Studija britanskih naučnika o klimatskim promenama
Globalno zagrevanje biće dramatično ubrzano posle 2009. godine ukoliko se ništa ne preduzme na hitnom smanjenju emisije štetnih gasova. Ako se prosečan rast temperature nastavi sadašnjim tempom, milijarde ljudi na planeti će se suočiti sa nedostatkom hrane i vode.
U novoj studiji britanskih naučnika koji su uradili kompjuterski model klimatskih promena ističe se da će prosečna temperatura na Zemlji rasti umereno narednih nekoliko godina, ali se od 2010. globalno otopljavanje ubrzava. Za svaku godinu u narednoj deceniji postoji verovatnoća veća od 50 odsto da će biti toplija od 1998. godine, kada je zabeležena najviša prosečna temperatura na planeti - 14,54 stepena Celzijusa.
Naučnici su se do sada bavili prognozama posledica globalnog zagrevanja za 50 ili sto godina, ali ovaj model koji su primenili britanski stručnjaci omogućava da se predvide temperature u bliskoj budućnosti, što bi vladama širom sveta trebalo da omogući da se pripreme za velike vrućine, padavine i druge neprilike.
„Klima se već promenila. Pogledajte šta se sve dogodilo u poslednjoj deceniji. Promene će se nastaviti, a ljudima su neophodne što preciznije informacije kako bi mogli da se adaptiraju na promene koje nas očekuju“, kaže Dag Smit iz britanskog „Hadli centra“.
Međuvladin panel za promenu klime u poslednjem izveštaju od aprila ove godine naveo je da ljudske aktivnosti najviše doprinose globalnom zagrevanju. Emisija štetnih gasova (ugljen-dioksida) od sagorevanja fosilnih goriva izaziva efekat staklene bašte. Zbog toga se očekuje prosečan rast temperature do pet stepeni Celzijusa do kraja ovog veka.
Do sada su se obistinile sve crne prognoze naučnika o klimatskim promenama. Kako navodi australijski naučnik Tim Flaneri, potvrđena je i teorija stara 12 godina koju je formulisala grupa naučnika UN, a koji su prognozirali da će počevši od 2000. godine klimatske promene i te kako osetiti žitelji Zemlje.
„Obistinila se i prognoza iz 80-ih o podizanju nivoa okeana. Svake godine nivo vode raste za 2,3 milimetra. Potvrđena je i prognoza naučnika NASA Džejmsa Hansena da će led u polarnim oblastima početi brže da se topi.“
Prema predviđanju, u najtežim uslovima naći će se živi svet tropa i subtropa koji se sada smatraju klimatski stabilni. No ta stabilnost može biti pogubna. Navikli na stabilnu klimu, organizmi i biljke nisu spremni za naglu promenu okoline sredine i nisu izgradili mehanizam adaptacije. Zato i neznatna promena temperature, na primer jedan ili dva stepena, za živi svet tropa biće pogubnija nego pet-osam stepeni na višim geografskim širinama, smatraju naučnici.
A Petrovic
