Ekologija

Podaci sa fotografije važe za populaciju u SAD.

Sedamnaestog maja 2008. godine, ugledni medicinski časopis ''Lancet'', objavio je rezultate istraživanja dva istraživača u Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu. Oni su izvršili ozbiljno istraživanje, i nisu prvi naučnici koji ukazuju na to kako gojaznost utiče na globalno zagrevanje.

U 2006. godini, ''New York Times'' je objavio da su inženjeri Univerziteta Ilinois izračunali da je godišnje potrebno dodatnih milijardu galona goriva za transport gojaznih Amerikanaca. Godinu dana ranije, ''Times'' je objavio da su istraživači iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti izračunali su da na svakih 4,5 kg viška telesne težine Amerikanaca tokom 90-tih godina prošlog veka, u avio prevozu je potrošeno dodatnih 350 miliona galona goriva (oko milijardu i 324 miliona tona, galon = 3,785 litara), što je dodalo 3,8 miliona tona ugljen dioksida više u atmosferu.



Londonski istraživači napominju da svetska populacija proizvodi oko 42 milijardi tona gasova staklene bašte godišnje, od čega 1,4 milijardi tona dolazi od proizvodnje hrane. Ako je 40 procenata populacije ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazno – kao što je slučaj u Velikoj Britaniji -  potrebe za hranom rastu za 18 procenata, što podiže nivo gasova staklene bašte za oko 260 miliona tona.

Neki stručnjaci predlažu proste mere za smanjenje globalnog zagrevanja i gojaznosti u isto vreme. U ''Associated Press''-u je 2007. godine objavljeno da bi trebalo šetati između pola sata i sat vremena dnevno, umesto korišćenja vozila. To bi smanjilo emisiju ugljen dioksida za 64 miliona tona, uštedelo 6,5 miliona galona goriva, a rezultat u smanjenju suvišnih kilograma bio bi veći od 1,35 milijardi kilograma.
 
AP je objavio 2005. godine izveštaj Pola Higinsa (Paul Higgins), naučnika i saradnika Američkog meteorološkog društva, u kome je izračunao da bi prosečna osoba koja bi šetala pola sata dnevno umesto vožnje automobila, izgubila oko 5,85 kg godišnje. I ako bi svi to činili, sagoreli bismo ukupno 4,725 triliona kalorija i sprečili emisiju ugljen dioksida u količini koju proizvodi New Mexico godišnje.

Imajte na umu da smo svi odgovorni za globalno zagrevanje i da svi imamo obavezu da učinimo sve što je u našoj moći da smanjimo količinu ugljen dioksida kojeg ispuštamo u atmosferu.

Andrew Weil, M.D.

Dakle, šetajte što više i manje koristite vaše automobile. Bićete zdraviji i manje ćete zagađivati atmosferu, tj. u manjoj meri ćete doprineti efektu globalnog zagrevanja.

Takođe, šetnje i redovne vežbe mogu smanjiti gojaznost i pomoći kod ublažavanja simptoma diabetesa 2. O tome pogledajte ovde.


Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1640 48
Da li se majmuni smeju?... Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje. Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha"...
Com Content 75 48
Torino: 500 evra kazne ako ne setate psa 3 puta dnevno... Vlasnici pasa u Torinu moraće da plate kaznu od 500 evra ako ne izvedu u šetnju svoje četvoronožne kućne ljubimce barem tri puta dnevno, kaže se u novom propisu gradske skupštine. Vlasnici pasa u Torinu moraće da plate kaznu od 500 evra ako ne izvedu u šetnju svoje četvoronožne kućne ljubimce barem tri puta dnevno, kaže se u novom propisu gradske skupštine. Građanima je takode zabranjeno da boje dlaku pasa, a zabranjen je i svaki oblik zlostavljanja životinja iz estetskih razloga, kao što je, n...
Com Content 201 48
Eksperimenti nad životinjama... U mnogim slučajevima, ispitivanja na životinjama ne samo da štete životinjama i rasipaju novac; već ona škode i ubijaju i ljude.. sadistički skandalVivisekcija, tj. praksa izvođenja eksperimenata na životinjama, započela je posle uvođenja religioznih zabrana protiv seciranja ljudskog tela. Kada su religijske vođe najzad ukinuli te zabrane, već je bilo prekasno - vivisekcija je već uvedena u medicinske i edukacione ustanove. Procene o broju životinja ...
Com Content 620 48
Bolji uslovi za pse lutalice... Izvor: B92. Kragujevac - Ministarstvo ekologije izdvojilo je više od pet miliona dinara za proširenje kapaciteta kragujevačkog prihvatilišta za pse i mačke lutalice "Zoohigijena”. Zahvaljujući radu ovog prihvatilišta, koje mesečno udomi i više od 60 životinja, polako se smanjuje i broj osoba koje su ujeli psi lutalice. Jelena Živanović, koja živi u Nemačkoj, a odmor provodi u Kragujevcu, pronašla je na ulici dva napuštena šteneta i rešila da ih usvoji. Ona je samo jedna od nekoliko...
Com Content 1546 48
Skrivene žrtve laboratorija... Svake godine, 24. aprila širom sveta savesni ljudi govore u ime žrtava vivisekcije. Na Svetski dan zaštite životinja u laboratorijama javnost se podseća na patnje miliona pasa, mačaka, majmuna, kunića, riba, zamorčića, pacova i mnogih drugih životinjskih vrsta.  Prijatelji životinja će povodom nedavnog obeležavanja tog dana 15. maja 2010. godine na uglu ulica Zmaj Jovine i Modene u Novom Sadu postaviti informativni štand i održati performans u kojem će sputani aktivisti 'krvavih lica' pri...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Da li se majmuni smeju?

Detaljnije »