Ekologija

Podaci sa fotografije važe za populaciju u SAD.

Sedamnaestog maja 2008. godine, ugledni medicinski časopis ''Lancet'', objavio je rezultate istraživanja dva istraživača u Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu. Oni su izvršili ozbiljno istraživanje, i nisu prvi naučnici koji ukazuju na to kako gojaznost utiče na globalno zagrevanje.

U 2006. godini, ''New York Times'' je objavio da su inženjeri Univerziteta Ilinois izračunali da je godišnje potrebno dodatnih milijardu galona goriva za transport gojaznih Amerikanaca. Godinu dana ranije, ''Times'' je objavio da su istraživači iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti izračunali su da na svakih 4,5 kg viška telesne težine Amerikanaca tokom 90-tih godina prošlog veka, u avio prevozu je potrošeno dodatnih 350 miliona galona goriva (oko milijardu i 324 miliona tona, galon = 3,785 litara), što je dodalo 3,8 miliona tona ugljen dioksida više u atmosferu.



Londonski istraživači napominju da svetska populacija proizvodi oko 42 milijardi tona gasova staklene bašte godišnje, od čega 1,4 milijardi tona dolazi od proizvodnje hrane. Ako je 40 procenata populacije ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazno – kao što je slučaj u Velikoj Britaniji -  potrebe za hranom rastu za 18 procenata, što podiže nivo gasova staklene bašte za oko 260 miliona tona.

Neki stručnjaci predlažu proste mere za smanjenje globalnog zagrevanja i gojaznosti u isto vreme. U ''Associated Press''-u je 2007. godine objavljeno da bi trebalo šetati između pola sata i sat vremena dnevno, umesto korišćenja vozila. To bi smanjilo emisiju ugljen dioksida za 64 miliona tona, uštedelo 6,5 miliona galona goriva, a rezultat u smanjenju suvišnih kilograma bio bi veći od 1,35 milijardi kilograma.
 
AP je objavio 2005. godine izveštaj Pola Higinsa (Paul Higgins), naučnika i saradnika Američkog meteorološkog društva, u kome je izračunao da bi prosečna osoba koja bi šetala pola sata dnevno umesto vožnje automobila, izgubila oko 5,85 kg godišnje. I ako bi svi to činili, sagoreli bismo ukupno 4,725 triliona kalorija i sprečili emisiju ugljen dioksida u količini koju proizvodi New Mexico godišnje.

Imajte na umu da smo svi odgovorni za globalno zagrevanje i da svi imamo obavezu da učinimo sve što je u našoj moći da smanjimo količinu ugljen dioksida kojeg ispuštamo u atmosferu.

Andrew Weil, M.D.

Dakle, šetajte što više i manje koristite vaše automobile. Bićete zdraviji i manje ćete zagađivati atmosferu, tj. u manjoj meri ćete doprineti efektu globalnog zagrevanja.

Takođe, šetnje i redovne vežbe mogu smanjiti gojaznost i pomoći kod ublažavanja simptoma diabetesa 2. O tome pogledajte ovde.


Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1634 48
Tribina "Praznici i za životinje"... Održana tribina udruženja “Sloboda za životinje”, 25.12. 2010 od 11 sati u velikoj sali opštine Zvezdara,  sa temom:  Praznici i za životinje.  Praznično vreme za naše životinje je veoma nemilosrdno vreme. Ono je za milione životinja postalo praznično vreme klanja.  A životinje, kada bismo samo mogli da ih čujemo i razumemo, govorile bi nam: mi imamo krzno, imamo perje; drugačije smo nego vi. Ali imamo isti dah, isti otkucaj srca kao vi i vaša deca. Mi vas ne r...
Com Content 422 48
Ptice padaju po nalogu bosova... U Srbiji je od 1995. do 2001. godine u krivolovu pobijeno, a zatim prokrijumčareno u Italiju više od dva miliona divljih, ali zakonom zaštićenih ptica. Ovaj „biznis“, težak desetinu miliona evra, odvijao se posredstvom srpskih firmi registrovanih za lovni turizamItalijanski lovci dnevno ubijali u Srbiji i po hiljadu ptica, a onim manje veštim na obaraču domaće lovokradice pomagale su da ispune beskrupuloznu „normu“. Veliki maheri italijanskim lovcima organizovali su i orgije. MUP izb...
Com Content 569 48
Mračne ekološke prognoze... Do 2100. nivo mora podići će se najmanje za jedan metar. Deset odsto svetske populacije, odnosno 600 miliona ljudi koji žive u priobalnim područjima, biće u velikoj opasnosti da ostane bez mesta prebivališta, upozoreno je na Međunarodnom kongresu o klimatskim promenama, održanom protekle nedelje u Kopenhagenu. Uticaj globalnog zagrevanja na život na zemljiMora i okeani rastu brže od prognozaAutor: J. S. | 15.03.2009. - 00:02 Do 2100. nivo mora podići će se najmanje za jedan metar. Dese...
Com Content 427 48
Kampanja informisanja o klimatskim promenama... Konferencije o klimatskim promenama na Baliju.Promena klime na Zemlji – SF ili sumorna buducnost?Neki ljudi pricaju o nastupajucim klimatskim promenama na Zemlji, o globalnom zagrevanju koje ce uticati na smanjenje ledenih naslaga na polovima i podizanju nivoa mora te ce to dovesti do velikih katastrofa u prirodi. Drugi, kažu da je to loš SF, da se nepotrebno uznemiravamo, da se ništa novo i opasno ne dogadja, stvari se drže “pod kontrolom”. Oni kažu da je Al Gorov film “Nepore...
Com Content 529 48
Ledena ptica... Na nepristupačnim liticama ostrva rasutih po hladnim vodama Severnog ledenog okeana, na Aleutskim ostrvima, Sahalinu, Kurilima, na obalama Skandinavskog poluostrva, Velike Britanije, Islanda, Grenlanda i Njufaundlenda gnezdi se morska ptica burnjak. Zbog hladnih krajeva koje naseljava, mnogi je zovu i ledenom pticom. Burnjak je dug pedesetak centimetara, a njegova raširena krila dostižu raspon veći od jednog metra. Stanovnik ledenog severa: burnjak Na nepristupačnim liticama ostrva rasutih po hl...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Tribina "Praznici i za životinje"

Detaljnije »