Stručnjaci porede termoelektrane s nacističkim logorima smrti i upozoravaju da će otvaranje jedne nove takve u Britaniji uzrokovati istrebljenje 400 biljnih i životinjskih vrsta
Američki profesor Kris Fild upozorio je prošle sedmice da će „globalno zagrevanje tokom ovog veka biti mnogo ozbiljnije i opasnije nego što se prethodno verovalo". Na konferenciji u Čikagu Fild je rekao da će temperaturne vrednosti u budućnosti biti „iznad svih koje su do sada predviđane", dodajući da je Međuvladin panel za klimatske promene „potcenio veličinu ovog problema".
Džejms Hansen, direktor „Godarda", američkog instituta za svemirske studije, apelovao je u londonskom „Obzerveru" na zatvaranje elektrana koje koriste ugalj, rekavši da će samo nova elektrana u Kingsvortu biti odgovorna za istrebljenje oko 400 biljnih i životinjskih vrsta.
„Elektrane na ugalj su fabrike smrti", napisao je Hansen aludirajući na nacističke logore za istrebljenje. On je još pre dve decenije upozorio zakonodavce na opasnost od takozvanog efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja, a sada upozorava na još veću opasnost. Hansen ističe da je svet odavno prešao opasan prag količine gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
„Stigli smo do vanredne planetarne situacije. To je zato što postoje krajnje tačke u klimatskom sistemu kojima smo se vrlo približili, a koje će, ako ih pređemo, potpuno zavladati dinamikom sistema. To znači da će poremećaj ravnoteže celog sistema dovesti do veoma velikih promena koje su van naše kontrole", kaže Hansen.
Pojedinci, ipak, umanjuju značaj upozorenja na globalno zagrevanje i osporavaju tvrdnju da se klimatski sistem bliži tački preokreta s koje više nema povratka. Jedan od njih je i Stiv Sigal, advokat koji zastupa interese proizvođača energije.
„Mnogi koji rade na pitanjima klimatske promene mnogo su veći optimisti i uvereni su da postoji niz tehnoloških sredstava koja mogu da se primene kako bismo mogli da preokrenemo posledice globalnog zagrevanja ili im se barem prilagodimo", kaže Sigal.
Hansen se pridružio klimatolozima koji upozoravaju na sve snažnije oluje, na nestanak biljnih i životinjskih vrsta, na topljenje ledenog pokrivača i podizanje nivoa mora ukoliko ljudski rod ne reaguje na vreme.
Naravno, postoji i realna opasnost od topljenja leda na Arktiku. Stepen u kojem se arktički led topi jedna je od glavnih tema u debatama stručnjaka za globalno zagrevanje. Oko 500.000 kvadratnih kilometara leda nestalo je na Severnom polu.
Hansen kaže da će se sav arktički led za pet do deset godina topiti svakog leta, ali da to ipak može da se preokrene ako ljudska vrsta prestane da koristi fosilna goriva i postepeno isključi iz upotrebe ugalj, koji je glavni uzročnik pojave staklene bašte.
22.02.2009.
BORBA
