Ekologija
Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spaljene četinarske šume


Život ovde više ne stanuje: Deliblatska peščara posle požara               (Foto ŠG„Banat”)
Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar. Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat.
Požar je zahvatio više od 600 hektara pod četinarima i niskim rastinjem. Šuma je izgorela na 350 hektara, a ostalo je tzv. opožarena površina. Uz napomenu da će krajem ove nedelje biti poznati potpuniji podaci o šteti, naš sagovornik navodi da se u ovom trenutku može reći da gazdinstvo čeka mukotrpno i dugo obnavljanje spaljene šume.
Vatra je buknula na prostoru koji je u evropskim, pa i svetskim okvirima poznat kao stanište endemskih biljnih vrsta, koje uspevaju samo ovde. Na udaru je bilo i lovište „Dragićev hat”, carstvo trofejne divljači – jelena, divljih svinja i srndaća. Obradović ističe da je vatra zahvatila 150, od ukupno 1.800 hektara zatvorenog dela lovišta, tako da su životinje imale dovoljno prostora da umaknu od plamena. U svakom slučaju, kapije su bile otvorene, pa su se pomenute zverke razbežale po šumi.
U „Banatu” naglašavaju da se može reći da je Deliblatska peščara – banatski Zlatibor. Prava fabrika kiseonika. Ovo je utoliko važnije kad se zna da je ovaj deo Vojvodine najsiromašniji šumama, a šume na ovom prostoru čine 12 odsto šuma u pokrajini. Požari se u peščari, po pravilu, javljaju danju. Ovaj poslednji dogodio se noću. Došao je iz pravca vikend-naselja, i sistemi za video-nadzor nisu mogli da ga detektuju, zbog mraka. To što je stigao iz naseobine razlog je više da se posumnja da je i ovog puta vatrenu stihiju potpalio – čovek.
Požari u Deliblatskoj peščari su redovna pojava. Što bi rekli – pravilo, a ne izuzetak. Na osnovu pisanih dokumenata iz 18. i 19. veka, vatra je presudno uticala na stanje ovdašnje flore i faune. Zajedno sa ostalim činiocima, kao što su prekomerna seča i pašarenje, vatrena stihija je pripomogla stvaranju „evropske sahare”.
Najveći šumski požari dogodili su se ovde u martu 1973, krajem avgusta 1990. i u istom mesecu šest godina kasnije. Taj treći bio je najveći u istoriji rezervata, kako po površini obuhvata, tako i po pričinjenoj šteti. Tad je izgorelo blizu 1.600 hektara četinara i skoro 700 hektara lišćara. Šuma je stradala na skoro 4.000, od oko 35.000 hektara, koliko ima jedan od najvećih biodiverziteta na Starom kontinentu.
U ŠG „Banat” već su počeli sa sanacijom opožarenih površina. Do 2005. borove šume uspele su da se povrate gotovo na celoj površini, a lišćari se teško oporavljaju. Posle sanacije i pošumljavanja krajem prošlog veka, novosadsko odeljenje Zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa ovim gazdinstvom, uradilo je studiju kojom je uspostavljen trostepeni sistem zaštite Deliblatske peščare.
Požarišta bora, u prvom i drugom stepenu zaštite, nisu određena za pošumljavanje, već su prepuštena prirodnom procesu obrastanja, kako stručnjaci kažu, travnim zajednicama. Inače, od 1996. pa do pre dve godine veštački je podignuto blizu 450 hektara šuma. Šumari vele da ih je katastrofalni požar 1996. godine tako finansijski iscrpio da se gazdinstvo do danas nije oporavilo. Sad su pretrpeli novi udarac.

Slobodan Dukić
[objavljeno: 31.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 501 48
Kratke ekološke vesti I... Ovde objavljujemo kolaž aktuelnih ekoloških vesti, od vesti o globalnom zagrevanju, do situacije na lokalu u pojedinim delovima Srbije i drugih zemalja.EU namerava da speči ilegalnu seču šumaEU namerava da spreči ilegalnu seču drveća koje je masovnau brazilskim prašumama i tražiće da svako drvo ima potvrduo poreklu. Ministri poljoprivrede zemalja EU su na zasedanjuu Luksemburgu prihvatili taj predlog i doneće mere koje ćeobuhvatiti uvoznike, ali i domaće proizvođače drveta. Nekiministri su, među...
Com Content 1482 48
Počinje novo ledeno doba?... Posledica globalnog zagrevanja laicima izgleda kao klimatski paradoks: nastaće novo ledeno doba! Ovo je rezultat ubrzanog topljenja glečera na Grenlandu i Arktiku, koji zaustavljaju toplu Golfsku struju - a samo zahvaljujući njoj, severna Zemljina hemisfera nije zamrznuta poput Arktika. Međutim, najviše zbog ljudskih po klimu pogubnih aktivnosti, veoma je moguće da već sada postojeće generacije ljudi dožive (ali ne i prežive) početak novog dugogodišnjeg ledenog doba...Iznebuha je svet obigrala o...
Com Content 504 48
Cirkus “Korona” ponovo u Beogradu... Cirkus „Korona” koji su građani upamtili po tome što mu se pre godinu dana urušila tribina za vreme predstave na kojoj je sedela publika, ponovo je u gradu. „Korona” je smeštena kod hale „Pionir”, u blizini škole, pa neki građani strahuju za bezbednost dece jer su u cirkusu i divlje životinje. Vlasnici cirkusa poručuju da nema razloga za brigu. U cirkusu se nalaze lav, tigar, jaguar i medved zbog čeka pojedini roditelji strahuju da bi neka od životinja mogla da pobegne jer cirk...
Com Content 421 48
Krivolov prikrivali uništavanjem dokumenata... Protiv Miladina Žujevića, predsednika LU „Kosmaj“ u Sopotu, još u decembru prošle godine podneto je nekoliko krivičnih prijava zbog pronevere, falsifikovanja dokumenata, zloupotrebe položaja i prikrivanja svojih najbližih saradnika uhvaćenih u krivolovu. I pored hrpe dokaznog materijala i pričinjene štete od oko 800.000 dinara, ovaj predmet i dalje čami u fioci zamenika javnog tužioca Ivane Dvornik-Mihajlović.Krivolov uzima danak u Srbiji (6)Krivolov prikrivali uništavanjem dokumenataMada...
Com Content 587 48
Izašao je novi dvobroj časopisa ''Sloboda za životinje'' br.4-5... Pomoću sredstava dobijenih na konkursu Grada Beograda uspeli smo da izdamo novi dvobroj časopisa Sloboda za životinje br.4-5, u punom koloru na 48 strana, sa veoma interesantnim sadržajem. Svi registrovani članovi Udruženja ''Sloboda za životinje'' koji su uplatili članarinu, saradnici, takodje i donatori i svi oni koji su doprineli uspešnom radu Udruženja, dobiće ovaj časopis besplatno na kućnu adresu.  Ostali koji žele da dobiju časopis poštom, mogu ga naručiti preko sajta uz uplatu trošk...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kratke ekološke vesti I

Detaljnije »