Pre deset godina smo mislili da ćemo izgubiti beloglavog supa, ali smo ga ipak sačuvali, i na celom Balkanu ta vrsta je najbrojnija u Srbiji, rekao je Tanjugu Saša Marinković, direktor Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković".
Beloglavi sup naseljava kanjon reke Trešnjice, klisure Uvca i Mileševke. U Srbiji ima oko 120 parova te retke ptice, a ove godine bi trebalo da se izlegne više od 70 mladih ptica, odnosno 22 para više nego lane, što ukazuje na uspeh u reprodukciji, kazao je Marinković.
Nedavni požari nisu ugrozili tu vrstu jer je vatra buktala na oko 40 kilometara od rezervata koji se nalazi kod Nove Varoši, rekao je Marinković i dodao da je ta vrsta bila najugroženija nakon Drugog svetskog rata, kada su lovačka društva organizovala akcije trovanja vukova, pri čemu je stradao veliki broj tih ptica.
U Srbiji je isčezla ptica crni lešinar i u toku je pokušaj da se od nekih međunarodnih organizacija dobiju primerci te vrste, kako bi se ona vratila u Srbiju.
U subotičkom zoološkom vrtu je pronađen zaostao par bele kanje star više od deset godina, koja je takođe isčezla sa naših prostora, rekao je Marinković.
On je dodao da je, u saradnji sa zoološkim vrtom iz Subotice, pokrenut program reprodukcije bele kanje, odnosno pokušaj da se ta iščezla ptica vrati u Srbiju.
Pored crnog lešinara i bele kanje, među devet životinjskih vrsta koje su iščežle u Srbiji jesu mala droplja, bradan, tetreb ruževac, pelikan, sivi ždral, plavokljuna patka i vidrica.
Globalno su iščezle četiri biljne vrste, i to kragujevački slez, vranjanski slez, bezčekinjasta udovičica i moravski orašak, rečeno je u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.
Planinski sistem Srbije, zajedno sa delovima planinskog sistema Crne Gore, Makedonije, Grčke i Albanije, čini jedan od šest centara evropske i jedan od 153 centra planetarne biološke raznovrsnosti, rečeno je u toj instituciji.
Zavod, samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama i stručnjacima, učestvuje u realizaciji mnogih projekata koji se odnose na povratak vrsta koje su nestale sa svojih staništa i na zaštitu onih staništa koja predstavljaju poslednje utočište vrstama pred nestajanjem u Srbiji.
U pripremi je projekat za reintrodukciju, odnosno veštačko vraćanje u prirodu balkanske divokoze na njeno nekadašnje stanište Kozje stene na Kopaoniku.
U toku su projekti za zaštitu poslednjih staništa venerine vlasi, koja je prirodna retkost i nalazi se na spisku Crvene knjige flore Srbije, a njeno jedino stanište u Srbiji je Venerina padina u Zvonačkoj Banji, pa je taj lokalitet zaštićen kao specijalni rezervat prirode (SRP). Ta vrsta je svojevremeno potpuno nestala ali je postupkom reintrodukcije vraćena na svoje stanište, kao i banatski božur, za koji je svojevremeno izvršena reintrodukcija na nekoliko staništa u SRP Deliblatska peščara.
Krajnje ugrožena vrsta u Srbiji je kukurjak, koja je zaštićena kao prirodna retkost i nalazi se u SRP Bagremara, a njena reintrodukcija je planirana na nekoliko lokaliteta.
Donedavno se i aldrovanda smatrala iščezlom vrstom iz flore Srbije, ali je 2005. godine pronađeno značajno nalazište na Zasavici i biće pokušano gajenje te biljke i reintrodukcija da bi se omogućio njen trajni opstanak, rečeno je.
U Zavodu kažu i da na području severnog Banata u SRP Pašnjaci živi poslednjih tridesetak jedinki velike droplje, najkrupnije stepske ptice, koja je globalno ugrožena, pa je izvršena revizija i predloženo je proširenje rezervata i dodatne mere aktivne zaštite.
7. avgust 2007. godine - Tanjug, B92
