Ovo je prepričan i sažet sadržaj ''Time''-a, posvećen globalnom zagrevanju. Kroz 51 stavku preporučeno je pojedincima, institucijama i industriji kako da svojim doprinosom smanje globalno zagrevanje i njegove pogubne posledice po celokupan život na Zemlji. Ovi saveti su napisani za prilike u SAD, ali ih svakako mogu primeniti i ostali. Originalan tekst možete naći na adresi http://www.time.com/time/specials/2007/environment/ .
1. Koristite biodizel kao gorivo
U SAD se sve više koristi biodizel tj. etanol kao gorivo za vozila. Kao sirovine za proizvodnju etanola mogu se koristiti kukuruz, soja, korišćene masnoće od pripreme hrane, deo komunalnog otpada i drugo. Istraživači rade na tome da nađu što efikasnije načine korišćenja celuloznih ostataka iz biljne proizvodnje (komušine oko klipova kukuruza, na primer). Etanol proizveden od celuloze ima više energije nego onaj iz kukuruza i time bi se smanjilo kirišćenje hrane za proizvodnju goriva.
2. Ekološki održivo stanovanje
Energija za naše stanove i kuće učestvuje sa 16% među gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte. Male promene mogu umanjiti vaše troškove za energiju za 40% (električnu i onu potrebnu za zagrevanje). Na primer, bolje izolujte vaše prozore i vrata, koristite prirodne građevinske materijale, Sunčevu energiju, geotermalnu energiju, energiju vetra i druge obnovljive i prirodne izvore energije.
3. Zamenite vaše sijalice
Koristite neonsko osvetljenje (fluorescent lightbulb - CFL) umesto klasičnih sijalica, jer ono za isti efekat troši jednu četvrtinu energije potrebne za klasično osvetljenje a traje mnogo duže nego sijalice. Osim toga, svaka sijalica sadrži 5 mg žive, zbog čega ne bismo smeli bacati sijalice sa ostalim smećem (živom zagađuju zemljište i vodu kada dospeju napolje) i trebalo bi ih posebno reciklirati.
4. Osvetlite drugačije vaš grad
Gradovi mogu uštedeti energiju i novac tako što bi osvetlili javna mesta LED diodama umesto klasičnog osvetljenja. One su svetlije i koriste 40% manje energije nego uobičajeno osvetljenje. Koštaju dva do tri puta više, ali traju pet i više godina bez zamene. Obične sijalice se moraju menjati na svakih 18 meseci.
5. Plaćanje takse za ugljen-dioksid
Radi se o taksama na nivou država a u vezi sa potpisanim dokumentima poput Kjoto-protokola. To su obaveze koje države preuzimaju na sebe i tako smanjuju emitovanje gasova od strane svoje industrije. Više o ovome imate na ''Time''-ovom sajtu i u drugim izvorima.
6. Živite u manjim kućama
Život u velikom stambenom prostoru povećava troškove i utrošak energije za grejanje i hlađenje. (Ova stavka doduše u našim uslovima više važi za deo naših stanovnika koji sebi mogu da priušte gradnju kuća, a oni po prirodi svoga karaktera na haju za stanje naše planete ...)
7. Uštedite energiju za održavanje vaše odeće
Istraživanja Univerziteta u Kembridžu su pokazala da se 60% energije u vezi sa odećom troši za njeno pranje i sušenje (računajući i troškove proizvodnje), pa stoga postupci održavanja odeće zagađuju planetu. Radi smanjenja tih troškova, perite odeću u toploj umesto u vreloj vodi, bolje punite vaše veš-mašine pa ćete ih tako ređe uključivati, koristite novije tipove mašina za pranje jer one troše jednu četvrtinu energije (i manje vode) u odnosu na stare tipove mašina. Takođe, sušite opranu odeću na prirodan način a ne mašinski. Sve ovo zajedno može redukovati emisiju ugljen-dioksida za 90% od onoga koji se oslobađa tokom klasičnog pranja i sušenja odeće.
8. Dajte novi život starim vunenim jaknama
Umesto da završe na deponijama, stare jakne od prirodnih i veštačkih materijala mogu se reciklirati ili čak od njih proizvesti nove. Na taj način se štedi 76% energije za proizvodnju novih, i smanjuje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 71%.
9. Gradite nebodere
Ova stavka se doduše više odnosi na situaciju u SAD, gde se višespratnice grade tako da štede utrošak energije, i u kojima sve funkcioniše, pa i liftovi. Kod nas je, mora se priznati, drugačija situacija ...
