sklopu polaganog i postepenog napretka svesti čovečanstva kao celine, neke ideje su već postale univerzalno prihvaćene. Jedna od njih je važnost očuvanja životne okoline, zaštita prirode. I dok će se većina složiti s tim da je to važno, ostaje mnogo pitanja i nedoumica kako to postići: prisilom zakona, vaspitanjem, čekanjem da nam dogori do prstiju?

Zagađenje je izraz naših misli

Meni je jasno kako se to postiže: neophodna je promena ljudske svijesti, njeno uzdizanje, širenje i pročišćenje. To će stvoriti potrebu za čistoćom prirode. I tako dolazimo do ekologije. Ekologija je nauka iza koje skrivene stoje večne istine i mudrost koja vapi za tim da se život na Zemlji uskladi sa univerzalnim, večnim Kosmičkim zakonima.

Uzmimo npr. neko savremeno naselje ili tipični grad u cjelini. Svugde gdje pogledamo vidimo smeće i prljavštinu. Ljudske misli su opredmećene u toj okolini: loše i crne misli opredmećene su u sumornoj i prljavoj okolini zgrada, mentalni otpad koji ljudi vuku sa sobom projektuje se u smeće koje viđamo oko sebe. Ne shvatamo da kakva je okolina naših kuća i zgrada u kojima živimo, urednost i čistoća, takvo je i stanje naših života, našeg uma i našeg bića. Prljava ulica je isto što i hodnik našeg stana, naša dnevna soba je trg našeg grada. Iza svega stoji Svest, pojedinačna, grupna, kolektivna...

Deo duhovnog preporoda

Čoveku je neophodan „novi“ kvalitet svesti, a ono što nazivamo ekološkom svešću, ekološkim preporodom, samo je deo više istine koju nazivamo duhovnim preporodom.

Prihvatanjem ove istine ekologija postaje uvod u jedan širi pogled na svet i otkriva nam veći deo celine za čije sagledavanje treba više iskrenosti. Ono što je juče bilo samo „JA“, odvojeno od svega i otuđeno, postaje „ti i ja“ (odnos uočavanja i prihvatanja drugog), a zatim „Mi“ (zajedništvo i briga za sve) i na kraju „sve je ja“. Svejedno da li sam ja u pitanju ili svet, sve dotiče mene i ja dotičem sve. Jedinstvo je konačni cilj, završnica, svršetak i novi početak istovremeno. Ekologija kao nauka je samo još jedan prozor u to JEDNO.

Evo nekih od tih osnovnih večnih istina na kojima počiva ekologija:

- Zemlja je živo biće. Čovek je njen najsvesniji stanovnik.
- Sve je povezano i u međusobnom uticaju. Postoji samo jedna stvarnost.
Mikrokosmos (čovek) je odraz Makrokosmosa (prirode, zemlje i kosmosa) i obratno. Oni su jedno.
- Unutrašnji svet je izvor spoljašnjeg.

Potreba za čistotom

Stanje potrebe za čistoćom i očuvanjem prirodne okoline može se začeti samo u umu onog ko se u svom vlastitom duhovnom životu okreće i teži čistoći duše i tela. Stanje prihvatanja i mirenja sa postojećom situacijom nečistoće u okolini adekvatno je trenutnom unutrašnjem stanju te osobe, grupe, nacije ili čovečanstva u celini. Ali, ako težimo čistoći u svom životu, iznutra, ta svetlost i čistoća preliće se i u spoljаšnji svet. Samo tako ćemo imati čistoću u stanu, zgradi, gradu, državi i svetu.

Autor Dragan Pucar, profesor pedagogije i psihologije  

Zdrav život

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1577 48
Beograd - nema dela grada gde nije otrovan pas... Gotovo da ne postoji deo grada u kome se nije desilo da neki pas nastrada od kreozana. Građani takav slučaj moraju odmah da prijave policiji, jer je kreozan jak kontaktni otrov koji može da ugrozi decu i ljude - kaže za „24 sata" Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara za komunalne poslove. U parku u centru grada nedavno je kreozanom otrovan pas, a u MUP kažu da su od početka godine prijavljena tri takva slučaja. Neće se zaboraviti ni slučaj keruše Mile, što sve ukazuje na to da uprkos za...
Com Content 1715 48
Crnogorci spržili delfina dinamitom... Truplo delfina u stanju raspadanja more je izbacilo na plažu Jaz blizu Budve, a ribari sumnjaju da je nesrećni sisar ubijen dinamitom. To je već treći leš delfina nađen na Crnogorskom primorju od početka ove godine.Sisar koji je nađen pre dva dana na Jazu ima opekotine po stomaku, što je navelo ribare na zaključak da je ubijen eksplozivom. Najverovatnije je dobroćudni sisar ubijen na otvorenom moru, u blizini plaže, gde se eksploziv najčešće upotrebljava. Delfin je sigurno nekoliko dana bio u mo...
Com Content 179 48
Kapaciteti jedne klanice... Iako su tehnološke mogućnosti znatno veće, dnevno se kolje oko 500 tovljenika i oko 50 junadi. Novi prerađivački kapaciteti bazirani na najsavremenijoj tehnologiji omogućavaju da svakodnevno iz ove klanice izađe 30 tona suhomesnatih proizvoda. Po proceni Republičkog ministarstva za poljoprivredu, četiri srpske klanice kvalifikovale su se za izvoz mesa i mesnih prerađevina na tržište Evropske unije. Jedna od tih klanica, verovatno najmodernija u Vojvodini, što u proizvodnji, što u maloprodaji,...
Com Content 198 48
Izveštaj iz klanice... Kada je krv prestala teći mesar je podigao glavu vola i počeo derati kožu sa nje. Vo se nastavio previjati. Bez kože glava je bila crvena, prošarana belim venama. Stojala je u položaju u kome ju je ostavio mesar, dok je sa nje s obe strane visila koža. Vo se i dalje nije prestajao trzati. Potom je jedan od mesara uhvatio jednu nogu, slomio je i odsekao. Lav Nikolajević Tolstoj Kroz vrata, nasuprot onih na kojima sam stajao, uveden je veliki, crveni, dobro utovljeni vol. Vukla su ga d...
Com Content 535 48
Tribina Miroljubiva zemljoradnja... SOMBOR – Konvencionalna poljoprivreda sve više zagađuje zemljište pesticidima i veštačkim đubrivom, uništava živi svet pod zemljom i proizvodi zagađenu hranu. "Miroljubiva zemljoradnja" je pravi odgovor i rešenje za ekološku krizu i zagađenja koja nas svakodnevno okružuju, rečeno je na tribini koju je organizovalo Udruženje za zaštitu i prava životinja "Sloboda za životinje" da bi se popularisala ta tema i unapredila zaštita životne sredine. Udruženje "Sloboda za životinje" 28.01.2009. u ...

Komentari   

# emina 08-04-2009 08:56
ja bi htela da pitam nešto o zastiti nase sredine ako imate

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Beograd - nema dela grada gde nije otrovan pas

Detaljnije »