Ekologija
×

Upozorenje

JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161097935065856
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/ubijene divlje svinje 1s.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161097935065856/ubijene divlje svinje 1s.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161097935065856

kukuruz suša

 NOVI SAD, 5. septembar 2007 - Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene u Srbiji još ne postoji, pa ni u zaštiti poljoprivrede.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragutin Mihajlović je na prvom nacionalnom skupu o očekivanim klimatskim promenama u Vojvodini, u Novom Sadu, rekao da na nivou države "ne postoji model ponašanja u situacijama velikih klimatskih promena".

"Kod nas ne postoji sistem mera adaptacije u poljoprivredi od klimatskih promena, a nema ni podizanja svesti kod ljudi uključenih u primarnu poljoprivrednu proizvodnju", ocenio je Mihajlović i dodao da je neophodno da Srbija hitno donese strategiju o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu i ostale osetljive segmente proizvodnje.

Stručnjak novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Miroslav Malešević ocenio je "da su klimatske promene u toku i da je Srbija kasno počela da ih beleži". "Ove godine imali smo tipičan primer klimatskih promena, koje će nam se sigurno opet dešavati", rekao je Malešević i naglasio da će ratarstka proizvodnja trpeti posledice toga, dok će promene zemljišta najviše uticati na prinose.

Malešević je precizirao da "biljke osećaju" promene rezervi vlage u zemljištu, koja se odražava na smanjenje minerala, zbog čega dolazi do promena u fazama razvoja biljke i ubrzanog starenja, a samim tim i do smanjenja prinosa.

"Nemamo alternativu izgradnji sistema za navodnjavanje i taj posao u Srbiji morao bi se ubrzati i intenzivirati jer smo zemlja s najmanjom pokrivenošću zemljišta zalivnim sistemima", rekao je Malešević.

Prema njegovim rečima, u Srbiji će morati da dodje do promene načina obrade zemljišta i načina gajenja poljoprivrednih kultura, posebno u unosu organskog i mineralnog đubriva, gde su promene najhitnije.

Izvor: Beta

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 321 48
Večna Treblinka: Naše postupanje prema životinjama i holokaust...  Knjiga nas upoznaje s opštim korenima nacističkog genocida i porobljavanja i pokolja neljudskih životinja u savremenom društvu do najsitnijeg detalja, istovremeno nam predočavajući obilne dokaze o duboko uznemiravajućoj vezi između iskorišćavanja životinja u Sjedinjenim Državama i Hitlerovog konačnog rešenja. Iako su otkrića Večne Treblinke uznemirujuća za čitanje, nena je poruka - poruka nade.Knjiga koja ruši sve tabue. Knjiga koja izaziva kontroverzije širom sveta.Nakon engleskog, italij...
Com Content 1476 48
Lovci ubili babinog konja... KNJAŽEVAC - Baka Paulinka Milenković (66) iz knjaževačkog sela Vlaško Polje ni sanjala nije šta može da se desi njenom ljubimcu i osloncu, konju Zelenku, kad je prekjuče krenula po drva. Zelenko nije divlja svinja, ali je nepažljivim lovcima tako izgledao, pa su ga iz grmlja greškom upucali iako je pored konja vlasnica skupljala drva. Izvor: Kurir | Objavljeno: 16.01.2010 Konj Zelenko nije divlja svinja, ali je nepažljivim lovcima tako izgledao, pa su ga iz grmlja greškom upucali iako je ...
Com Content 47 48
Lovac nežnog srca... Zvornik- Dvadesetpetogodišnja Stana Savić iz zaseoka Andrović jedina je žena lovac u zvorničkoj opštini. Član je lovačkog društva ‘’Vukovi sa Drine’’ od 1.januara 2003.g. Pre toga kao i svi drugi mladi lovci, bila je pripravnik godinu dana, a lovački ispit je položila bez i jedne greške.Zvornik-Dvadesetpetogodišnja Stana Savić iz zaseoka Andrović jedina je žena lovac u zvorničkoj opštini. Član je lovačkog društva ‘’Vukovi sa Drine’’ od 1.januar...
Com Content 602 48
Putovanje u plastični vrtlog... Grupa ekologa i naučnika sprema se na jedrenje prema opskurnom delu Pacifičkog okeana kako bi istražili ogromnu gomilu otpada poznatu kao 'Plastični vrtlog'. Ogromna gomila - neki naučnici procenjuju da je dvostruko veća od Teksasa - nakupljala se u zadnjih 60 godina dok su ljudi iz Azije i SAD-a uredno bacali neželjene predmete u okean. Raznobojna plastika od klompi do plastičnih kesa lagano se razgrađuje u manje čestice pod uticajem sunčevih zraka, a okeanske struje odvukle su ih u spiralnu go...
Com Content 1734 48
Kontrola brojnosti predatora... Citiramo tekst objavljen u Kuriru, a koji predstavlja lovačku propagandu i širi neistine i dezinformacije: Neke nevladine organizacije koje „štite životinje“ zdušno se zalažu za očuvanje pojedinih predatora, a najčešce zbog novca iz raznoraznih fondova „prijatelja“ sa Zapada. Hteli to ili ne, moramo priznati - a i statistički pokazatelji i iskustva starijih lovaca pokazuju to - da je, dok nije bilo tzv. zaštitara, u prirodi bilo mnogo više divljači. Neophodno je da se zapitamo zašto je to tako...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Večna Treblinka: Naše postupanje prema životinjama i holokaust

Detaljnije »