Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spaljene četinarske šume


Život ovde više ne stanuje: Deliblatska peščara posle požara               (Foto ŠG„Banat”)
Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar. Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat.
Požar je zahvatio više od 600 hektara pod četinarima i niskim rastinjem. Šuma je izgorela na 350 hektara, a ostalo je tzv. opožarena površina. Uz napomenu da će krajem ove nedelje biti poznati potpuniji podaci o šteti, naš sagovornik navodi da se u ovom trenutku može reći da gazdinstvo čeka mukotrpno i dugo obnavljanje spaljene šume.
Vatra je buknula na prostoru koji je u evropskim, pa i svetskim okvirima poznat kao stanište endemskih biljnih vrsta, koje uspevaju samo ovde. Na udaru je bilo i lovište „Dragićev hat”, carstvo trofejne divljači – jelena, divljih svinja i srndaća. Obradović ističe da je vatra zahvatila 150, od ukupno 1.800 hektara zatvorenog dela lovišta, tako da su životinje imale dovoljno prostora da umaknu od plamena. U svakom slučaju, kapije su bile otvorene, pa su se pomenute zverke razbežale po šumi.
U „Banatu” naglašavaju da se može reći da je Deliblatska peščara – banatski Zlatibor. Prava fabrika kiseonika. Ovo je utoliko važnije kad se zna da je ovaj deo Vojvodine najsiromašniji šumama, a šume na ovom prostoru čine 12 odsto šuma u pokrajini. Požari se u peščari, po pravilu, javljaju danju. Ovaj poslednji dogodio se noću. Došao je iz pravca vikend-naselja, i sistemi za video-nadzor nisu mogli da ga detektuju, zbog mraka. To što je stigao iz naseobine razlog je više da se posumnja da je i ovog puta vatrenu stihiju potpalio – čovek.
Požari u Deliblatskoj peščari su redovna pojava. Što bi rekli – pravilo, a ne izuzetak. Na osnovu pisanih dokumenata iz 18. i 19. veka, vatra je presudno uticala na stanje ovdašnje flore i faune. Zajedno sa ostalim činiocima, kao što su prekomerna seča i pašarenje, vatrena stihija je pripomogla stvaranju „evropske sahare”.
Najveći šumski požari dogodili su se ovde u martu 1973, krajem avgusta 1990. i u istom mesecu šest godina kasnije. Taj treći bio je najveći u istoriji rezervata, kako po površini obuhvata, tako i po pričinjenoj šteti. Tad je izgorelo blizu 1.600 hektara četinara i skoro 700 hektara lišćara. Šuma je stradala na skoro 4.000, od oko 35.000 hektara, koliko ima jedan od najvećih biodiverziteta na Starom kontinentu.
U ŠG „Banat” već su počeli sa sanacijom opožarenih površina. Do 2005. borove šume uspele su da se povrate gotovo na celoj površini, a lišćari se teško oporavljaju. Posle sanacije i pošumljavanja krajem prošlog veka, novosadsko odeljenje Zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa ovim gazdinstvom, uradilo je studiju kojom je uspostavljen trostepeni sistem zaštite Deliblatske peščare.
Požarišta bora, u prvom i drugom stepenu zaštite, nisu određena za pošumljavanje, već su prepuštena prirodnom procesu obrastanja, kako stručnjaci kažu, travnim zajednicama. Inače, od 1996. pa do pre dve godine veštački je podignuto blizu 450 hektara šuma. Šumari vele da ih je katastrofalni požar 1996. godine tako finansijski iscrpio da se gazdinstvo do danas nije oporavilo. Sad su pretrpeli novi udarac.

Slobodan Dukić
[objavljeno: 31.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 151 48
Veliki duhovi svog vremena o lovu (1. deo)... Johan Volfgang fon Gete (1749-1832), nemački pesnik " Lov je ipak uvek jedan oblik rata. " Lav Tolstoj (1828-1910), ruski pesnik " Od ubijanja životinja do ubijanja ljudi samo je jedan korak. " Teodor Hojs (1884-1963), prvi predsednik Savezne Republike Nemačke " Lov je samo kukavički opis za naročito kukavičko ubijanje bespomoćnih stvorenja. Lov je jedan sporedan vid ljudske ...
Com Content 111 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (6. deo)... Pol Mekkartni, (*1942), pevač, nekadašnji gitarista Bitlsa:''Skoro da smo postali vegetarijanci kada smo na jednom škotskom majurujeli nedeljno pečenje, posmatrajući pritom veselo razigranu jagnjad. Utrenutku smo postali svesni da smo upravo pojeli takvo jagnje. Posletoga samo smo još povremeno jeli salame. A na jednom odmoru naBarbadosu vozili smo se iza nekog teretnjaka sa kokama i on je odjednomnestao u fabrici za preradu živinskog mesa. Od tada ne jedemo ništa štoljudi ubijaju.''Pol Mekkartn...
Com Content 524 48
Ministar Oliver Dulić na Konferenciji o klimatskim promenama... Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić učestvovao je prošle nedelje na plenarnoj sednici Četrnaeste konferencije članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime u Poznanu, u Poljskoj. Obraćajući se prisutnima, ministar je istakao kako je svet na putu da dobije novi globalni sporazum o klimatskim promenama. Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić učestvovao je prošle nedelje na plenarnoj sednici Četrnaeste konferencije članica Okvirne ko...
Com Content 353 48
Udruženje Sloboda za zivotinje gostovalo na EXIT-u 007... Naše Udruženje je ove godine na EXIT-u nastupilo pod sloganom "Globalno otopljenje - vegetarijanstvo kao rešenje"  i o toj temi imali smo priliku da govorimo pred brojnim posetiocima koji su postavljali pitanja, davali komentare, a i pred medijima koji su podržali našu akciju. Najveće, i najpozitivnije otkriće EXIT-a 007 bili su posetioci našeg štanda. Bilo je pravo zadovoljstvo videti sa kojim oduševljenjem ti, mahom mladi ljudi strpljivo u jednoj ruci drže piće a drugom potpisuju i vade ...
Com Content 1614 48
Ekserima hranili pingvine... Kada čovek hoće da ubije tigra, on to zove sportom. Kada tigar hoće da ubije njega, on to naziva svirepošću, napisao je Bernard Šo, a čuveni engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert tvrdio je da bi lov na jelene bio sjajan sport - kada bi jeleni imali puške. Pošto je čovek odavno najopasnija životinja na planeti i već je nekim vrstama došao glave, mnoge zemlje donele su zakone o dobrobiti životinja. I Srbija je takav zakon donela u maju 2009, međutim mnogi se pitaju da li je to mrtvo slovo...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Veliki duhovi svog vremena o lovu (1. deo)

Detaljnije »