Ekologija


pcelePčelari u Sjedinjenim Deržavama su sve zabrinutiji zbog tajanstvenog smanjenja broja pčela. Američka administracija je saopštila da istražuje dramatično smanjenje broja pčela proteklih meseci, a Kongres je održao pretres o tom problemu. Pčele ne samo da skupljaju med, nego od njih zavisi i oprašivanje brojnih biljnih vrsta.

 

Duboko u srcu ruralne Amerike, farmeri govore o krizi. Suština problema su pčele, odnosno pomanjkanje pčela.
Pčelar Dejvid Hakenberg, vlasnik farme meda Bafi Bi, u blizini Tampe u Floridi, kaže da je za nekoliko nedelja izgubio dve trećine svojih košnica.

pcele nestaju"To je neka sasvim nova pojava. Događalo se da rojevi nestanu, ali najčudnije u svemu ovome je što nalazimo prazne košnice koje izgledaju kao da je neko očistio pčele iz njih", kaže Hakenberg. Pčele nestaju zahvaljujući poremećaju koji je nazvan "Propast kolonije". Hakenbergov biznis, stacioniran u Floridi i Pensilvaniji, počiva na proizvodnji meda i iznajmljivanju rojeva pčela farmerima, da im oprašuju useve. "Govorimo o gubitku od oko 350 hiljada dolara. Ako uračunamo cenu novih pčela, gubitak ugovora za oprašivanje, ugovora za med, reč je o velikom, ozbiljnom finansijskom gubitku", kaže ovaj pčelar.

Tačan uzrok "Poremećaja propasti kolonije" je misterija. Naučnici sa Pensilvanijskog državnog univerziteta predvode istraživanje ove pojave. Univerzitetska Radna grupa za Poremećaj propasti kolonije ukazuje da loša ishrana, suša i pesticidi mogu da izazovu izuzetan stres kod pčela. Takav stres, kažu naučnici, može da ošteti imuni sistem pčela – vrlo slično ljudskoj sidi.

pceleU međuvremenu, naučnici iz američkog Sekretarijata za poljoprivredu pokazuju prstom na varou (pčelinje krpelje), prenosnike virusa koji ubijaju pčele. Džeri Tarner, sa farme pčela u blizini Orlanda u Floridi, kaže da je varoa postala otporna na insekticide koji su korišćeni za njeno uništavanje. "Uložite mnogo toga u pčele da bi počele da prave med, mnogo novca, i vremena, i truda i onda one počnu da izumiru. Ti krpelji prenose viruse i slične stvari i pčele jednostavno počnu da izumiru. Vi se trudite da ih sačuvate i povećate broj rojeva, ali sve opet propadne", kaže Tarner.

Međutim, nisu pogođeni samo pčelari. Istraživanje na Univerzitetu Kornel je ustanovilo da pčele oprašuju biljke i useve vredne 14 milijardi dolara.
O tome govori i Karl Grums, vlasnik farme Fensi u Plent Sitiju u Floridi, na kojoj se gaji voće i povrće.
"Kad ne bih mogao da iznajmim košnice s pčelama da ih postavim pored voćnih sadnica, ne bih ih ni gajio, jer nema dovoljno divljih pčela da ih opraše. Ovde se prilično gaje dinje, kao i lubenice. Za to su vam potrebne pčele i naravno, ako ste veliki odgajivač tih vrsta, morate vrlo brzo da odlučite da li ćete ih saditi ako nema dovoljno pčela, a sad smo suočeni upravo sa tim", kaže Grums.

