Ekologija

Vreme je da menjamo ishranu: mesare zagađuju životnu sredinu


Proizvodnja mesa zagađuje životnu sredinu više nego automobilski izduvni gasovi 
 
Vegetarijanci širom sveta su dočekali svojih pet minuta. Po novim istraživanjima Ujedinjenih nacija, pored teške industrije, saobraćaja i energetike, među najvećim zagađivačima planete je poljoprivreda, konkretnije, proizvodnja mesa, prenosi „Herald tribjun“.

Bilioni životinjskih farmi širom sveta krivi su za 18 procenata ukupne emisije štetnih gasova u atmosferu, više čak i od aviona, autobusa i automobila. I na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Poljskoj, koja traje do petka, na kojoj učesnici nastoje da se dogovore oko novog plana za smanjenje emisije štetnih gasova koji bi zamenio Kjoto protokol, poljoprivreda i transport označeni su kao najproblematičniji. Još je važnija činjenica da su druge privredne grane koje štete životnoj sredini, na primer teška industrija, strogo kontrolisane od strane međunarodne zajednice, ili bar pokušavaju da budu kontrolisane. Poljoprivreda je, sa druge strane, potpuno zanemarena.

Problem je ozbiljan. Hrana koja se koristi za uzgoj životinja sadrži metan, deset puta jači zagađivač od famoznog ugljen-dioksida. Da bi se ta hrana uzgajala, zbog rastuće proizvodnje mesa u svetu, sve više šuma se krči kako bi se stvorilo kultivisano zemljište, i time Zemlja gubi svoja dragocena pluća. Najbolji primer je seča Amazonskih šuma u Brazilu jer više od polovine hrane koja potiče odavde se koristi za uzgoj životinja. Na Konferenciji u Poljskoj predstavnici Brazila ponavljaju da će krčenje šuma biti smanjeno na minimum, ali međunarodna zajednica procenjuje da se takav stav ne poklapa sa trenutnom ekonomskom politikom ove zemlje koja umnogome zavisi od proizvodnje mesa. Najzad, gotovi mesni proizvodi spremljeni za izvoz moraju da se transportuju, i to u hladnjačama koje proždiru energiju, što opet dovodi do ogromne emisije ugljen-dioksida.

Najjednostavnije rešenje koje nude naučnici Ujedinjenih nacija je, jednostavno, da jedemo manje mesa. Kad se sve sabere, proizvodnja goveđeg mesa emituje 11 puta više štetnih gasova od proizvodnje piletine, a 100 puta više od proizvodnje povrća. Ali to nam je već poznato – pohlepno potrošačko društvo je glavni krivac za sivo nebo i mutne vode.

Ono što je povod za brigu, to je da ne bi moglo pomoglo ako bi smo svi jeli više povrća. Manja potrošnja mesa u zapadnim društvima samo kratkoročno rešava probleme. U velikim državama u razvoju, kao što su Kina, Indija i Brazil, potrošnja crvenog mesa je u poslednjoj deceniji porasla za trećinu. Do 2050. godine će se, po procenama, duplirati. Dakle, ukupna potrošnja mesa u svetu će porasti, to je neizbežno.


Da se ne bismo u bliskoj budućnosti ugušili u smogu velikih klanica, moramo uperiti pogled ka proizvođačima. Poljoprivreda mora da postane zelena.

Neke razvijene i ekološki svesne zemlje, kao Novi Zeland, koji nastoji da počne sa proizvodnjom mesa kengura, ekološki manje štetnog, predlaže da se sistem svetske trgovine karbon kreditima uvede i u poljoprivredu. Danski seljaci, po novom zakonu, đubrivo puno metana koje se koristi za uzgajanje životinjske hrane moraju da ubrizgavaju u zemljište, umesto da ga jednostavno prosipaju po njemu.

