Ekologija


pcelePčelari u Sjedinjenim Deržavama su sve zabrinutiji zbog tajanstvenog smanjenja broja pčela. Američka administracija je saopštila da istražuje dramatično smanjenje broja pčela proteklih meseci, a Kongres je održao pretres o tom problemu. Pčele ne samo da skupljaju med, nego od njih zavisi i oprašivanje brojnih biljnih vrsta.

 

Duboko u srcu ruralne Amerike, farmeri govore o krizi. Suština problema su pčele, odnosno pomanjkanje pčela.
Pčelar Dejvid Hakenberg, vlasnik farme meda Bafi Bi, u blizini Tampe u Floridi, kaže da je za nekoliko nedelja izgubio dve trećine svojih košnica.

pcele nestaju"To je neka sasvim nova pojava. Događalo se da rojevi nestanu, ali najčudnije u svemu ovome je što nalazimo prazne košnice koje izgledaju kao da je neko očistio pčele iz njih", kaže Hakenberg. Pčele nestaju zahvaljujući poremećaju koji je nazvan "Propast kolonije". Hakenbergov biznis, stacioniran u Floridi i Pensilvaniji, počiva na proizvodnji meda i iznajmljivanju rojeva pčela farmerima, da im oprašuju useve. "Govorimo o gubitku od oko 350 hiljada dolara. Ako uračunamo cenu novih pčela, gubitak ugovora za oprašivanje, ugovora za med, reč je o velikom, ozbiljnom finansijskom gubitku", kaže ovaj pčelar.

Tačan uzrok "Poremećaja propasti kolonije" je misterija. Naučnici sa Pensilvanijskog državnog univerziteta predvode istraživanje ove pojave. Univerzitetska Radna grupa za Poremećaj propasti kolonije ukazuje da loša ishrana, suša i pesticidi mogu da izazovu izuzetan stres kod pčela. Takav stres, kažu naučnici, može da ošteti imuni sistem pčela – vrlo slično ljudskoj sidi.

pceleU međuvremenu, naučnici iz američkog Sekretarijata za poljoprivredu pokazuju prstom na varou (pčelinje krpelje), prenosnike virusa koji ubijaju pčele. Džeri Tarner, sa farme pčela u blizini Orlanda u Floridi, kaže da je varoa postala otporna na insekticide koji su korišćeni za njeno uništavanje. "Uložite mnogo toga u pčele da bi počele da prave med, mnogo novca, i vremena, i truda i onda one počnu da izumiru. Ti krpelji prenose viruse i slične stvari i pčele jednostavno počnu da izumiru. Vi se trudite da ih sačuvate i povećate broj rojeva, ali sve opet propadne", kaže Tarner.

Međutim, nisu pogođeni samo pčelari. Istraživanje na Univerzitetu Kornel je ustanovilo da pčele oprašuju biljke i useve vredne 14 milijardi dolara.
O tome govori i Karl Grums, vlasnik farme Fensi u Plent Sitiju u Floridi, na kojoj se gaji voće i povrće.
"Kad ne bih mogao da iznajmim košnice s pčelama da ih postavim pored voćnih sadnica, ne bih ih ni gajio, jer nema dovoljno divljih pčela da ih opraše. Ovde se prilično gaje dinje, kao i lubenice. Za to su vam potrebne pčele i naravno, ako ste veliki odgajivač tih vrsta, morate vrlo brzo da odlučite da li ćete ih saditi ako nema dovoljno pčela, a sad smo suočeni upravo sa tim", kaže Grums.