10. Koristite geotermalno zagrevanje
Koristeći toplu vodu iz dubine zemlje uz heliostatska ogledala koja usmeravaju Sunčevu svetlost u unutrašnjost zgrade i time uklanjaju potrebu korišćenja veštačkog osvetljenja preko dana u mračnijim prostorijama, ne trošimo električnu energiju i ne zagađujemo vazduh.
11. Nabavljajte već korišćenu odeću
Na taj način ćete smanjiti emisiju ugljen-dioksida potrebnog za proizvodnju nove, i proći ćete jeftinije. Neki sintetički tekstili se proizvode pomoću jedinjenja poreklom od petroleuma. Pamuk zauzima manje od 3% poljoprivrednog zemljišta ali za njegovu proizvodnju troši se četvrtina ukupnih pesticida korišćenih u poljoprivredi.
12. Hvatanje ugljen-dioksida
Ugalj je jedan od najprljavijih izvora energije i predstavlja najvećeg zagađivača ugljen-dioksidom. U SAD, polovina električne energije se proizvodi iz uglja. U Danskoj, Švedskoj, Norveškoj i drugim zemljama se izučavaju načini akumuliranja ugljen-dioksida u podzemna spremišta poput neiskorišćenih rezervi fosilnih goriva, podzemne rezervoare slane vode ispod Severnog mora (u Norveškoj) i slično.
13. Dopustite vašim radnicima da rade bliže svojim kućama
Kompanijama koje imaju više ispostava, više se isplati da razmeste svoje radnike tako da manje putuju do posla (da stanuju bliže svojim radnim mestima), a da službenici rade za računarima kod svojih kuća. Tako se troši manje goriva za svakodnevno putovanje do posla i smanjuju se gužve u saobraćaju velikih gradova.
14. Koristite gradski prevoz
U SAD, transport oslobađa više od 30% ukupnog ugljen-dioksida (slično je i u drugim razvijenim zemljama). Pri tome, 88% prevoza putnika obavlja se automobilima. Gradski autobusi više zagađuju vazduh nego vozovi, ali moguća su rešenja u vrstama motora koje manje zagađuju vazduh, kao i korišćenje drugih izvora energije (gas).
15. Pomerite se na više spratove
U velikim gradovima poput Nju Jorka, život u višespratnicama znači manje putovanja do posla, u kupovinu i nabavke, takođe i više korišćenja gradskog prevoza, bicikala, šetnje, kao i manje troškove za energiju i druge potrebe za život u takvim stanovima. Ipak, kod nas je situacija nešto drugačija (loše funkcionisanje i neodržavanje liftova, na primer) ...
16. Plaćajte vaše račune preko interneta
Na taj način ćete spasti značajan broj drveća od koga se proizvodi hartija za račune, a i uštedećete na gorivu prevozeći se do banaka i drugih uplatnih mesta. Ovo takođe više važi za razvijene zemlje za koje je uobičajen takav način plaćanja, ali i kod nas se u poslednje vreme više razvija ovakav način plaćanja.
17. Otvorite prozor
Iz naših domova izlazi velika količina ugljen-dioksida; u SAD, najveći deo od 25 tona CO2 za koji je odgovoran svaki Amerikanac, dolazi iz stanova i kuća. Evo kako možete smanjiti emisiju CO2 bez prepravljanja stanova: otvorite prozor umesto da uključite klima uređaj. Termostat podesite na više podeoke leti i na manje zimi. Dobro izolujte prozore i vrata. Koristite mašinu za pranje posuđa samo kada je puna. Perite odeću u toploj ili hladnoj vodi, ne u vrućoj. Termostat vaših bojlera spustite na manje podeoke. Ovo će umanjiti vaše troškove i oslobođenu količinu ugljen-dioksida.
18. Konsultujte stručnjake da smanjite troškove vašeg stanovanja
U SAD postoje posebne službe sa odgovarajućom opremom (infracrvene kamere i ostalo) koje su obučene da ispitaju nepotrebne gubitke energije i da savetuju šta se može preduzeti da se troškovi smanje.
19. Kupujte ''zelenu energiju''
I ova stavka se odnosi na SAD, gde pojedinci mogu da biraju od koje će kompanije kupovati električnu energiju. Ali takođe možete uticati na razvoj ekoloških tehnologija kupujući proizvode koji su ekološki.
20. Proverite etikete
Birajte hotele i druge ustanove koje koriste obnovljive izvore energije. Kupujte ekološke proizvode za čiju proizvodnju je potrošeno manje energije.