Kongres je nedavno održao pretres o "Poremećaju propasti kolonije", i zakonodavci su se dogovorili da povećaju pritisak da vlada izdvoji dodatna sredstva za istraživanje.
Stručnjaci sa Pensilvanijskog univerziteta su rekli na pretresu da je prošlogodišnje dopuštenje da se uvezu australijske pčele da bi opslužile rod badema u Kaliforniji, možda donelo novu pčelinju bolest u Sjedinjene Države.
Dejvid Hakenberg, koji je prisustvovao kongresnom pretresu u Vašingtonu, kaže da za istraživanje treba izdvojiti milione dolara. Međutim u Floridi, lokalni zakonodavci su tokom protekle dve godine dali svega oko 300 hiljada. Hakenberg opominje da se može dogoditi da novac stigne suviše kasno da bi se stotine pčelara odvratile od zatvaranja svojih košnica.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 75 48
Torino: 500 evra kazne ako ne setate psa 3 puta dnevno... Vlasnici pasa u Torinu moraće da plate kaznu od 500 evra ako ne izvedu u šetnju svoje četvoronožne kućne ljubimce barem tri puta dnevno, kaže se u novom propisu gradske skupštine. Vlasnici pasa u Torinu moraće da plate kaznu od 500 evra ako ne izvedu u šetnju svoje četvoronožne kućne ljubimce barem tri puta dnevno, kaže se u novom propisu gradske skupštine. Građanima je takode zabranjeno da boje dlaku pasa, a zabranjen je i svaki oblik zlostavljanja životinja iz estetskih razloga, kao što je, n...
Com Content 1645 48
ODLAZIM, jer mi se sve smučilo!!!... Ovako razmišlja mlada žena koja je pokušala da pomogne životinjama i uđe u celu priču ali…Ovakav stav ima 90% poštenih i pravih ljudi koji vole i hoće da pomognu, ali izgubili su snagu i volju, zato što i među nama ima ološa, a država je nezainteresovana, boriti se sa neistomišljenicima i sa državom, i sa svojim tzv. istomišljenicima, jako je teško, tako da SVAKO KO MOŽE NEKA PALI IZ OVE ZEMLJE, OVDE NEMA NADE NI ZA NAS KOJI VOLIMO ŽIVOTINJE, A NI ZA NAŠU DECU!(Citat.)   Ovako razmišlja mla...
Com Content 418 48
Tužilaštvo nemoćno zbog opstrukcije policije... LOVAČKA MAFIJA : Krivolov uzima danak u Srbiji (3)Iako je šteta od odstreljene, ali neprijavljene i nenaplaćene divljači procenjena na više od 600.000 dinara, policija nezainteresovana da ispita slučaj, a manjak u kasi LU „Hajduk Veljko“ opravdala nekakva komisija LSS Borivoje Crnogorac, predsednik Nadzornog odbora LU „Hajduk Veljko“ u Negotinu pre dve godine uočio je malverzacije rukovodstva i manjak u kasi lovačke organizacije, pa je protiv odgovornih podneo krivične prijave. Iako ...
Com Content 1600 48
Ekstremni klimatski uslovi kao rezultat pogubnog uticaja ljudi na planetu... I manje informisani ljudi  su svedoci da se nešto dešava sa klimom na Zemlji. Sve je očiglednije da je to u direktnoj vezi sa pogubnim uticajem ljudi na ovu planetu – sve nas je više, sve su nam veći prohtevi, a resursi su ograničeni. Prirodni regulatorni mehanizmi su opasno narušeni i sada imamo posledice takvog stanja. Sve izraženije ekstremne klimatske promene jasno ukazuju na to, bilo da su to maksimalne temperature (porast prosečnih i maksimalnih temperatura skoro na svim delovim...
Com Content 522 48
Džonatan, najstarija životinja na planeti... Fotografija snimljena 1900. godine tokom Burskog rata, dovela je do otkrića najstarije životinje na svetu - kornjače Džonatana. Na fotografiji, na kojoj u drugom planu poziraju ratni zarobljenik i njegov čuvar, može se videti i kornjača koja gricka travu. A sve je počelo od ove fotografije iz 1900. godine, nedavno prodate za 4000 funti na jednoj aukciji "Endrjua Smita i sinova", u blizini Vinčestera Fotografija snimljena 1900. godine tokom Burskog rata, dovela je do otkrića naj...

Komentari   

# Slavisa 12-10-2010 04:05
Postovana organizacio ja sam za zastitu zivotinja jel ovde kod nas na zapadu su jako zasticene zivotinje a po gotovu kucni ljubimci psi,macke itd,vise se odgovara za zivotinje nego za ljudsko bice.toliko puno pozdrava iz Canade grad Niagare Fols grad Hamilton za dalji kontakt emll;jeremic61@live.com

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Torino: 500 evra kazne ako ne setate psa 3 puta dnevno

Detaljnije »