 Verovatno najbolje rešenje su pronašli holandski seljaci. Na savremenim farmama, oni sakupljaju štetno svinjsko đubrivo, kuvaju ga u posebnim uslovima kako bi izdvojili metan, a zatim ovaj, u prirodi štetan gas, koriste u proizvodnji električne energije, koju prodaju. Ovim pokazuju kako zelena privreda može da donese profit i daju lokalni primer odgovornog čovečanstva.

U. Kovač
[objavljeno: 07/12/2008]

Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1680 48
Beograd uvodi taksu za držanje opasnih pasa... Na lokalne samouprave prenete su određene nadležnosti, ali ne i sve one koje bi omogućile punu i efikasnu primenu pomenutih zakona. Takođe, puna primena ovih zakona nije moguća i zbog činjenice da i do danas nisu doneti svi neophodni podzakonski akti odnosno pravilnici, a da se i oni Pravilnici koji su doneti ne poštuju.Zbog toga će Beograd nastaviti da insistira na donošenju podzakonskih akata i dobijanju većih nadležnosti kako bi mogao da pored sprovođena Strategije i edukacije o odgovornom vl...
Com Content 101 48
Korejski naučnici klonirali psa... Snupija, prvog kloniranog psa na svetu, stvorili su južnokorejski naučnici iz Seula, koristeći ćelije koze uzete sa uha trogodišnjeg avganistanskog lovačkog psa Taija. Snupija, prvog kloni-ranog psa na svetu, stvorili su južnokorejski naučnici iz Seula, koristeći ćelije koze uzete sa uha trogodišnjeg avgani-stanskog lovačkog psa Taija. Ćelije su nakon toga smeštene u neoplođenu jajnu ćeliju ženke labradora. Naredni korak je bio izazivanje transformacije jajne ćelije u embrion pomoću električne...
Com Content 301 48
Virus ebola desetkuje gorile... Virus ebola mogući je uzrok smrti više od 5.000 gorila u zapadnoj Africi, što bi te životinje moglo da dovede do istrebljenja, saopštio je medjunarodni tim stručnjaka u najnovijem izdanju žurnala "Sajens" (Science). Procenjuje se da je ebola u poslednjih 12 godina ubila četrvtinu svih gorila u svetu. Virus ebola mogući je uzrok smrti više od 5.000 gorila u zapadnoj Africi, što bi te životinje moglo da dovede do istrebljenja, saopštio je medjunarodni tim stručnjaka u najnovijem izdanju žurnala "S...
Com Content 105 48
Tužno da se u ekološkoj državi lovi u nacionalnim parkovima... Podgorica - Loša i sa evropskim standardima neusaglašena zakonska regulativa omogućava lov u crnogorskim nacionalnim parkovima (NP) što je tužno za jednu ekološku državu, ocenio je ornitolog Darko Saveljić. "Zakon o nacionalnim parkovima omogućava lov u NP. Loš i po ptice pogubni Zakon o lovstvu usvojen 1999. godine omogućava lov na ptice od 15. avgusta do 15. marta", kazao je Saveljić agenciji MINA i naveo da je dužina lovne sezone "kriminal nad prirodom".Podgorica - Loša i sa evropskim stand...
Com Content 306 48
Krivolovci ubili divojarca vrednog 10.000 evra... PLJEVLJA - Koordinator projekta zaštite biodiverziteta kanjona Tare i sekretar Društva prijatelja rijeke Tare Miroslav Šljivančanin smatra da postoji dovoljno dokaza da policija podnese krivičnu prijavu protiv krivolovaca koji su u decembru 2006 u blizini mosta ustrelili divojarca kapitalca vrednog više od 10.000 evra, prenosi Tanjug.PLJEVLJA - Koordinator projekta zaštite biodiverziteta kanjona Tare i sekretar Društva prijatelja rijeke Tare Miroslav Šljivančanin smatra da postoji dovo...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Beograd uvodi taksu za držanje opasnih pasa

Detaljnije »