Ekologija
9. jul 2007. | 09:23 | Izvor: FoNet
Kotor -- U Boki kotorskoj izmerena temperatura mora od 33 stepena, što se može vrlo negativno odraziti na živi svet.

 
Boka kotorska, Risan

Prema rečima direktora kotorskog Instituta za biologiju mora Sretena Mandića, temperatura mora viša od 30 stepeni opasna je za živi svet mora, posebno za sesilne organizme, poput školjki. "Ako je temperatura na površini 30 stepeni, jedini način je da uzgajivači nasade školjki spuste na par metara dublje jer jedino tako mogu da prežive", kaže on.

Mandić je rekao da je pre dve godine izmerena maksimalna temperatura mora od 29 stepeni, na delu obale prema Prčanju. Pošto se, međutim, temperatura mora meri na pola metra od površine, ona je i za nekoliko stepeni viša na površini.

Prema pisanju Slobodne Dalmacije, nedavno je i u moru kod Hvara izmerena rekordna temperatura od 31 stepen. Rukovodilac laboratorije za etologiju i priobalni ribolov splitskog Instituta za oceanografiju i ribarstvo Jakov Dulčić kaže da je 35 stepeni kritična granica, a da bi temperatura mora od 40 stepeni bila katastrofa.

On navodi da bi temperatura od 31 stepen, ako bi duže potrajala, mogla za neke vrste, poput papalina, značiti uginuće. Dulčić kaže da će sardela bežati u veće dubine jer joj odgovara temperatura od 10 do 13 stepeni, posebno za mrest, a isto važi i za škampe.

Prema navodima Slobodne Dalmacije, rast temperature mora već je počeo da menja Jadran pomicanjem suptropskih i tropskih vrsta prema severnim područjima, pa su neke vrste koje su proteklih godina bile vrlo retke, danas tu u većem broju, a pojavile su se i neke nove vrste koja su stigle iz Crvenog mora. 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1474 48
Apel Pola Makartnija i Rađendra Pačaurija... Prenosimo Vam Apel poznatog pevača Sir Paul McCartney (Pol Makartni) i Rajendra Pachauri (Rađendra Pačauri), pismom kojeg su uputili gradonačelnicima svih gradova. Pačauri je predsedavajući Međunarodnog panela za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change - IPCC) od 2002. godine, i u decembru 2007. je, kao predstavnik IPCC, podelio Nobelovu nagradu sa Alom Gorom, za nastojanja u oblasti zaštite životne sredine. Prenosimo njihovo pismo upućeno gradonačelnicima: Apel Pola Maka...
Com Content 194 48
Prava istina o eksperimentima na životinjama... Pročitajte ovaj tekst i odbijte da pomažete napredak nečije karijere užasnim mučenjima, nehumanim postupcima i vašim poreznim novcem! Pročitajte ovaj tekst i odbijte da pomažete napredak nečije karijere užasnim mučenjima, nehumanim postupcima i vašim poreznim novcem! M.I.Mnogi ljudi će se složiti s konstatacijom da su kozmetički testovi na životinjama apsolutno nepotrebni, no kada se radi o testiranjima u medicinske svrhe nisu toliko sigurni. To je razum...
Com Content 577 48
I ptice ubijaju, zar ne?... Blizu 10 odsto celokupne "ptičje populacije" suočeno je sa istrebljenjem do kraja ovog veka, a više od 15 odsto nalazi se već na ivici nestanka.Jedno istraživanje upozorava da bi nestanak mnogih vrsta pernatih žitelja naše planete imalo nesagledive posledice na životnu sredinu, poljoprivredu i ljudsko društvo."Izuzetno važni procesi u ekosistemu, posebno raspadanje, oprašivanje i raznošenje semena, biće ozbiljno ugroženi kao rezultat istrebljivanja ptica", naglasio je Kagan Sekerdžioglu, naučnik...
Com Content 200 48
Lovci- ljubitelji prirode?... Gledajući emisije o prirodi i lovcima kojih na našim televizijama ima sve više, neobavešteni gledalac bi mogao pasti u zamku koju mu postavljaju lovci. U svim emisijama se glorifikuje lov i ubijanje životinja kao nešto divno, kao nešto iskonsko i prirodno.Gledajući emisije o prirodi i lovcima kojih na našim televizijama ima sve više, neobavešteni gledalac bi mogao pasti u zamku koju mu postavljaju lovci. U svim emisijama se glorifikuje lov i ubijanje životinja kao nešto divno, kao nešto iskonsko...
Com Content 1740 48
Evropa je rekla NE surovoj kozmetici! ... Udruženja Sloboda za životinje i Feniks, obeležili su svetski Dan zaštite oglednih životinja u subotu 27. aprila na Trgu Nikole Pašića u periodu od 12.00 do 14.00 sati.Na Trgu su bili postavljeni info štandovi i izložen edukativni materijal, čime je dat doprinos u informisanju sugrađana da se u svetu godišnje u eksperimentima koristi oko 150 miliona kičmenjaka, od toga 12 miliona u Evropi. Tu spadaju ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari. Polovinu svih sisara čine miševi i pacovi, a drugu ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Apel Pola Makartnija i Rađendra Pačaurija

Detaljnije »