Ekologija
Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spaljene četinarske šume


Život ovde više ne stanuje: Deliblatska peščara posle požara               (Foto ŠG„Banat”)
Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar. Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat.
Požar je zahvatio više od 600 hektara pod četinarima i niskim rastinjem. Šuma je izgorela na 350 hektara, a ostalo je tzv. opožarena površina. Uz napomenu da će krajem ove nedelje biti poznati potpuniji podaci o šteti, naš sagovornik navodi da se u ovom trenutku može reći da gazdinstvo čeka mukotrpno i dugo obnavljanje spaljene šume.
Vatra je buknula na prostoru koji je u evropskim, pa i svetskim okvirima poznat kao stanište endemskih biljnih vrsta, koje uspevaju samo ovde. Na udaru je bilo i lovište „Dragićev hat”, carstvo trofejne divljači – jelena, divljih svinja i srndaća. Obradović ističe da je vatra zahvatila 150, od ukupno 1.800 hektara zatvorenog dela lovišta, tako da su životinje imale dovoljno prostora da umaknu od plamena. U svakom slučaju, kapije su bile otvorene, pa su se pomenute zverke razbežale po šumi.
U „Banatu” naglašavaju da se može reći da je Deliblatska peščara – banatski Zlatibor. Prava fabrika kiseonika. Ovo je utoliko važnije kad se zna da je ovaj deo Vojvodine najsiromašniji šumama, a šume na ovom prostoru čine 12 odsto šuma u pokrajini. Požari se u peščari, po pravilu, javljaju danju. Ovaj poslednji dogodio se noću. Došao je iz pravca vikend-naselja, i sistemi za video-nadzor nisu mogli da ga detektuju, zbog mraka. To što je stigao iz naseobine razlog je više da se posumnja da je i ovog puta vatrenu stihiju potpalio – čovek.
Požari u Deliblatskoj peščari su redovna pojava. Što bi rekli – pravilo, a ne izuzetak. Na osnovu pisanih dokumenata iz 18. i 19. veka, vatra je presudno uticala na stanje ovdašnje flore i faune. Zajedno sa ostalim činiocima, kao što su prekomerna seča i pašarenje, vatrena stihija je pripomogla stvaranju „evropske sahare”.
Najveći šumski požari dogodili su se ovde u martu 1973, krajem avgusta 1990. i u istom mesecu šest godina kasnije. Taj treći bio je najveći u istoriji rezervata, kako po površini obuhvata, tako i po pričinjenoj šteti. Tad je izgorelo blizu 1.600 hektara četinara i skoro 700 hektara lišćara. Šuma je stradala na skoro 4.000, od oko 35.000 hektara, koliko ima jedan od najvećih biodiverziteta na Starom kontinentu.
U ŠG „Banat” već su počeli sa sanacijom opožarenih površina. Do 2005. borove šume uspele su da se povrate gotovo na celoj površini, a lišćari se teško oporavljaju. Posle sanacije i pošumljavanja krajem prošlog veka, novosadsko odeljenje Zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa ovim gazdinstvom, uradilo je studiju kojom je uspostavljen trostepeni sistem zaštite Deliblatske peščare.
Požarišta bora, u prvom i drugom stepenu zaštite, nisu određena za pošumljavanje, već su prepuštena prirodnom procesu obrastanja, kako stručnjaci kažu, travnim zajednicama. Inače, od 1996. pa do pre dve godine veštački je podignuto blizu 450 hektara šuma. Šumari vele da ih je katastrofalni požar 1996. godine tako finansijski iscrpio da se gazdinstvo do danas nije oporavilo. Sad su pretrpeli novi udarac.

Slobodan Dukić
[objavljeno: 31.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 602 48
Putovanje u plastični vrtlog... Grupa ekologa i naučnika sprema se na jedrenje prema opskurnom delu Pacifičkog okeana kako bi istražili ogromnu gomilu otpada poznatu kao 'Plastični vrtlog'. Ogromna gomila - neki naučnici procenjuju da je dvostruko veća od Teksasa - nakupljala se u zadnjih 60 godina dok su ljudi iz Azije i SAD-a uredno bacali neželjene predmete u okean. Raznobojna plastika od klompi do plastičnih kesa lagano se razgrađuje u manje čestice pod uticajem sunčevih zraka, a okeanske struje odvukle su ih u spiralnu go...
Com Content 1535 48
U Beogradu uskoro Policija za životinje... Gradska uprava u Beogradu planira da, u saradnji sa MUP-om, oformi "Policiju za životinje", rekao je danas zamenik sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin. On je objasnio da bi ta jedinica radila po ugledu na slične službe u svetu, sa obavezom da vodi računa o svim životinjama na teritoriji Beograda. Objavljeno: 26. april 2010. | Originalna vest: Mondo | Izvor: Tanjug Gradska uprava u Beogradu planira da, u saradnji sa MUP-om, oformi "Policiju za životinje", rekao je danas ...
Com Content 1472 48
Sramota u Kopenhagenu: Skup završio bez dogovora... Britanski list "Indipendent on sandej" ocenio je na naslovnoj strani kao "istorijski neuspeh" ishod samita o klimatskim promenama u Kopenhagenu. Delegati na Konferenciji za spas Zemlje u Kopenhagenu postigli su kompromisno rešenje prema kojem su novi sporazum o klimatskim promenama “primili na znanje”, a odluku o prihvatanju sporazuma odgodili za iduću godinu. “Konferencija je primila na znanje Kopenhaški sporazum”, stoji u konačnoj odluci konferencije. SPAS ZEMLJE Sramota u Kopenhagenu: S...
Com Content 42 48
Foto galerija Akcija - BENETTON: SLEP ZA PATNJU ZIVOTINJA... Aktivisti sa povezom na očima protestvuju protiv Benettona zbog okrutnosti nad australskim ovcama Aktivisti sa povezom na očima protestvuju protiv Benettona zbog okrutnosti nad australskim ovcama 1. Akcija Benetton: Slep za patnju životinja- Izveštaj2. Film: Tajna sramota Australije3. Alternativa za ''Mulesing'' 4. Foto galerija akcije5. Protestno pismo6. Reakcije gradjana    Klikni na sliku za uvećan prikaz Klikn...
Com Content 1560 48
Luksuzni specijalitet sa aromom sadizma... Mnogobrojne organizacije i društva za zaštitu faune ponovo upozoravaju da se u Srbiji na žalost ne poštuje Zakon o dobrobiti životinja. Taj zakon nalaže svakom građaninu da spreči i prijavi resornom ministarstvu sve oblike zlostavljanja životinja, a u žiži najnovije kampanje ovih udruženja našli su se – gurmanluci. Zakon protiv zlostavljanja životinja u praksi sasvim zaobilazi svečane trpeze Proizvodnja guščije džigerice zabranjena je u čak 16 zemalja, a veterinari upozoravaju da...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Putovanje u plastični vrtlog

Detaljnije »