Kongres je nedavno održao pretres o "Poremećaju propasti kolonije", i zakonodavci su se dogovorili da povećaju pritisak da vlada izdvoji dodatna sredstva za istraživanje.
Stručnjaci sa Pensilvanijskog univerziteta su rekli na pretresu da je prošlogodišnje dopuštenje da se uvezu australijske pčele da bi opslužile rod badema u Kaliforniji, možda donelo novu pčelinju bolest u Sjedinjene Države.
Dejvid Hakenberg, koji je prisustvovao kongresnom pretresu u Vašingtonu, kaže da za istraživanje treba izdvojiti milione dolara. Međutim u Floridi, lokalni zakonodavci su tokom protekle dve godine dali svega oko 300 hiljada. Hakenberg opominje da se može dogoditi da novac stigne suviše kasno da bi se stotine pčelara odvratile od zatvaranja svojih košnica.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 218 48
Esej o pravima životinja (Ross Mackintosh)... U Velikoj Britaniji postoji izvesno licemerje po pitanju okrutnosti prema živorinjama. Ako izuzmete aktiviste koji se zalažu za prava i slobodu svih životinja, većina ljudi ta prava razmatra samo u kontekstu svojih kućnih ljubimaca, ili šire, krznaša.Ross Mackintosh je grafički dizajner koji živi u Velikoj Britaniji i nije aktivno uključen u borbu za prava životinja. Ovaj esej je deo njegove antropološke studije o ljudskom ponasanju, posebno o licemerju i Britanskim opšte prihvaćenim stavovima. ...
Com Content 1596 48
Lovci sakupljaju poene, zemljoradnici gube milione evra... Svake godine lovci širom Srbije organizuju njima poznate akcije ubijanja štetočina, ili kako to danas učtivo formulišu „akcije redukcije brojnosti predatora”. Istina je da to čine uglavnom zbog neznanja uloge predatora u prirodi ali i zbog velikog pritiska matičnih lovačkih društava i Lovačkog Saveza Srbije. Na nišanu se nalaze jastrebovi, sive vrane, svrake, lisice, šakali, tvorovi, kune i divlje mačke koje su nezaštićene vrste, ali i mnoge zakonom zaštićene vrste kao što su razne p...
Com Content 413 48
Večna Treblinka - Predgovor od prevodioca... Sve ono što radimo životinjama – radimo i ljudima, zbog jednostavne činjenice da psihološki profili onih koji zlostavljaju životinje isto čine i ljudima, jer je u korenu psihologije isti odnos prema svim živim bićima. Oni koji imaju saosećanja prema životinjama, obično i prema ljudima pokazuju veći stepen razumevanja i ljubavi. U „Večnoj Treblinki“ i ta činjenica potkrepljena je većim brojem primera iz prošlosti, posebno iz Drugog svetskog rata. Večna Treblinka - Predgovor s...
Com Content 251 48
530 životinjskih vrsta na ivici istrebljenja!... Ugroženi i polarni medvjediWorld, Četvrtak, 04. May 2006Ekologija - Udruženje "World Conservation Union", koje se, kako što mu i ime govori, bavi očuvanjem sveta, je na "crveni popis" ugroženih vrsta dodalo novih 530 vrsta! Verovali ili ne, u zadnje dve godine je čak 530 životinjskih vrsta došlo na ivicu istrebljenja. Ugroženi i polarni medvjedi!World, Četvrtak, 04. May 2006Ekologija - Udruženje "World Conservation Union", koje se, kako što mu i ime govori, bavi očuvanjem sveta, je na "crveni po...
Com Content 127 48
Uništavanje divljači u Kuršumliji... Na teritoriji kuršumlijske opštine je tokom ove godine bespravno ustreljeno nekoliko stotina divljih životinja, javlja novinarka B92 Ljiljana Danilović. Prema podacima Službe za lovstvo u okviru Srbija Šume iz Kuršumlije, krivolovci su ove godine ustrelili preko 300 divljih svinja i nekoliko desetina komada sitne divljači.[b]Kuršumlija -- U Opštinskom sudu nije pokrenut ni jedan slučaj protiv krivolovaca, iako je u 2005. ustreljeno preko 300 divljih svinja.[/b] Na teritoriji kuršumlijske opštine...

Komentari   

# Slavisa 12-10-2010 04:05
Postovana organizacio ja sam za zastitu zivotinja jel ovde kod nas na zapadu su jako zasticene zivotinje a po gotovu kucni ljubimci psi,macke itd,vise se odgovara za zivotinje nego za ljudsko bice.toliko puno pozdrava iz Canade grad Niagare Fols grad Hamilton za dalji kontakt emll;jeremic61@live.com

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Esej o pravima životinja (Ross Mackintosh)

Detaljnije »