21. Bolje izolujte vaše bojlere
Bojleri stariji od pet godina gube energiju i stvaraju veće troškove zato što im je oštećena izolacija. To ćete poboljšati time što ćete poboljšati njihovu izolaciju ili ih prekriti odgovarajućim prekrivačima.
22. Postanite vegetarijanci
Šta je odgovornije za globalno zagrevanje: BMW ili Big Mac? Verovali ili ne, to je burger. Ukupna mesna industrija oslobađa 18% svetske emisije gasova odgovornih za efekat staklene bašte – čak više od transporta – po rezultatima izveštaja Organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama.Veliki deo tih gasova potiče od azotnog oksida i metana koji se oslobađaju prilikom varenja hrane kod preživara. Metan ima efekat zagrevanja koji je 23 puta veći nego kod ugljen-dioksida, a efekat azot oksida je 296 puta veći. Na planeti postoji 1,5 milijardi goveda i bivola, i 1,7 milijardi ovaca i koza. Njihov broj se ubrzano povećava, posebno u zemljama u razvoju. Očekuje se da će se ukupna proizvodnja mesa udvostručiti između 2001. i 2050. godine. Ako postanete vegetarijanci, svako od vas može sprečiti emisiju 1,5 tone ugljen-dioksida godišnje, po istraživanjima Univerziteta u Čikagu. Poboljšanja na automobilima smanjuju emisiju tog gasa za samo jednu tonu – i nisu toliko ukusna.
23. Kopirajte Kaliforniju
Arnold Švarceneger je potpisao najefikasniji zakon protiv globalnog zagrevanja, ali pravi Terminator u toj saveznoj državi SAD-a je demokrata Teri Taminen, njegov savetnik u oblasti ekologije, koji je uspeo pridobiti podršku industrije da se smanji emisija ugljen-dioksida za 80% do 2050. godine. Terijev cilj je pravljenje nacionalnog klimatskog plana za svaku od 50 američkih država. On ima podršku i u Centru za klimatske strategije i od strane direktora tog Centra, Karla Hauskera. Ova neprofitna organizacija pruža tehnička rešenja za Terijeve planove. Trenutno 19 američkih država razvija ili je razvilo agresivne klimatske planove bazirane na radovima Hauskerove grupe i Taminena.
24. Recite NE plastičnim kesama
Plastične kese koje donesete iz prodavnice najčešće završavaju u vašoj životnoj sredini; samo 3% kesa se reciklira (napomena: i to u razvijenim zemljama, kod nas ništa!). One su napravljene od polietilena i potrebno je 1000 godina da bi se one raspale u prirodi, pri čemu se emituju opasni gasovi sa efektom staklene bašte. Da biste ovo sprečili, pri odlasku u prodavnicu koristite platnene torbe ili kese od biodegradabilnih materija (materijali dobijeni od biljnih sastojaka).
25. Podržite vašeg lokalnog poljoprivrednog proizvođača
Kupujte poljoprivredne proizvode na pijacama od proizvođača iz vaše okoline. Time će se trošiti manje goriva za dopremanje hrane iz udaljenih područja u prodavnice iz kojih se snabdevate, a, osim toga, hrana kupljena na pijaci je mnogo ukusnija nego ona iz prodavnice.
26. Sadite živu ogradu od bambusa
Bambus može da sačini lepu živu ogradu. On raste veoma brzo i apsorbuje znatno više CO2 nego ruže. Ako ga potkresujete, umanjujete njegovu sposobnost vezivanja CO2. Samo velike biljke imaju pun efekat, jer apsorbuju više CO2 nego što oslobađaju u atmosferu.
27. Smanjenje potrošnje goriva u avio-saobraćaju
Postoje načini smanjenja potrošnje goriva u avio-transtportu: na primer, što manje zadržavanje aviona pred poletanje sa piste. I piloti mogu smanjiti potrošnju goriva time što bi pri sletanju postepeno smanjivali visinu umesto naglog spuštanja pre piste za sletanje. Takve mere mogu smanjiti zagađivanje vazduha za oko 12%. Naravno, najbolji način smanjenja emisije CO2 je kada se manje koristi avio-prevoz.
28. Napravite zelenu svadbu
Nećete zaustaviti globalno zagrevanje, ali vaš izbor će smanjiti emisiju CO2 za tu priliku. Na primer, možete podstaći vaše goste da troše manje goriva za dolazak na vaše venčanje, možete napraviti svadbu bliže većini gostiju, koristiti hranu, piće i cveće proizvedene u vašoj okolini a ne iz inostranstva, reciklažnu hartiju ili website za pozivanje gostiju, pozajmljeno odelo i venčanicu umesto novih i slično.
