Ekologija
Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spaljene četinarske šume


Život ovde više ne stanuje: Deliblatska peščara posle požara               (Foto ŠG„Banat”)
Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar. Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat.
Požar je zahvatio više od 600 hektara pod četinarima i niskim rastinjem. Šuma je izgorela na 350 hektara, a ostalo je tzv. opožarena površina. Uz napomenu da će krajem ove nedelje biti poznati potpuniji podaci o šteti, naš sagovornik navodi da se u ovom trenutku može reći da gazdinstvo čeka mukotrpno i dugo obnavljanje spaljene šume.
Vatra je buknula na prostoru koji je u evropskim, pa i svetskim okvirima poznat kao stanište endemskih biljnih vrsta, koje uspevaju samo ovde. Na udaru je bilo i lovište „Dragićev hat”, carstvo trofejne divljači – jelena, divljih svinja i srndaća. Obradović ističe da je vatra zahvatila 150, od ukupno 1.800 hektara zatvorenog dela lovišta, tako da su životinje imale dovoljno prostora da umaknu od plamena. U svakom slučaju, kapije su bile otvorene, pa su se pomenute zverke razbežale po šumi.
U „Banatu” naglašavaju da se može reći da je Deliblatska peščara – banatski Zlatibor. Prava fabrika kiseonika. Ovo je utoliko važnije kad se zna da je ovaj deo Vojvodine najsiromašniji šumama, a šume na ovom prostoru čine 12 odsto šuma u pokrajini. Požari se u peščari, po pravilu, javljaju danju. Ovaj poslednji dogodio se noću. Došao je iz pravca vikend-naselja, i sistemi za video-nadzor nisu mogli da ga detektuju, zbog mraka. To što je stigao iz naseobine razlog je više da se posumnja da je i ovog puta vatrenu stihiju potpalio – čovek.
Požari u Deliblatskoj peščari su redovna pojava. Što bi rekli – pravilo, a ne izuzetak. Na osnovu pisanih dokumenata iz 18. i 19. veka, vatra je presudno uticala na stanje ovdašnje flore i faune. Zajedno sa ostalim činiocima, kao što su prekomerna seča i pašarenje, vatrena stihija je pripomogla stvaranju „evropske sahare”.
Najveći šumski požari dogodili su se ovde u martu 1973, krajem avgusta 1990. i u istom mesecu šest godina kasnije. Taj treći bio je najveći u istoriji rezervata, kako po površini obuhvata, tako i po pričinjenoj šteti. Tad je izgorelo blizu 1.600 hektara četinara i skoro 700 hektara lišćara. Šuma je stradala na skoro 4.000, od oko 35.000 hektara, koliko ima jedan od najvećih biodiverziteta na Starom kontinentu.
U ŠG „Banat” već su počeli sa sanacijom opožarenih površina. Do 2005. borove šume uspele su da se povrate gotovo na celoj površini, a lišćari se teško oporavljaju. Posle sanacije i pošumljavanja krajem prošlog veka, novosadsko odeljenje Zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa ovim gazdinstvom, uradilo je studiju kojom je uspostavljen trostepeni sistem zaštite Deliblatske peščare.
Požarišta bora, u prvom i drugom stepenu zaštite, nisu određena za pošumljavanje, već su prepuštena prirodnom procesu obrastanja, kako stručnjaci kažu, travnim zajednicama. Inače, od 1996. pa do pre dve godine veštački je podignuto blizu 450 hektara šuma. Šumari vele da ih je katastrofalni požar 1996. godine tako finansijski iscrpio da se gazdinstvo do danas nije oporavilo. Sad su pretrpeli novi udarac.

Slobodan Dukić
[objavljeno: 31.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1599 48
Škoti pojeli kloniranog bika... Britanske vlasti juče su prvi put priznale da je meso potomka klonirane krave dospelo u lanac ishrane u Velikoj Britaniji. Agencija za standarde u ishrani (FSA) saopštila je da je prošle godine meso trogodišnjeg bika istranžirano, prodato i pojedeno. Pretpostavlja se da je meso, koje je najverovatnije završilo u hamburgerima, prodato u Škotskoj. List „Dejli telegraf“ navodi da je ovaj podatak obelodanjen nakon dvodnevnih energičnih tvrdnji i FSA i mlekarske industrije da niti mleko ...
Com Content 1567 48
Kuću ne napušta samo pas Beli... Odavno je poznato da je pas čoveku najvernija životinja, ali retki su primeri da ih odanost gazdi ne napušta ni posle njegove smrti. Takav jedan primer zabeležili smo u zaseoku Prostruga podrajačkog sela Gornji Branetići kod Gornjeg Milanovca. Pas Beli već godinu dana od smrti Borislava Radenkovića ne odvaja se ok kuće u kojoj više niko ne živi.   Beli pred praznom kućom   7. 05. 2010. 12:05h | Z. Marjanović Odavno je poznato da je pas čoveku najvernija životinja, ali ret...
Com Content 1584 48
Apel za poljoprivrednike... Molimo vas, pazite na lanad i druge mladunce životinja tokom radova na njivama i poljima! U ovo doba godine – mada ove godine nešto kasnije nego inače zbog vremenskih prilika – počinje žetva žitarica, kao i ponovljene kosidbe lucerke, deteline, livada i drugi radovi. To je i ove godine veoma osetljiv period za mladunčad životinja, naročito za lanad, male zečeve, fazančiće i druge vrste životinja, koje stradaju pod kosilicama i kombajnima. Metode pasivnog prikrivanja bojom i nepomeranjem (mimikr...
Com Content 203 48
Životinje u obrazovanju... Nastavnici prirodnih nauka zagovaraju seciranje u školskoj učionici kao najbolji način podučavanja učenika o životnim procesima jer oni jednostavno nemaju vremena ili sklonosti za prihvatanje nečeg novog..Kada je 1920.g. seciranje bilo uvedeno u obrazovni program mislilo se da će to biti dobro za studije anatomije, fiziologije i teoriju evolucije. U međuvremenu su se usavršene brojne nastavne me...
Com Content 562 48
Upucan još jedan orao mišar!... Da podsetimo: početkom februara ove godine, dobili smo prijave o upucanom orlu belorepanu i orlu mišaru. Belorepan je trajno osakaćen i jedva je preživeo, a mišar je imao sreću u nesreći, i metak je prošao samo kroz meko tkivo, tako da će biti pušten nakon oporavka. Obe ptice se nalaze u Prihvatilištu za divlje životinje zoo vrta na Paliću. A sada je upucan još jedan orao mišar, i to kroz oba krila! Orao belorepan je pronađen u okolini Višnjićeva, u bosutsko-morovičkoj šumi, prvi mišar u okolini...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Škoti pojeli kloniranog bika

Detaljnije »