Ekologija
Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spaljene četinarske šume


Život ovde više ne stanuje: Deliblatska peščara posle požara               (Foto ŠG„Banat”)
Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar. Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat.
Požar je zahvatio više od 600 hektara pod četinarima i niskim rastinjem. Šuma je izgorela na 350 hektara, a ostalo je tzv. opožarena površina. Uz napomenu da će krajem ove nedelje biti poznati potpuniji podaci o šteti, naš sagovornik navodi da se u ovom trenutku može reći da gazdinstvo čeka mukotrpno i dugo obnavljanje spaljene šume.
Vatra je buknula na prostoru koji je u evropskim, pa i svetskim okvirima poznat kao stanište endemskih biljnih vrsta, koje uspevaju samo ovde. Na udaru je bilo i lovište „Dragićev hat”, carstvo trofejne divljači – jelena, divljih svinja i srndaća. Obradović ističe da je vatra zahvatila 150, od ukupno 1.800 hektara zatvorenog dela lovišta, tako da su životinje imale dovoljno prostora da umaknu od plamena. U svakom slučaju, kapije su bile otvorene, pa su se pomenute zverke razbežale po šumi.
U „Banatu” naglašavaju da se može reći da je Deliblatska peščara – banatski Zlatibor. Prava fabrika kiseonika. Ovo je utoliko važnije kad se zna da je ovaj deo Vojvodine najsiromašniji šumama, a šume na ovom prostoru čine 12 odsto šuma u pokrajini. Požari se u peščari, po pravilu, javljaju danju. Ovaj poslednji dogodio se noću. Došao je iz pravca vikend-naselja, i sistemi za video-nadzor nisu mogli da ga detektuju, zbog mraka. To što je stigao iz naseobine razlog je više da se posumnja da je i ovog puta vatrenu stihiju potpalio – čovek.
Požari u Deliblatskoj peščari su redovna pojava. Što bi rekli – pravilo, a ne izuzetak. Na osnovu pisanih dokumenata iz 18. i 19. veka, vatra je presudno uticala na stanje ovdašnje flore i faune. Zajedno sa ostalim činiocima, kao što su prekomerna seča i pašarenje, vatrena stihija je pripomogla stvaranju „evropske sahare”.
Najveći šumski požari dogodili su se ovde u martu 1973, krajem avgusta 1990. i u istom mesecu šest godina kasnije. Taj treći bio je najveći u istoriji rezervata, kako po površini obuhvata, tako i po pričinjenoj šteti. Tad je izgorelo blizu 1.600 hektara četinara i skoro 700 hektara lišćara. Šuma je stradala na skoro 4.000, od oko 35.000 hektara, koliko ima jedan od najvećih biodiverziteta na Starom kontinentu.
U ŠG „Banat” već su počeli sa sanacijom opožarenih površina. Do 2005. borove šume uspele su da se povrate gotovo na celoj površini, a lišćari se teško oporavljaju. Posle sanacije i pošumljavanja krajem prošlog veka, novosadsko odeljenje Zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa ovim gazdinstvom, uradilo je studiju kojom je uspostavljen trostepeni sistem zaštite Deliblatske peščare.
Požarišta bora, u prvom i drugom stepenu zaštite, nisu određena za pošumljavanje, već su prepuštena prirodnom procesu obrastanja, kako stručnjaci kažu, travnim zajednicama. Inače, od 1996. pa do pre dve godine veštački je podignuto blizu 450 hektara šuma. Šumari vele da ih je katastrofalni požar 1996. godine tako finansijski iscrpio da se gazdinstvo do danas nije oporavilo. Sad su pretrpeli novi udarac.

Slobodan Dukić
[objavljeno: 31.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1570 48
Uginulo više od tri tone ribe u Tamišu... Oko tri tone ribe (po nekim procenama i preko 3,5 tone) uginulo je u Tamišu kod Pančeva, najverovatnije zbog nedostatka kiseonika, ali za sada nije poznat tačan uzrok manjka kiseonika u vodi, navode u sekretarijatu za zaštitu životne sredine u Pančevu. "Ovo je najveća ekološka katastrofa ove vrste u Pančevu, ali ne znamo tačan uzrok. Očekujemo analize vode i uginule ribe, koje rade Republički hidrometeorološki zavod i Veterinarski institut", rekao je gradski većnik za ekologiju u Panč...
Com Content 365 48
Boje za mleveno meso kancerogene?... Evropska uprava za bezbednost hrane (EFSA) je saopštila da crvena boja koja se dodaje kobasicama i mesu za hamburgere može da bude uzročnik kancera.Preispitavši aditive koji se koriste u prehrambenoj industriji Evropske unije, EFSA je navela da prehrambena boja 'red 2G' (E 128) u telu pretvara u anilin, koji, kako je ustanovljeno prilikom testova na životinjama, može da izazove rak kod životinja i ljudi, a moguće ošteti i genetski materijal ćelija. Ponedeljak, 9. jul 2007. 18:27Evropska up...
Com Content 614 48
Sloboda za životinje gostovala na ZeGeVege festivalu... U Zagrebu je 18. septembra održan drugi po redu ZeGeVege festival. “Prijatelji zivotinja” su i ovaj put bili vrlo inspirativni. Preko 40 izlagača - prijatelja životinja, među kojima je bilo i udruzenje “Sloboda za životinje”,  privuklo je veliki broj posetilaca, a štandovi su tokom večeri bili osvetljeni sijalicama koje štede energiju.   U Zagrebu je 18. septembra održan drugi po redu ZeGeVege festival. “Prijatelji zivotinja” su i ovaj put bil...
Com Content 285 48
Cirkuski tigar otkinuo ruku coveku... Jedan Poljak u cirkusu u španskom gradu Badahozu koji je pokušao da slika tigra ostao je bez ruke. Razdražena životinja skočila je na Poljaka koji je pokušao da je slika mobilnim telefonom. Tigar mu je otkinuo ruku, a potom je najveći deo pojeo. Jedan Poljak u cirkusu u španskom gradu Badahozu koji je pokušao da slika tigra ostao je bez ruke. Razdražena životinja skočila je na Poljaka koji je pokušao da je slika mobilnim telefonom. Tigar mu je otkinuo ruku, a potom je najveći deo pojeo. Kak...
Com Content 198 48
Izveštaj iz klanice... Kada je krv prestala teći mesar je podigao glavu vola i počeo derati kožu sa nje. Vo se nastavio previjati. Bez kože glava je bila crvena, prošarana belim venama. Stojala je u položaju u kome ju je ostavio mesar, dok je sa nje s obe strane visila koža. Vo se i dalje nije prestajao trzati. Potom je jedan od mesara uhvatio jednu nogu, slomio je i odsekao. Lav Nikolajević Tolstoj Kroz vrata, nasuprot onih na kojima sam stajao, uveden je veliki, crveni, dobro utovljeni vol. Vukla su ga d...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Uginulo više od tri tone ribe u Tamišu

Detaljnije »