29. Uklonite kravatu
Kako možete doprineti smanjenju efekta globalnog zagrevanja u vezi sa kravatom? Tako što ćete je ostaviti kod kuće. Japanska iskustva ukazuju na značajno smanjenje emisije CO2 tako što se leti poslovni prostori manje rashlađuju klima uređajima, a pri tome su zaposleni laganije obučeni u letnju i svetlu odeću bez kravate.
30. Isključite vaš kompjuter
Screen saver nije energy saver (program za zaštitu ekrana monitora ne umanjuje potrošnju energije). Prema američkom Ministarstvu za energiju, 75% energije koja se potroši u domaćinstvu je ona koju utroše uređaji poput televizora, DVD uređaja, kompjutera, monitora i stereo uređaja u ''standby''-u, tj. stanju ''mirovanja'' za vreme dok su uključeni u električnu mrežu ali ih ne koristimo. Prosečan kompjuter, bez monitora, potroši 60 do 250 vati električne energije dnevno. Ako isključujete kompjutere u vreme kada ih ne koristite, u atmosferu ćete ispustiti 83% CO2 manje.
31. Koristite zelene senke za oči
Svetlo zelena boja možda nije u modi ove sezone, ali ima dugoročni trend. U februaru, Cargo Cosmetics kompanija je pustila u prodaju PlantLove (''Ljubav bilja''), botaničku mast za usne u 100% razgradivom pakovanju sačinjenom od poliaktične kiseline, dobijene iz kukuruza. Kada ispraznite pakovanje, zakopajte ga u bašti da prehranjuje biljke. Organski proizvodi su u porastu u SAD.
32. Pogasite svetla nakon završetka radnog vremena
Nije neki veliki posao proći hodnicima i kancelarijama i pogasiti sva svetla, klima uređaje, kompjutere, monitore, štampače i faks mašine. To će uštedeti bar jednu petinu potrošene energije i produžiti trajanje tih uređaja. Ujutro sve ponovo uključite.
33. Rearanžiranje neba i zemlje
Radi se o hipotetičkoj mogućnosti formiranja ogromnog ogledala oko Zemlje koje bi odbilo deo Sunčevog zračenja, ili o rasipanju sumpor dioksida u stratosferi koji bi ohladio atmosferu. Geoinženjeri razmatraju mogućnost postavljanja tzv. kosmičkog ogledala, sačinjenog od stotina milijardi malih, veoma tankih komada stakla i poslatih u orbitu Zemlje, koji bi mogli da smanje Sunčevo zračenje za 2%. Međutim, za obavljanje takve misije, bilo bi potrebno 20 miliona tona ogledala, to bi koštalo više hiljada milijardi dolara, i bilo bi potrebno slati rakete u orbitu na svakih pet minuta tokom 10 godina. (U ovom tekstu se ne pominje koju količinu zagađenja bi te rakete napravile u tom poslu.)Po drugoj teoriji, mogli bismo u stratosferu postaviti sloj sačinjen od sumpor dioksida, koji reflektuje Sunčevu svetlost. Inače Zemlja reflektuje oko 30% Sunčevog zračenja (povećane količine ugljen-dioksida sprečavaju emitovanje viška Sunčeve toplote van Zemljine atmosfere i zato se ona pregreva). Postoje evidencije da se nakon vulkanskih erupcija, koje u atmosferu izbacuju i sumpor dioksid, smanjuje temperatura vazduha širom planete za oko dva stepena. Međutim, sumpor dioksid je glavni uzročnik kiselih kiša i respiratorni iritant. Dakle, imali bismo hladniju ali zagađeniju planetu.
34. Grabuljajte lišće u jesen
U SAD se za sklanjanje opalog lišća koriste mašine koje ga oduvavaju sa trotoara i puteva. Taj posao se može uraditi bez utroška goriva za taj posao i bez nesnosne buke, mada za malo duže vreme - korišćenjem grabulja.
35. Koristite reciklirani papir
Ogromna količina drveta se troši za proizvodnju papira. Možemo sačuvati više drveća i energije ako kupujemo reciklirani papir. Svaka tona takvog papira predstavlja uštedu od 4000 kW-h energije, 7000 galona vode i 17 stabala.
36. Smanjiti emisiju ugljen-dioksida i u trgovinama
Vlade treba da ograniče emisiju CO2 i u trgovini i prometu roba i usluga, ne samo u proizvodnji električne energije, industriji i transportu.
37. Razmislite o ambalaži
U SAD sve više kompanija prima nazad ambalažu od svojih proizvoda, čijom reciklažom se postiže značajna ušteda u materijalu za novu ambalažu, ušteda u utrošenoj energiji i emituje se znatno manje CO2 u atmosferu. (Ovu praksu bi trebalo da počnu da primenjuju i naši proizvođači svih vrsta roba.)
38. Trgovina ugljen-dioksidom radi kapitala
Jedan od najznačajnijih projekata Kjoto protokola je Mehanizam čistog razvoja, po kome kompanije u razvijenim zemljama ne moraju redukovati emisiju CO2 u svom procesu proizvodnje, a umesto toga mogu ulagati u izgradnju čistih tehnologija u zemljama u razvoju i time zaraditi odgovarajući kredit u trgovini ugljen-dioksidom. Dve trećine takvih projekata je realizovano u tri zemlje: Brazilu, Indiji i Kini.
39. Doprinesite rastu vaše bašte
Ogromne količine novca i fosilnih goriva se troše na proizvodnju veštačkih đubriva koja ostavljaju škodljive hemikalije u tlu i oslobađaju azot oksid – gas sa efektom staklene bašte. Koristite alternative, poput komposta i isečenih delova biljaka, koje sadrže samo 4% azota.
40. Steknite ugljenični budžet
Glavna nepravda među posledicama globalnog zagrevanja je ta, da će siromašne nacije osetiti teže posledice nego bogate zemlje. Postoji radikalno rešenje: podela emitovanja gasova staklene bašte među populacijom, što daje pravo svakome na planeti da emituje iste količine CO2 – pojedinačna ugljenična dozvola. Na primer, vozite bicikl do posla i živite ispod mogućnosti vašeg standarda života. Na taj način ćete prodati vaš ugljenični kredit onima koji nisu u mogućnosti da biraju. Ako i dalje želite da živite kao, na primer, 1989. godine, ono što treba da uradite je - da platite za to.
41. Ne budite jedini putnik u vašem vozilu
U SAD, oko 80% ljudi voze se sami svojim automobilima do posla, 38% se stalno voze sami. Neke američke države su od 1991. godine pokrenule projekte smanjenja saobraćaja, tako što kompanije podstiču svoje zaposlene da manje koriste avoje automobile pri svakodnevnom putovanju na posao, da koriste gradski prevoz, bicikle, da pešače, ili da bar ne budu jedini putnici u svojim automobilima. To je redukovalo zagađenje vazduha za 78.000 tona ugljen-dioksida i drugih ekvivalentnih gasova koji izazivaju pregrevanje planete.
42. Platite vaše ugljenične greške
Osećajući krivicu zbog doprinosa u globalnom zagrevanju, Amerikanci preko interneta i na druge načine uplaćuju sredstva ekološkim organizacijama i projektima, za projekte čišćenja, kontrole zagađenja, sadnju drveća i očuvanje šuma. Suprotno mandatornim kaznama, ovaj doprinos je dobrovoljan. Postoje kritike o tome da je kontrola utroška takvog novca nedovoljna jer nije poznato da je zaista utrošen u svrhu smanjenja emitovanja ugljen-dioksida. Takođe, ove mere ne mogu zameniti globalnu akciju i politiku na nivou država. To su samo privremene aktivnosti. Ali svakako je bolje i to raditi, nego ne preduzimati ni to u cilju zaštite planete.
43. Preselite se u zelene zone gradova (u ovom tekstu se pominje ona u Londonu)
Kuće u Londonu oslobađaju 44% gradskog CO2, a to je duplo više od onoga što oslobode prevozna sredstva. To je razlog izgradnje 233 kuće u posebnom delu Londona, koje uopšte neće zagađivati vazduh. U njima će se koristiti drveni otpaci i iverica, kao i vrela voda za zagrevanje i proizvodnju energije, dodajući solarne panele i energiju vetra. Samo za vreme jakih zima, imaće potrebe za dodatnom energijom iz klasične električne mreže. Vlasnici ovih kuća imaju mogućnost korišćenja staklenih bašta za organsku proizvodnju povrća, kao i auto i biciklističke klubove koji su organizovani u cilju smanjenja emitovanja CO2. Ovakve kuće su isplative i neznatno su skuplje od klasičnih – ne više od 5%. Pomoć planeti ne treba da košta planetu.
44. Proverite gume vašeg automobila
Ne možete da priuštite ili čekati prepravku vašeg automobila za korišćenje goriva koje m
